Ukoliko Amerika napadne Irak, a najverovatnije će ga napasti sama, sa jednim ili više saveznika, mediji bi imali svoju, tačno određenu i predviđenu ulogu, koja se za sada samo uvežbava

      Sve svetske novinske agencije su javile da je američki predsednik Džordž Buš, u obraćanju novinarima preko vikenda, sa svoje farme u Teksasu, pored ostalog, rekao da će napad na Irak sigurno uslediti samo on neće reći kada "ni prijateljima ni neprijateljima".
       Naravno, to je glavna tema u Americi, ali i u Evropi, čak i u ostatku sveta, koji se, ipak, bavi više samim sobom jer mu se unutrašnja situacija malo razlikuje od iračke. Dok se, uslovno rečeno, "mali" samo pitaju šta će tamo biti i zašto Amerikanci hoće da smene, eliminišu, u svakom slučaju "razapnu" Sadama, kako će to uticati na njih, i kada će to biti, "veliki" se svađaju oko toga da li podržati ili ne podržati Amerikance. Takođe se pitaju kada će to biti. Odluka da ili ne zavisi od ekonomske situacije u tim zemljama, predstojećih izbora, aktivnosti crkve.
       Zvuči veoma ozbiljno kada britanski "Indipendent" objavi izjavu kenterberijskog nadbiskupa: "Ma koliko bio brutalan režim u toj zemlji, Britanija ne sme podržati invaziju na Irak", nazivajući tu akciju "nemoralnom i nezakonitom".
       Nemački kancelar Šreder, kome se sada bliže izbori, a šanse opadaju, poručio je naciji da onaj ko bude glasao za njega, "glasa protiv rata sa Irakom" (prema anketama, 80 odsto Nemaca je protiv rata).
      
       Ratne igre
       U Americi se odvijaju druge priče. Naravno, rat sa Irakom je "gotova stvar" za Amerikance. Samo prebrojavaju moguće saveznike, a prema Donaldu Ramsfeldu, američkom sekretaru za odbranu, to je nevažna briga a debata o tome je još "u ranoj fazi". Ono što je počelo da brine Amerikance, jeste činjenica da se ništa vidno ne događa, a da se pojavljuju razni planovi za napad na Irak. Valjda je zato Buš dao izjavu kakvu je dao prošlog vikenda.
       Pošto će predstojeći rat (za sada ipak mogući) biti rat u kome će glavnu ulogu odigrati štampani mediji, "planovi" su počeli da "cure" i da se u njima pojavljuju. Naime, Amerikanci su zabranili svojim novinarima da "učestvuju" u akcijama na terenu, tako da direktnog tona i slike sa lica mesta neće biti. Ako bude, to će snimiti vojska.
       Uostalom, šta se događa u Avganistanu? Vrlo malo se zna. Pokušali su to, još dok talibani nisu proterani iz gradova, jedino evropski novinari, ali bez američke pomoći (vojne) uglavnom, nisu dospeli daleko ili su nastradali. Jedine vesti su vesti koje stižu iz okolnih zemalja ili od vojnih portparola.
       U toj situaciji i "početak rata", za sada verbalni i medijski, kao priprema onom pravom, prepušten je štampanim medijima. U "Njujork tajmsu" pojavili su se američki planovi za napad na Irak. Izlazili su postupno ceo prošli mesec (peti, 10. i 29. jul). Naravno izvori su bili anonimni, ali je bilo očigledno da odnekle ti planovi "cure". Da li su to bile dezinformacije objavljene s namerom da se parira iračkoj propagandi i da se ona zbuni ili su planovi zaista procurili.
       Na kraju ove priče, ili ovog dela priče, američke novine (koje nisu imale ekskluzivno pravo na objavljivanje planova) zapitale su se odakle cure ti planovi, da li oni cure i da li su to pravi planovi ili samo otpaci.
       Kada se u ovu igru umešao i nedeljnik "Tajm", prvo su reagovale "elektronske novine". Najuporniji je "Slate" (on line), novine koje su prošle godine dobile nagradu za najbolji sajt, inače "rođak" MSN - Majkrosoft njusa). Postavili su pitanje da li je to novinarska magla ili istinita priča. Stvaranje novinarske magle počinje onog trenutka kada novine daju anonimnost izvoru informacija. Magla koja se stvara tom prilikom je čista trgovina. Onaj od koga dolaze informacije ostaje anoniman i na sigurnom je. Ali kad god identitet, kod nas bi rekli "obaveštajnog izvora", postane važniji od obaveštenja koje je dao, novinar koji piše priču može se naći u poziciji da mora da sakrije važnu informaciju od svojih čitalaca kako bi zaštitio svoj izvor. Kad god se novinar ponaša prema izvoru u rukavicama, izbegavajući istinu, to se završi sa dezinformacijom čitalaca, zaključuje Džef Šafer ("Slate").
      
       Novinarska magla
       Dakle, pripremanje eventualnog rata sa Irakom još nije ušlo u završnu fazu a na pomolu je novi rat - medijski. Mada Amerikanci, kako su obećali, neće dopuštati svojim novinarima da izveštavaju direktno iz rata, navodeći kao razlog zaštitu reportera, koji su, istini za volju, ginuli u ratovima i zaštitu vojnika koji su zbog njih ginuli, vesti se moraju objavljivati, a profesionalni novinari kao i profesionalni "gutači vesti" neće se zadovoljiti vojnim saopštenjima.
       Dodatne teškoće u izveštavanju su kada su novinarski izvori iz institucionalizovanih organa odbrane ili bezbednosti, kao i objavljivanje podataka koji mogu uticati na nacionalnu bezbednost.
       Tako, kada sve skupimo na jedno mesto, pored teškoća koje čekaju novinare, čekaju ih i konkurenti i konzumenti vesti. Zato, može se pretpostaviti da će se mogući rat odvijati u magli, daleko od očiju javnosti.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