NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Medeja - tragedija jedne žene

Za sada igramo samo na Brionima jer nas niko drugi nije zvao. A spremni smo za saradnju

      Dve i po hiljade godina prošlo je od vremena kada je Euripid, antički majstor pisane reči, u priču o Jasonovoj potrazi za Zlatnim runom "smestio" još i sve misterije muško-ženskih odnosa, surovost ljudske beskrupuloznosti, tragedije koje proizlaze iz pohlepe, izdaje, prevare, ratova... ama - objasnio nam sve što treba da znamo o (ne)ljudskoj prirodi koja se, nažalost, ne menja mnogo nabolje od kada je sveta i veka. I nije da nema simbolike u činjenici da je glavna uloga u "Medeji" - jer je o njoj ovde reč - koja se igra u austrougarskoj tvrđavi Minor na otoku Mali Brijun (Istra, Hrvatska) poverena baš Miri Furlan.
       U rodnu Hrvatsku, posle 11 godina, "vratili" su je osnivači Kazališta Ulisis (Ulysses), njen kolega i dugogodišnji pozorišni i filmski partner Rade Šerbedžija i njegova supruga, reditelj Lenka Udovički. Oni, evo već drugu sezonu, čine pozorišna čuda na Brionima, pretvarajući nekadašnji letnjikovac svih mogućih političkih elita u ekskluzivan teatarski prostor. Krenuli su prošle godine sa Šekspirovim "Kraljem Lirom", a od druge nedelje avgusta Kazalište Ulisis nudi i "Medeju" u kojoj Miri Furlan društvo prave Boris Kavaca, Aleksandar Cvjetković (nekadašnji član famoznog KPGT Ljubiše Ristića, koji je takođe otišao iz Hrvatske početkom devedesetih), Dubravka Miletić, Vlatko Dulić, Sreten Mokrović, Mitra Zečević i Tamara Garbajs.
       Malo je reći da su prve premijerne predstave "Medeje" u kojoj, kažu, Mira Furlan igra bolje nego ikad, dočekane ovacijama i dobrim kritikama - sve, razume se, u prisustvu sadašnje hrvatske političke elite. Nama je, međutim, brionska premijera "Medeje" zanimljivija zbog toga što nosi pečat dve žene - Mire Furlan i naše sagovornice, reditelja Lenke Udovički.
      
       Zašto baš "Medeja"? I, da li biste postavljali taj komad na scenu Tvrđave Minor bez Mire Furlan?
       - Sve se rodilo iz naše želje da radimo sa Mirom. Zvali smo je još prošle godine, ali nije bila spremna. A sad, kad je odlučila da dođe, njena je želja da radimo baš Medeju. Naravno da nismo imali ništa protiv. Kad sam ponovo pogledala Euripidov tekst, sada u savremenom engleskom prevodu, iz moje današnje životne perspektive i iskustva, shvatila sam da ćemo raditi jedan od nekoliko najsveobuhvatnijih, najsnažnijih i naravno najtragičnijih tzv. ženskih komada. Iako je pisan pre 2500 godina, ama baš ništa nije izgubio na snazi, dubini, prikazu odnosa između muškarca i žene, sukobu svetova i civilizacija. Zapravo - bila sam vrlo srećna što je Medeja bila Mirin izbor.
      
       Uz novi prevod koji je, na osnovu engleskog, uradio Luko Paljetak, dobili smo tačno ono što smo hteli - savremenu dramu i tragediju jedne žene. To je i odgovor na pitanje zašto "Medeja" danas.
       Teatar Ulisis najpre je u Hrvatsku vratio Radeta Šerbedžiju, pa sada evo i Miru Furlan, Aleksandra Cvjetkovića... Ko je sledeći?
       - Pa, ovo što se vratilo je tzv. prvi red! Generalna ideja Teatra Ulisis je da se kreira prostor u kojem ćemo imati slobodu da saradnike biramo pre svega po umetničkim kriterijumima i onome što nose u sebi. U slučaju "Kralja Lira" logično je bilo da to bude Rade, kad je reč o "Medeji" - uz Miru Furlan jasno je bilo da Jasona mora igrati Aleksandar Cvjetković. Divan su par na sceni, verujte mi. I dalje ćemo raditi na taj način. I ne želimo da se ograničavamo samo na ljude iz Hrvatske. I sada imamo saradnike iz svih delova sveta - od Italije, Engleske, SAD, Škotske, Ukrajine do Čečenije. Saradnike biramo po umetničkom senzibilitetu, a da li će to biti neko koga dugo nije bilo u Hrvatskoj, videćemo.
      
       Zašto se vaše predstave igraju samo na Brionima?
       - Nadam se da ubuduće nećemo igrati samo na tom mestu. Osim "Kralja Lira" - njega je malo teže premestiti u neki drugi prostor, on je takva vrsta predstave da mora ostati na otoku. "Medeja" je, međutim, kamernija predstava, kompaktnija, igra se samo u jednom prostoru i verujem da ćemo sa njom gostovati i na nekom drugom mestu.
      
       Postoje li neke šanse da to bude Beograd?
       - Za sada nas niko nije zvao. Ali mi smo, naravno, otvoreni za saradnju. Ako nas neko pozove - zašto da ne!
      
       Stiče se utisak da sa lakoćom izlazite na kraj sa glumačkim veličinama poput Šerbedžije, Radka Poliča, Mire Furlan, Borisa Kavace... kao i vaša sestra Kori sa strujom u Srbiji. Genetika, ili?
       - Ne znam za Kori - ali moje iskustvo je da što su glumci veći, lakše je sa njima raditi. To je, u stvari, najlepše u mom poslu. Osim toga, oni nisu samo veliki glumci, sve su to i sjajni, dobri ljudi.
      
       Kazalište Ulisis radi samo leti. Planirate li produžetak sezone?
       - Generalno, da. Ograničili smo se na leto i na Brione, jer inače živimo u Londonu i to je jedini period kad smo slobodni, kad nemamo obaveza, kad deca ne idu u školu. Ali, postoji želja da se pozorište razvija, možda i na nekom drugom mestu. Ali, to ne zavisi samo od nas...
      
       Imate pozorište, muža i tri ćerke - kako sve to dovodite u red?
       - Vrlo haotično. Reda nema, ima puno improvizacije, ali se nekako snalazimo, uz pomoć rodbine i prijatelja. A i devojčice su sjajne, sve izdržavaju.
      
       NEVENKA OPAČIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu