Ovogodišnje obilje kulturno-umetničkih programa i mnogo bolja sportska, turistička, pa i ugostiteljska ponuda grada, ne može se ni porediti sa ranijim godinama - kaže Gorica Mojović, član IO Skupštine grada zadužena za kulturu

      Obično se misli, zato što nema redovnog pozorišnog repertoara, da je u toku leta zatišje u kulturi. Ali, nije tako. Gorica Mojović, član Izvršnog odbora Skupštine grada zadužena za kulturu, kaže da sve ustanove kulture, izuzev pozorišta, i to ne svih, rade i tokom leta, po svom "redovnom" programu, ali koji je prilagođen za leto.
       - Ono što je možda najkarakterističnije za ovo leto u Beogradu, to je mnogo više kulturno-umetničkih programa i mnogo bolja sportska, turistička, pa i ugostiteljska ponuda grada - kaže gospođa Mojović. - Mislim da se takva ponuda programa ne može ni porediti sa ranijim godinama. Ono što bih posebno istakla, u poređenju, recimo, sa prošlom godinom, jesu objedinjene informacije o dešavanjima u gradu. Mi pozivamo sve organizatore kulturnih, sportskih, turističkih i zabavnih događanja da nam dostave svoje programe; te informacije se prikupljaju u Sekretarijatu za informisanje Skupštine grada a onda ih on, kroz oglase, plasira u medije i, naravno, na sajt Skupštine grada.
       Na taj način organizatori tih programa dobijaju besplatno oglašavanje i reklamu za svoje programe, a Beograđani i njihovi gosti na jednom mestu informaciju i predstavu o onome šta sve Beograd nudi.
       Tu mogućnost, osim "državnih" ustanova, u potpunosti koriste razne privatne kuće koje organizuju takve programe, zatim centri za kulturu prigradskih opština Obrenovca, Mladenovca, Lazarevca i Sopota, pa skupštine opština preostale dve prigradske opštine Grocke i Barajeva, potom sportska društva i ugostiteljska preduzeća...
      
       Pogled u Kalemegdan
       Od kulturnih manifestacija ovog leta gospođa Mojović najpre pominje već tradicionalni letnji festival Belef, koji je ove godine, od 21. juna do 21. jula, održan u organizaciji Kulturnog centra Beograda.
       - Otkad je tog 21. juna otvoren u Sava centru, fascinantnim koncertom hora "Dečaci" iz Hanovera, uz naš orkestar "Gudači svetog Đorđa", koji je bio ne samo veliki muzički, nego uopšte kulturni događaj, Belef je počeo da živi na različitim mestima u gradu: na Kalemegdanu, na Adi Ciganliji, na trgovima, na ulicama, na gradskim bilbordima... - ističe gospođa Mojović. - On i jeste koncipiran tako da kroz muzički, likovni i pozorišni program bude jedna značajna urbana manifestacija.
       Još dok je trajao Belef, 17. jula otvorena je Letnja scena kod Stambol kapije, a potom i Letnji bioskop na Kalemegdanu, kod Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ulaz je slobodan, posećenost velika, a život se povukao ka gradskim "plućima", ka svom najstarijem delu, nadomak ušća Save u Dunav!
       Gorica Mojović kaže da su ove scene napravljene relativno brzo, a da su one rezultat sabiranja ideja, uzajamne pomoći i nagovora mladih umetnika, koji su tražili: "Ajde nešto da radimo na Kalemegdanu!" Ideje su se iskristalisale, a onda je svako ko je hteo, pomogao onoliko koliko je mogao: Atelje 212 je dao svoju opremu, Dom omladine takođe svoju opremu i svoje tehničare, pomogli su na svoj načini i Zavod za zaštitu spomenika, Kulturni centar Beograda... I nastala je Letnja scena, koja je mnoge mlade privukla na Kalemegdan. Stotine njih po završetku programa, moglo se videti kako po Kalemegdanu šetaju do kasno u noć.
       Kulturne priredbe na Beogradskoj tvrđavi, kako kaže gospođa Mojović, imaju i jedan drugi, reklo bi se i mnogo značajniji cilj - da se pokaže kakve sve mogućnosti pruža Kalemegdan i šta on sve može da znači za Beograd. A potrebno je to da bi se podstakla i obezbedila njegova zaštita. U toku je osnivanje javnog preduzeća "Beogradska tvrđava" koje treba o njemu da brine. Već sada traju radovi na zaštiti četiri kapije: Stambol, Zindan, Sahat i Kapiji despota Stefana.
       Sadašnjim kulturnim zbivanjima skreće se pažnja na očuvanje naše kulturne tradicije i na budućnost sa očuvanim kulturnim vrednostima.
       Ove godine ponovo je oživela i scena na Gardošu. Opština Zemun uredila je scenu koja je otvorena još 1986. godine, ali je u međuvremenu bila zamrla. Kao i kada je prvi put otvorena, i danas najveći deo programa izvodi beogradsko Narodno pozorište.
       Gospođa Mojović podseća i na brojna kulturna dešavanja na Adi Ciganliji i najavljuje da će uskoro početi prošle godine prvi put organizovana Beogradska likovna kolonija, u organizaciji Javnog preduzeća "Ada Ciganlija" i Sekretarijata za kulturu Skupštine grada. Kaže, biće to, po svemu, prava beogradska likovna kolonija. Obezbeđeni su svi uslovi, potreban materijal, alat za skulptore...
       - Hoćemo maksimalno da iskoristimo lepe dane, pa ako ih bude, "Leto u Beogradu" produžiće se i u septembru - najavljuje gospođa Mojović i napominje da su ustanove kulture najveći deo ovih programa već pokrile sredstvima predviđenim u budžetu, ali i da će Skupština grada morati vanredno da izdvoji još oko dva miliona dinara za "pojačanu kulturnu aktivnost", što, kako kaže, nije mnogo za gotovo tri puna meseca raznih programa. Tim novcem pokrivaju se troškovi scenografije, nabavke razne tehnike, autorskih honorara, oglašavanja...
      
