Naziv Izložbe: "Zapisi"
Galerija: Beogradskog kulturnog centra
Autor: Edin Numankadić

      Đorđe Kadijević
      
       Sarajevskog slikara Edina Numankadića (1948) sećamo se iz vremena "pre devedesetih" kao predstavnika novog pravca likovne apstrakcije koji se javio u nas, u Sarajevu kao i u Beogradu, sedamdesetih godina prošlog veka. Ta apstrakcija najavila je oseku stihijske zanesenosti enformelskim antiformalizmom i opsednutosti kultom "čiste" (slikarske) materije. Slikari ovog novog smera nefiguracije, i sa njima Numankadić, težili su da proniknu dublje u metafiziku "bojenog polja" na čijoj površini će se desiti ili se neće desiti slika. Usmeren ka tome da na platnu fiksira trag stvaralačkog trenutka lucidnosti o kome se ne zna ništa unapred, u kom se stalno suočava sa neizvesnošću što deli stvarno od mogućeg, Numankadić je morao da izdrži za laika nevidljivo iskušenje. Vodio je borbu na dva fronta, u prostoru i vremenu. Njegova slika u totalu izgledala je mala, a u detalju nesagledivo velika, kao sam kosmos. Svaka njegova seansa slikanja činila se duga kao večnost, a njen puni efekat zbivao se u neuhvatljivo kratkim trenucima.
       Tu se prekida nit našeg sećanja. Doznajemo da je, tokom devedesetih, Numankadić prošao kroz fazu eksperimenata u novim medijima, sa fotografijom, sa instalacijama, u video-radovima. U Galeriji Beogradskog kulturnog centra nema traga te njegove "angažovane" faze. Tu su izloženi radovi iz ciklusa "Zapisi". To su bojena polja ukrašena monotonim horizontalama gusto ispisanih, nečitkih redova. Numankadić namerno stvara privid nekog enigmatičnog letrizma koji, u odsustvu stvarne znakovitosti, zadobija značenje simbola. Posmatrač je iznenađen slikarevom namerom da bez ironije sledi retoriku jedne p r a z n e semantike.
       Taj rezignirani monolog Numankadićev simbolično odražava njegovo umetničko i životno iskustvo. Ovaj sarajevski slikar zna bolje od svojih kolega iz gradova srećnijeg dela sveta koliki je stvarni efekat i najvećeg stvaralačkog angažmana umetnika. Numankadićevi "Zapisi" registruju takvo neveselo saznanje. To je, čini se, i Numankadićeva poruka koju (nam) on ne šalje u svoje ime, jer je i sam prima i prenosi...