("Gašenje reaktora", NIN br. 2693)

      Iako je očevidno da se radi o problemu o kome postoje dva potpuno oprečna mišljenja, dve strane i suprotstavljeni argumenti, vaš novinar je odabrao da čuje samo jednu stranu i to, za NIN doskora nezamislivo, samo stranu "na vlasti": ministra za nauku i tehnologiju dr Dragana Domazeta i v.d. direktora Instituta u Vinči dr Krunoslava Subotića koga je isti ministar i postavio. Ovo su ljudi koji su "kašu sa svežim nuklearnim gorivom najviše mešali" i naravno da to sada predstavljaju kao najukusniju i jedino moguću "našu kašu".
       Vaš novinar je izabrao da mene (jednog od mnogih s druge strane) po ovim pitanjima, kao i po pitanju Akceleratorske instalacije "Tesla" (AIT) u Vinči (koja se u tekstu takođe pominje), uopšte ne konsultuje. Umesto toga, ona se koristi citatima iz mojih tekstova objavljenih u poslednjih petnaestak dana povodom iznošenja iz zemlje svežeg unikatnog nuklearnog reaktorskog goriva obogaćenog sa 80 odsto uranijuma 235. Takođe pominje i koristi našu stručnu recenziju o AIT iz 1993. godine. Moguće je naravno postupiti i ovako, ali onda prilikom citiranja treba izuzetno mnogo pažnje posvetiti izboru citata u cilju tačnog prenošenja smisla i konteksta onoga što je rečeno. Vaša novinarka je, nažalost, taj posao obavila i površno i netačno sa određenim izmenama konteksta i dodavanjima reči koje ja nikad nisam napisao niti izgovorio u javnoj komunikaciji. Ako bih bio jako blag i popustljiv, mogao bih da deo ovih "friziranja" mojih tekstova objasnim neiskustvom novinara i dosta složenim problemima o kojima se piše. No, deo teksta u kome vaš novinar govori o ciklotronu u Vinči i nastavku njegove gradnje, gde navodno citira naše reči: "Njeno potencijalno oživljavanje, smatraju oni, ne bi imalo smisla jer je odavno zastarela i prevaziđena", nikako mi ne dozvoljava da poverujem u naivnost i neobaveštenost novinara.
       Kao prvo, ovde se koristi sadašnje vreme "smatraju oni", a novinarka jedino pominje naš tekst iz 1993. godine. Da se razumemo, vaša novinarka nije sa mnom (a ni sa kolegama Terzićem i Tošićem) uopšte prozborila ni reč, a govori o tome šta mi mislimo danas na osnovu teksta koji smo napisali pre deset godina! Takođe, Marijana Milosavljević piše da smo mi 1993. godine tvrdili za projekat AIT "... da sve što je predstavljalo dobitak predstavlja samo laž i prevaru." Ovo je gruba neistina i proizvoljna konstrukcija koja mora biti ispravljena. Ni to, a ni tvrdnje da je mašina "odavno zastarela i prevaziđena" ne postoji u našem tekstu koji se navodno citira, ma koliko se meni kvalifikacija vaše novinarke o "laži i prevari" danas intimno dopadala.
       Teže posledice za mene mogu imati navodni citati mojih istupanja u javnosti u poslednjih petnaestak dana u vezi sa odnošenjem svežeg nuklearnog goriva iz Vinče. Netačno se tvrdi da sam se ja obratio predstavnicima naučne i političke elite i javnosti u vezi sa pomenutim problemom. Ja sam samo potpisao takvo obraćanje Naučnog veća oblasti fizike, najveće i najznačajnije naučne grupacije u Institutu "Vinča". Vaš novinar na tom mestu spočitava svima nama da smo "...javnosti rešili da otkrijemo teoriju zavere..." o prodaji ovog nuklearnog materijala u bescenje. A nikoga od nas, među kojima je mnogo kvalifikovanijih i kompetentnijih i od Domazeta i od Subotića, nije pitala za podatke i mišljenje. Vaša novinarka nastavlja svoje tvrdnje, pa kaže: "Očigledno je sve nabrojano dalo ideju da se isfabrikuje još jedna afera", a iz konteksta svega rečenog ja ispadoh "fabrikant" jedne "antivladine" afere.
       Još veće materijalne greške napravljene su navodnim citiranjem onoga što sam ja izjavio u autorizovanom tekstu "Nedeljnom telegrafu" 31. 7. 2002. godine. Vaš novinar tvrdi da sam rekao da ćemo "...pod pritiskom međunarodne zajednice bagatelno prodati ovo unikatno gorivo...". A ja sam tada precizno izjavio: "Od januara 2002. vode se tajni pregovori sa Rusima i Amerikancima (i Atomskom agencijom iz Beča). Posle nekoliko susreta, za koje javnost nikada nije saznala, postignut je dogovor: sve zalihe goriva treba da navodno ustupimo Rusiji, a mi ćemo, zauzvrat, od nekih nevladinih organizacija iz Amerike, navodno, dobiti šest miliona dolara. To je, naravno, daleko manje od realne vrednosti." O "prodaji goriva" u tekstu u "Nedeljnom telegrafu" ja ni na jednom mestu nisam govorio, koristio sam uvek reč "ustupanje" za transakciju o kojoj je reč i "navodno obećani novac". O prodaji nisam mogao govoriti jer sam tek iz teksta u NIN-u za nju saznao. Vaš novinar, pominjući prodaju svežeg nuklearnog goriva, piše u kontekstu mog "potankog" objašnjavanja o čemu je reč: "... Šeprtlje na vlasti će ga prodati za samo šest miliona dolara." I još: "Amerikanci su, tokom tajnih pregovora, još više insistirali da razmontiramo nuklearni reaktor u Vinči..." Čak mi zamera da za "polutajnu posetu Vinči" američkog ambasadora početkom 2001. godine ja optužujem sadašnjeg v. d. direktora Instituta Vinča Subotića, iako se dobro zna da on tada niti je bio direktor niti je sa reaktorom imao ikakve veze. Odlučno poričem da sam ikada i igde napisao ili izgovorio "šeprtlje na vlasti". Oni bi, što se mene bar tiče, mogli biti sve, ali šeprtlje ne!
       Ne mogu da ne napomenem da u delu teksta koji se mene lično ne dotiče ima mnogo netačnosti, eufemizama i potpuno smešnih konstatacija. Za čuđenje je to da naučnici Domazet i Subotić, nisu prilikom autorizacije teksta u NIN-u - Gašenje reaktora - pomogli vašem novinaru i ispravili mnoge od pomenutih netačnosti i materijalnih grešaka. Da li je u pitanju samo njihova nemarnost, ili sve to i nije baš tako slučajno ?
      
       DR FILIP R. VUKAJLOVIĆ,
       naučni savetnik Instituta u Vinči