       Kultura u službi turizma
       Veliki broj kulturnih manifestacija u našem glavnom gradu organizuje - Turistička organizacija Beograda! Razlog: što bolja ponuda turistima našeg prestonog grada.
       Zoran Novaković, direktor Turističke organizacije Beograda i savetnik republičkog ministra za trgovinu, turizam i usluge, kaže da Beograd od oktobarskih događaja 2000. godine beleži povećan broj gostiju i iznosi podatke da je, recimo, u prvih šest meseci ove godine u našem glavnom gradu registrovano oko 250 000 gostiju (što je za sedam odsto više nego u istom periodu prošle godine) i da je u tom vremenu bilo oko 600 hiljada noćenja.
       - Turizam kao privredna grana je vrlo značajan za Beograd. Zato Turistička organizacija Beograda već godinu dana vodi kampanju pod nazivom "Živeti sa šarmom", kroz koju treba da se promovišu sve one prednosti i atraktivnosti koje Beograd može da ponudi stranim gostima - objašnjava Novaković.
       U Turističkoj organizaciji Beograda pažljivo osluškuju kako prestonica diše, prateći šta se sve u njoj dešava, pa među prednosti našeg glavnog grada uvršćuju i razne vrste turizma.
       - U ovom trenutku najmanje možemo da govorimo o "čistim turistima", o onima koji u paket-aranžmanima dolaze da posete Beograd - nastavlja gospodin Novaković. - Zato nam je potrebna velika pomoć agencija, da i one u svojim aktivnostima promovišu tu našu beogradsku receptivu. Na tome mnogo radimo. Zahvaljujući takvoj aktivnosti Turističke organizacije Beograda i agencije "Putnik" u Beogradu, pristaje gotovo šezdeset velikih brodova koji, u organizaciji najvećih svetskih turoperatera, plove rekama i morima (Dunav je ove godine hit). U svakom brodu je 150 do 200 turista, a njihovo ostajanje u Beogradu je celodnevno, zato se, sa "Putnikom", trudimo da im bude prijatan boravak u našem glavnom gradu.
       Baš zbog svega toga, u funkciju turističke ponude "upisuju" se kulturne manifestacije koje se dešavaju u Beogradu. A Turistička organizacija Beograda i sama mnoge "dopisuje".
       - Praveći analizu turističkih mogućnosti Beograda, mi smo shvatili da je Beograd grad koji živi na svojim ulicama, da se Beograđani dosta dobro osećaju u svom gradu i da ga čine gradom u kome se živi sa šarmom - ističe Novaković. - Tu atmosferu beogradskih ulica, taj duh beogradski, ljudi sa strane, zaista, vrlo lako i sa simpatijama registruju. Zato smo mi poželeli da to pretočimo u nešto osmišljeno, da organizujemo manifestacije, na nekoliko punktova u gradu, koje će povezati Beograđane i njihove goste.
       Ideja je relativno brzo zaživela, pa je počela i da se sve više širi, jer su u takvom predstavljanju mnogi videli svoju šansu, a među njima razni privatni preduzetnici, pa i neka privredna preduzeća. I baš zahvaljujući idejama preduzetnika iz Ulice Vuka Karadžića, ova ulica, u organizaciji Turističke organizacije Beograda, postala je poznata po mnogim kulturnim programima, i zaslužila naziv koji je ponela - "Ulica dobrih vibracija". U ovoj ulici, svake subote od 11 pre podne do 11 uveče, održavaju se izložbe, revije, umetničke radionice, koncerti, promocije i kulturno-umetnički program.
       Turistička organizacija Beograda organizuje još, petkom uveče, kolaž-program "Leto u Skadarliji", u kojem nastupaju poznati glumci, pantomimičari, mađioničari i, naravno, sve to obogaćeno nezaobilaznom skadarlijskom muzikom; organizuje, zatim, nastupe Policijskog orkestra u Knez Mihailovoj ulici i u Zemunu ispred restorana "Venecija", potom mini-koncerte "Sredom u šest" ispred Galerije SANU u Knez Mihailovoj ulici, pa razgledanje Beograda brodom sa Dunava i Save, kao i izlet brodom "Trajan" do arheološkog nalazišta "Vinča"...
      
