Bez obzira na sve političke i tehničke probleme koje organizovanje izbora za predsednika Srbije na Kosovu i Metohiji nosi, država je po Ustavu dužna da svim punoletnim državljanima SRJ omogući izlazak na biralište

      Onoga dana kada je OEBS rekao da stanovnici Kosova i Metohije treba da glasaju na izborima za predsednika Srbije pripadnici Kfora i UNMIK-a po Kosovskoj Mitrovici krenuli su da love Milana Ivanovića, predsednika Srpskog narodnog veća za severno Kosovo i u Prištini Rustema Mustafu (komandanta Remija) i ostale heroje OVK, a Zoran Đinđić, premijer Srbije, novinarima je rekao da će izbori na Kosovu i Metohiji da se održe tamo gde je to realno. Realno, svakog dana, preostali Srbi i svi ostali osećaju da na Kosovu i Metohiji institucije Srbije, praktično ne postoje i da će sprovođenje ustava i njime zagarantovanih ljudskih prava biti težak posao, a bez saradnje sa civilnim vlastima Ujedinjenih nacija i Kfora - Sizifov posao.
       "Jako je bitan stav UNMIK-a jer se ne može dozvoliti da birače i biračke odbore love kao zečeve. Drugo je pitanje da li UNMIK može i hoće da obezbedi biračka mesta. Zašto bi oni rizikovali zaoštrenu atmosferu sa Albancima kad je i onako situacija na Kosovu vrlo složena i rovita? Ne verujem da će UNMIK imati posebno razumevanje za sve to. Zato je jako bitno šta će Republička izborna komisija (RIK) da kaže, a čini mi se da oni još ne znaju šta da rade", kaže dr Slobodan Antonić, sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
      
       Slovo zakona
       Ustav je vrlo jasan, a Zakon o izboru predsednika Republike još preciznije kaže u članu 2: "pravo da bira predsednika Republike ima građanin Republike Srbije koji je istovremeno i jugoslovenski državljanin a navršio je 18 godina života, koji je poslovno sposoban i ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije".
       Po rečima Marka Blagojevića, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju koji će nadgledati izbore za predsednika Srbije raspisane za 29. septembar 2002. godine, na Kosovu i Metohiji ima oko 900 000 Albanaca, više od 70 000 Srba i još najmanje desetine hiljada ostalih nealbanaca.
       "Bez obzira na etničku pripadnost, rasu, pol koji po Ustavu i izbornom zakonu ispunjavaju uslove imaju pravo da biraju i budu birani. To važi i za etničkog Albanca iz Đakovice ili Prizrena, a država ima obavezu da mu otvori biračko mesto za te izbore u Đakovici ili Prizrenu. Da li taj Albanac hoće ili neće da glasa to je njegovo lično pravo", kaže Aleksandar Simić, sudija Saveznog ustavnog suda koji je kao član srpske delegacije 2001. godine radio na izradi amandmana na Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu. "Ovo pravo onih koji žive na Kosovu i Metohiji nije sporno ni sa stanovišta Rezolucije UN 1244."
       Ukoliko RIK ne uspe da sprovede izbore na celoj teritoriji Srbije on krši Ustav i samim tim u pitanje dovodi legitimnost izbora. Teoretski moguće je da će se jedan od 900 000 Albanaca žaliti, ukoliko nije imao gde da glasa, što povlači pitanje ispravnosti izbora.
       "To bi bila bitna povreda izbornog postupka, koji je u tom slučaju po zakonu o izboru, nelegalan i protivustavan", kaže Simić. Pogrešna je pretpostavka da UNMIK, odnosno OEBS imaju obavezu da sa vlastima u Beogradu, odnosno SRJ, sarađuju u toku izbora. Zaključak sledi iz do sada učinjenog, odnosno neučinjenog.
      
       Čudno objašnjenje
       "S obzirom da su godinama, odnosno decenijama Albanci na Kosovu i Metohiji bojkotovali državne institucije, kao poslednji relevantan popis smatra se onaj iz 1961. godine i praktično od tada Albanci nisu prijavljivali umrle i još bitnije rođene. Ti ljudi jesu državljani SRJ, ali nisu registrovani", kaže Marko Blagojević dodajući da je OEBS, odnosno UNMIK odbio da vlastima u Beogradu stavi na uvid biračke spiskove koji su rađeni za lokalne izbore i parlamentarne izbore na Kosovu i Metohiji: "pod objašnjenjem da bi se narušila privatnost nisu hteli da podele informacije o Srbima koji žive na Kosovu. To je samo jedno od mnoštva čudnih objašnjenja UNMIK-a".
       Iako na Kosovu i Metohiji živi gotovo jedna sedmina ukupnog glasačkog tela Srbije čini se da odluku Republičke izborne komisije neće diktirati slovo zakona već bezbednosni problemi i raspoloženje, pre svega vodećih albanskih političara. Ne pretpostavlja se da bi ijedan Albanac podneo kandidaturu za predsednika Srbije, ili da bi mogao da glasa za recimo dr Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke, već se u potpunosti odbacuje mogućnost da do izbora na Kosovu uopšte dođe 29. septembra.
      
       LIDIJA KUJUNDžIĆ
      
      

Utvrditi biračko telo Sa Republičkom izbornom komisijom, koju je imenovala Đinđićeva krnja Skupština i u kojoj su se našli uglavnom anonimni pravnici DS-a, izborna krađa je ostala lako izvodiva opcija, ponavlja Antonić dodajući: "Milošević je napravio sjajan sistem za one koji imaju vlast. Zakonska rešenja nasleđena iz doba Miloševića daju velika diskreciona prava izbornim komisijama da određuju koliko je biračko telo. Treba se podsetiti saveznih predsedničkih izbora 2000. godine kada je Savezna izborna komisija smanjila biračko telo, u nekoliko navrata, čak i posle izbora. Na kraju je biračko telo bilo manje za 989 732 birača, praktično su izbacili celo Kosovo gde mnoga biračka mesta nisu ni bila otvorena. Ta mogućnost je i dalje aktuelna i isto to sada može uraditi i Republička izborna komisija. RIK bi morao pre izbora da objavi tačno koliko je izborno telo i da se pobrine da se ono bitno ne smanjuje ili povećava nakon objavljivanja izbora.        Demokratizacija našeg društva je proces na kraju kojeg, voleo bih tako da verujem, možemo imati potpuno slobodne i poštene izbore. Dilema učestovati ili ne na izborima koji su zasnovani na brojnim kršenjima demokratske procedure - postojala je i u vreme saveznih predsedničkih izbora 2000. godine, naročito posle promena Ustava u julu iste godine. Međutim, pokazalo se da je to učešće ipak omogućilo dalju demokratizaciju. Zato mi se čini da bez obzira na sve manjkavosti ovih predsedničkih izbora, ukoliko ne bude velike izborne krađe i manipulacija biračkim telom, onda su to izbori koji će doprineti daljoj demokratizaciji ili joj bar ostaviti otvorena vrata.               SLOBODAN ANTONIĆ