NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Uhvaćeni na delu

Građani Srbije otkrivaju da su potpuno svesni laži kojima ih obasipaju političari. Na listi "uhvaćenih" u neistini nalaze se: Zoran Đinđić (7,5%), Vojislav Koštunica (6,5%), Vojislav Šešelj (2,5%), Nebojša Pavković (2,5%) i Duško Mihajlović (2%)...

      Laž se u toj meri smatra negativnom društvenom pojavom da je često i upotreba same te reči nepristojna, tako da se iz razloga uljudnosti kaže: "ne govori istinu" i tako nastoji ublažiti negativna konotacija. NIN-ova redovna telefonska anketa se ovog meseca bavi fenomenom laži. Na pitanje "da li se danas laže manje ili više nego pre", 34,5 odsto anketiranih odgovara da je danas više laži, naspram skromnih devet odsto onih koji misle da smo prošli kroz katarzu te da sada manje lažemo. Ipak, najviše je realista koji zaključuju da se laže - isto, i danas kao i ranije (55,5 odsto).
       Na isto pitanje iz NIN-ove ankete obavljene novembra 1998. godine odgovori su bili radikalno drugačiji. Tada je 74,5 odsto anketiranih izjavilo da se više laže, 11 odsto da se manje laže i tek 13,5 odsto da je laž konstantna u vremenu i prostoru.
      
       Dobar, loš, zao
       Podsetimo se, 1998. godina je doba zloglasnog Zakona o informisanju, pretnji bombardovanjem zbog Kosova, svakodnevnih tortura saopštenjima JUL-a... Vreme opšte hipokrizije. Kao što je Herbert Spenser, klasik sociologije, svojevremeno tvrdio da je zlo konstantno i da samo menja oblik, tako se i sada može videti da je laž vrlo postojana kategorija. Oko 90 odsto anketiranih, i danas i pre četiri godine, misle da laži ima isto ili više nego ranije. Danas je samo struktura drugačija - više je nihilista, onih bez nade da će biti bolje, onih koji su se pomirili da je sve zapravo isto (samo njega nema).
       Da je u poslednjih nekoliko godina došlo do bitnih promena u vrednostima kod Srba potvrđuje više od polovine anketiranih (56 odsto), dok 41 odsto misli da promena nema. Pravac ovih promena (kao i odsustva promena) nije u očima anketiranih pozitivan. Pitanje "da li su Srbi postali bolji ili lošiji ljudi u poslednjih nekoliko godina" potvrđuje negativnu introspekciju većine građana Srbije - 56 odsto misli da su Srbi lošiji, dok samo 27 odsto nalazi pozitivne uticaje "čeličenja". Da su ostali isti (ma šta to značilo) tvrdi osam odsto ispitanika.
       Pa ipak, iako okruženi lažima, građani kao osobine koje najviše cene kod čoveka najčešće navode poštenje (43 odsto), iskrenost (38 odsto) i dobrotu (pet odsto). U osnovi svake od ovih osobina leži odsustvo laži.
      