       Bioskop na krovu
       I pod firmom drugih organizatora bilo je dosta kulturnih, zabavnih i sportskih programa, što redovnih, što vanrednih. Svi muzeji su otvoreni: osim stalnih postavki, neki su imali i posebne tematske izložbe. Galerije su takođe otvorene. Kulturni centar Beograda ima ponudu od izložbi, predavanja, promocija, do revije filmova. Dom omladine takođe. Biblioteka grada Beograda u Rimskoj dvorani, Galeriji i Čitalištu dvorište organizuje raznovrstan program koji najčešće nije direktno vezan za knjigu. Dečji kulturni centar organizuje "Letnje kreativne radionice". U Atrijumu Narodnog pozorišta "Jugokoncert" organizovao je do sada više zapaženih koncerata istaknutih muzičara iz sveta, ali i naših domaćih. Umetnička galerija "Stara kapetanija" otvorila je izložbu iz ciklusa "Porodica umetnici". Specijalno za letnju sezonu, na atraktivnom mestu u samom centru grada, otvoren je još jedan bioskop - na krovu Doma vojske...
       Održane su ovog leta i neke "stare" manifestacije: 27. festival monodrame u Kamernoj operi Madlenijanum, osma smotra duhovne muzike u Galeriji fresaka, Muzička omladina Beograda organizovala je 34. kalemegdanske sutone...
       Ada Ciganlija, pored više kulturnih programa, ima besplatne škole plivanja, vaterpola, tekvondoa, odbojke i košarke.
       A u Skadarliji, osim što drugi često organizuju svoje programe, i ona sama nađe prostor za sebe. Tako njeni restorani posebno organizuju svoje programe. Restoran "Dva bela goluba", recimo sredom ima "Veče poznatih ličnosti - kulinara", a čuvena "Tri šešira" subotom organizuju kulturno-umetnički program pod nazivom "Dođite da nas upoznate"...
       Sve su to ponude. E, pa sad, ko kako sebe u tome nađe!
      
       JOVAN JANJIĆ