Razlike između crkava su "samo političke, odnosno institucionalne". Makedonska pravoslavna crkva "nema stav" o ovom pitanju jer ga nije razmatrala, kaže mitropolit Timotej

      Nedavno je makedonski Institut za sociološka i političko-pravna istraživanja sproveo anketu za koju je rečeno da je jedna od najkvalitetnijih do sada. Jedno od pitanja odnosilo se na način budućeg regulisanja statusa nepriznate Makedonske pravoslavne crkve (MPC). Najviše građana, 38 odsto, smatra da će ova crkva biti priznata u roku od pet godina, a 23 odsto to očekuje sledećih dvadeset godina. Svaki deseti priznanje ne očekuje nikada. Preko petine ispitanika, njih 22 odsto, zastupa, kako je rečeno, "princip unijatstva", odnosno želi da MPC stupi u uniju sa Rimokatoličkom crkvom. U tom slučaju bi rimski papa bio vrhovni verski poglavar većine stanovnika Makedonije!
       Ovom rezultatu se svakako obradovala Jadranka Vladova, profesor Filološkog fakulteta, koja u štampi nastupa kao "jedan od lidera unijatske zajednice". Ona smatra da je Bog isti za pravoslavce, katolike i protestante. Razlike između crkava su "samo političke, odnosno institucionalne". MPC "nema stav" o ovom pitanju jer ga nije razmatrala, kaže mitropolit Timotej. Ali, on lično je "apsolutno protiv unijatstva", njegova crkva će ostati verna svojim korenima kao "najstarija pravoslavna crkva"!
      
       Pokroviteljstvo
       Ovako visoki procenat zastupnika unije po mišljenju mitropolita je rezultat "hegemonističkog odnosa SPC prema MPC". Vatikan za sada ne oseća potrebu da reaguje zvanično. Jedan vatikanski predstavnik je izneo samo "ličan stav". Unijaćenje nije više politika Rima, ne dolazi u obzir sklapanje unije sa nekom priznatom ili nepriznatom pravoslavnom crkvom pošto bi to znatno opteretilo međuverske odnose u svetu. Ne veruje se da bi MPC to ikada i zatražila. Episkop niški Irinej kaže da imajući u vidu noviji razvoj pravoslavno-rimokatoličkih odnosa, ne veruje da bi do ovoga moglo da dođe. To bi Vatikanu donelo više štete nego neke koristi, ističe vladika.
       U Makedoniji, pirinskoj, vardarskoj a pogotovo u egejskoj, unijatska ideja postoji već gotovo dva veka. Ona nije nametana, poticala je iz građanskih i prosvetiteljskih redova, bila je otpor grčkim vladikama i učiteljima (fanariotima) a potom i bugarskoj intenzivnoj duhovnoj ekspanziji. Pravoslavne parohije, obično više njih zajedno, nudile su stupanje u uniju engleskim anglikancima i nemačkim protestantima koji su to odbili ne želeći da remete ruske pravoslavne interese na Balkanu.
       Rimokatolici su bili prisutni preko više monaških redova, pogotovo lazaristi. Politika Vatikana je tada bila da se "istočno pitanje" reši očuvanjem Turskog carstva, oslobađanje hrišćanskih naroda sprovelo bi se ne mačem već krstom (Lav Treći). Crkveno pitanje trebalo je rešiti obnovom Ohridske arhiepiskopije koja bi bila u uniji sa Rimom dopušteno bi bilo bogosluženje na narodnom jeziku i očuvanje istočnog obreda, smatrali su neki uticajni makedonski intelektualci. Ideja se uklapala u okvire nacionalnooslobodilačkog programa. Izgleda da je i đakovački biskup Štrosmajer bio diskretni pomagač.
       Preko Rima se računalo na pokroviteljstvo Francuske. Pismenu molbu za stupanje u uniju Kukeša, grada kod Soluna, i okolnih slovenskih sela, Vatikan je prihvatio 1859, samo dva meseca posle njenog slanja. Partenije Zoografski je postao unijatski vladika dojransko-kukeški. Zatraženo je da Rimska crkva osnuje jedinstvenu makedonsku arhiepiskopiju koja bi bila direktno pod ingerencijom pape. Unijatski mitropolit Josif Sokolski bio je u poseti Rusiji iz koje se nikada nije vratio. Pounijatilo se oko 30 000 Makedonaca i Cincara (Vlaha). Protagonisti su tvrdili da se u suštini ništa ne menja u veri, samo će se na bogosluženjima umesto carigradskog patrijarha pominjati ime rimskog pape. Posle pritiska sa raznih strana, pogotovo iz Rusije, kao i diplomatskih intervencija, unija je redukovana na trećinu. Od početka 20. veka do danas na jugu današnje Makedonije opstalo je pet unijatskih parohija od kojih je najveća u Strumici sa više hiljada vernika. Ukupno ovih grkokatolika ima danas oko 5 000 i imaju svoga vladiku.
      
       Revolt
       Danas se oživljavaju ideje koje je pregazilo vreme, iza njih sada ne stoje najprosvećeniji Makedonci. Ni MPC, iako nepriznata, ne smera da stupi u avanturu. U Skoplju za jačanje unijatske ideje neki optužuju Beograd, zbog nepriznavanja samoproglašene autokefalije, mada većina ipak misli da će se crkveno pitanje rešiti sledećih nekoliko godina. Jedino moguće rešenje nalazi se u "niškom dogovoru" između SPC i MPC, ma koliko to nekima, verovatno mnogima, u Makedoniji teško padalo. To nije shvatio samo mitropolit veleški Jovan već još nekoliko arhijereja. Pošto je on sada odstranjen sa eparhije, "revolt" se usmerava na mitropolita australijskog Petra koga smatraju Jovanovim duhovnim ocem, i njemu žele da "skinu masku", kako beleži štampa. U Sidneju su ga vernici dočekali demonstracijama tako da je policija morala da ga zaštiti a pred državnim sudom na petom kontinentu vodi se spor između vladike i jedne parohije. Mitropoliti Naum i Timotej se takođe optužuju da nisu "patriote", kakvi su jedino mitropoliti Kiril i Angelarije. Navodno samo za njih postoji sigurnost da ne učestvuju u "paklenom planu da se uništi MPC". U medijima se postavlja pitanje "etničkog porekla" Jovana i Nauma uz pretpostavku da su Cincari, što bi trebalo da znači da su progrčki orijentisani i predodređeni za otpadnike. Cincari Bitolja, rodnog mesta mitropolita Jovana, bili su prinuđeni da se ovih dana od njega distanciraju i da demantuju da je on njihov poglavar. Uza sve optužbe na njegov račun, sigurno mu niko neće prebaciti bar jedno - da je sklon uniji sa Rimom.
      
       ŽIVICA TUCIĆ