       Iskušenja profesije
       Odvajanje etike od politike je i u teoriji i u praksi dominantna tendencija poslednjih nekoliko vekova. Ovo stanovište političkog realizama je izraženije u dobima kriza. Sklonost političara da volji za moć žrtvuju sve ostalo, nije ostala neprimećena ni u NIN-ovoj anketi. Na pitanje "u kojoj profesiji se najviše laže" više od dve trećine građana Srbije (71 odsto) kaže da su političari najskloniji lažima, za njima slede (na pristojnoj udaljenosti) lekari (šest odsto), pa zatim novinari (tri i po odsto), privrednici, trgovci i pravnici (po dva i po odsto). Interesantno je zapaziti da gornji deo tabele popunjavaju profesije koje su vezane za javni život, dok su u donjem delu profesije koje su više u privatnom sektoru. Pre četiri godine na isto pitanje u NIN-ovoj anketi oštrica kritike je bila znatno manje usmerena ka političarima - tada je tek 40 odsto anketiranih izdvojilo ovu profesiju, na drugom mestu su bili trgovci (14 odsto), a na trećem novinari (11 odsto).
       U direktnom suočavanju političara i novinara kao večitih konkurenata u disciplini laganja političari su dokazali svoju nadmoć. Čak 51 odsto anketiranih tvrdi da političari više lažu naspram tri i po odsto onih koji misle da su novinari u tome veštiji. Međutim, čak 42 odsto anketiranih i ovog puta ispoljava realizam i konstatuje da podjednako lažu.
       Da naši ispitanici umeju da budu i sasvim konkretni dokazuje pitanje - "da li ste skoro 'uhvatili' neku javnu ličnost u laži". Skoro polovina anketiranih (44 odsto) navela je ime neke javne ličnosti koja je, po njima, izjavila nešto što nije istina. Na listi "uhvaćenih" u laži nalaze se: Zoran Đinđić (7,5 odsto), Vojislav Koštunica (6,5 odsto), Vojislav Šešelj (2,5 odsto), Nebojša Pavković (2,5 odsto) i Duško Mihajlović (2 odsto), dok ostali navedeni imaju ispod dva odsto.
      
       Prisluškivanje i upad
       Dvojica najistaknutijih aktera srbijanske političke scene Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica su u samom vrhu ove neslavne liste. Dok je za premijera to sasvim očekivano, s obzirom na prirodu funkcije i različitost političkih interesa u Srbiji, za Vojislava Koštunicu je to, ipak, mnogo lošiji pokazatelj. Osobine njegove funkcije, koja je većim delom protokolarna, i dosadašnja slika u javnosti koja je inaugurisana sloganom "Ko uvek sme da vas pogleda u oči" i onim čuvenim "Dajem reč..." veoma su ugrožene ovim zapažanjima javnosti da predsednik više ne govori istinu.
       Afera vezana za generala Pavkovića je sasvim sigurno doprinela ovom srozavanju ugleda predsednika Koštunice. Građanima Srbije postavili smo suštinsko pitanje vezano za ove događaje: "General Pavković je nedavno izjavio da su predsednik Koštunica i njegovi savetnici tražili od vojske upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Koštunica je ovo demantovao. Ko od njih govori istinu - Pavković ili Koštunica?" Nešto manje od polovine anketiranih (48,5 odsto) se stavilo na stranu Koštunice, a jedna četvrtina je svoje poverenje poklonila generalu Pavkoviću (24 odsto). Da obojica lažu izjavilo je 7,5 odsto i da obojica govore istinu još jedan odsto anketiranih.
       Anketirani komercijalista iz Beograda veruje Koštunici jer "Pavković pokušava da se uhvati za slamku spasa". Zdravstvena radnica u penziji iz Beograda slično misli, ali je više fascinirana karakternim osobinama predsednika: "Koštunica je divan, miran čovek i on ne laže. Takvog nećemo naći." S druge strane, oni koji poklanjaju poverenje Pavkoviću imaju argumente vezane za ratničku prošlost generala: "On je heroj i sigurno ne bi izmislio takvu stvar", govori Branko Medenica, vozač u penziji iz Nemenikuća, kod Beograda ili kako kaže radnica iz Novog Sada: "On je jedan od najboljih Srba, spasio je mnogo mladih ljudi."
       S druge strane, ni premijer Đinđić nije ostao neokrznut ovom aferom. Njegovoj izjavi da nije bilo prisluškivanja predsednika Koštunice je poverovalo tek 16 odsto anketiranih, dok je čak 68 odsto izrazilo sumnju.
       Neslavni šampioni
       Na pitanje da nabroje do tri političara koji najviše lažu, anketirani su u prvi plan izbacili Zorana Đinđića (47 odsto). Negativna slika u javnosti o aktuelnom premijeru ima decenijski kontinuitet i to se sasvim jasno odrazilo na ovoj listi. Sporost sprovođenja reformi i velika očekivanja od DOS-ove vlasti su učinili da se ova negativna tendencija produži i do današnjih dana. Na drugom mestu je Vojislav Šešelj (24 odsto). Za njima slede Vladan Batić (15 odsto), Vuk Drašković (9 odsto), Vojislav Koštunica (6 odsto), Velimir Ilić (6 odsto), Duško Mihajlović (5 odsto), Čeda Jovanović (4 odsto) i Božidar Đelić (3,5 odsto). Ostali akteri su imali ispod dva odsto glasova.
       Na listi političara koji najmanje lažu na prvom mestu se nalazi Vojislav Koštunica (42 odsto), a na drugom mestu je njegov takmac u predstojećoj trci za izbor predsednika Srbije - Miroljub Labus (23 odsto). Neočekivano, treće mesto, s obzirom na nepopularnu funkciju ministra finansija, zauzeo je Božidar Đelić (8,5 odsto), koji ovim pokazuje kako treba da radi svaki moderan političar. Slede Zoran Đinđić (5,5 odsto), Vojislav Šešelj (5 odsto), Goran Svilanović (3 odsto), Dragoljub Mićunović i Mlađan Dinkić ( po 2,5 odsto).
      
