Prvi Albanac uhapšen na Kosovu i Metohiji je Rustem Mustafa koji je još 1998. godine bombaškim akcijama po Podujevu i Prištini ubeđivao svoje sunarodnike da suživota sa Srbima nema. Ali, on nije uhapšen zbog toga

      Nekadašnji komandant OVK koji je kontrolisao operativnu zonu Lapa (severoistočno Kosovo sa Podujevom i Prištinom), Rustem Mustafa nije imao šanse. Među Albancima, odmila znan po borbenom nadimku komandant Remi predao se bez otpora pripadnicima KFOR-a i policajcima Ujedinjenih nacija "uteravši strah u kosti" svima koji su posle nedeljnog ručka 11. avgusta, oko četiri sata po podne, sedeli u kafani hotela "Grand". Ništa manje spektakularna nije bila istovremena akcija u naselju Sunčani breg gde su iste, međunarodne, snage pretresle stan komandanta Remija, čoveka koji je odmah posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Rambujeu (februar 1999. godine) pozvao Albance da nastave oružanu borbu za nezavisnost Kosova.
       Uprkos činjenici da je svojevremeno uvredio prvog glavnokomandujućeg KFOR-a ser Majkla Džeksona, komandant Remi dospeo je do mesta zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa.
       General-major Rustem Mustafa Remi u svojoj 28. godini, a odlukom američkog predsednika Džordža Buša (objavljenom 29. juna 2001. u Federalnom registru SAD, knjiga 66, broj 126), dospeva na listu ljudi koji predstavljaju "pretnju miru na zapadu Balkana i međunarodim snagama u regionu". Takođe, prvi put u zapadnim medijima biva optužen da je od februara 2001. godine bio umešan u vojne akcije Narodne oslobodilačke armije na teritoriji Makedonije.
      
       Optužnica
       Početkom marta 2001. godine Rustem Mustafa biva priveden jer je iako suspendovan, na stadionu u Prištini viđen u uniformi KZK, što su poricali: on, nekoliko svedoka, Radio-televizija Kosova, premijer Kosova dr Bajram Redžepi, komandant KZK Agim Čeku i Hašim Tači, lider Demokratske partije Kosova.
       Komandant Remi uhapšen je na zahtev međunarodnog tužioca, a pod sumnjom da je umešan u ubistvo, mučenje i ilegalno zatvaranje najmanje pet osoba - kako se pretpostavlja, članova jedne albanske porodice iz Podujeva koja je juna 1999. godine masakrirana kao primer kako prolaze "domaći izdajnici" koji se nisu uključili "u pravednu borbu OVK protiv represivnog srpskog režima".
       Međunarodni tužilac, koji uvek ima pravo da na osnovu rezultata istrage proširi optužnicu, za sada nije prikupio dokaze da je Rustem Mustafa, alijas komandant Remi, kao glavnokomandujući OVK na severoistoku Kosova i Metohije odgovoran za ubistva i ranjavanje najmanje još 20 Albanaca i Srba koji nisu bili ni vojnici jugoslovenske armije, ni policajci srpskog režima, već obični studenti, seljaci.
      
       Izdajnici
       Ljudi koje je komandant Remi obučavao naročito u rukovanju eksplozivima i bombama ubili su 9. januara Envera Maljokua, novinara, publicistu i bliskog saradnika Ibrahima Rugove, lidera Demokratskog saveza Kosova. Komandant Remi se nikad nije ustručavao da u intervjuima za zapadne medije izjavi kako izdajnikom smatra svakog ko na bilo koji način potpuno ne ignoriše sve što je vezano za Srbiju i njene institucije. "Svako ko ne pomaže UČK je izdajnik i zaslužuje da bude tretiran na takav način", bio je moto Rustema Mustafe Remija koji je naredio da se Šemsija Ceri, Dževad Ceri, Jeton Muljaj i Šaban Bihimaj ubiju u Kliničko-bolničkom centru Priština 4. decembra 1998. godine, da se tokom 1999. godine podmetnu bombe u prištinskom kafeu "Galerija", "Gezimi II", gril restoranu "Belja", prodavnici "Almir".
       Komandant Remi koji se prema izvorima bliskim Državnoj bezbednosti Srbije "oteo francuskoj obaveštajnoj službi", bio je "neprijatelj" koga su srpske snage bezbednosti "sahranile" još novembra 1999. godine kako bi umirile javno mnjenje.
       Hapšenje Rustema Mustafe podržao je javno samo Marsel Valentin, komandant KFOR-a. Nijedan albanski političar nije reagovao, ali su u centru Prištine počele "spontane" demonstracije u znak podrške jednom od heroja OVK, kakvi su i bivši komandanti OVK a sada ugledni albanski političari Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i general-potpukovnik Agim Čeku za koje mnogi Srbi sa Kosova i Metohije veruju da kao i komandant Remi treba da odgovaraju u Hagu, pred Tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