       Zlopamtila
       Pitanje "koja je najveća laž koju ste do sada čuli od političara" pokazuje ono što građanstvo najviše boli. Pre svega to je nedostatak perspektive, koji je izražen u obećanju da će biti bolje (19,5 odsto). Na drugom mestu je laž o velikim platama (8 odsto), a na trećem o investicijama (5 odsto). Slede neispunjena obećanja o zaštiti Srba (4 odsto), nepriznavanju Haškog suda (3,5 odsto) i sprečavanju kriminala (2,5 odsto). Anketirani građani pamte mnoge bisere. Tako, turistički prevodilac iz Ražnja kaže: "Drašković je obećao plate od 1 000 maraka." Takođe, pamte se Šešeljeve granice Karlovac-Karlobag-Virovitica (stolar iz mesta Skupljen kod Vladimirovaca). Instruktor vožnje iz Petrovca na Mlavi nije poverovao Slobodanu Miloševiću da je njegov sin Marko nosio gajbe, a saobraćajni tehničar iz Bajine Bašte da smo pobedili NATO.
       Pravi test za istinoljupce je bilo pitanje: "Da li je u redu da političari lažu ukoliko je to u nacionalnom interesu". Više od jedne trećine anketiranih (37,5 odsto) opravdava laž u nacionalnom interesu, a skoro dve trećine (61 odsto) principijelno je protiv takvih manipulacija političara, smatrajući istinu najvažnijom. "Ako je u pitanju država, sve može", govori poljoprivrednik iz Zaklopače. S druge strane, Dragoljub Radovanović, mašinbravar iz Arnajeva kaže: "Nikada se ne laže u nacionalnom već u ličnom interesu."
       Paradoksalno, lagati je ljudski i razumljivo, jer je tako manje bolno suočavanje sa neprijatnom stvarnošću kojom obiluje naše društvo. Znaju i građani Srbije da se ne mogu svi ljudi lagati sve vreme, ali i ne očekuju previše, pomirili su se sa sudbinom, znaju s kim imaju posla.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
      
NIN-ova telefonska anketa

Istraživački centar NIN-a je u subotu 10. avgusta 2002. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.
       Odbijenih kontakata u ovoj anketi bilo je 169, što je uobičajeni nivo, koji govori da nije bio izražen strah od teme ankete.
       Anketarsku ekipu su činili: Ana Paunović, Ana Radojičić, Biljana Lazarević, Bojana Bogojević, Danijela Petrović, Emilija Petković, Ivana Lazarević, Snežana Ranđelović, Stevan Smoljanić, Tanja Nikolić i Vesna Vukotić. Koordinator istraživanja je bio Jasmin Kovačević.
      
       Autor istraživanja: ZORAN M. MARKOVIĆ
       Ilustracije: GORAN RATKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu