U novom tekstu Ustavne povelje piše da Državna zajednica Srbija i Crna Gora ima zastavu, himnu i možda grb. Glavni grad Zajednice je Beograd u kome će biti sedište Skupštine i Saveta ministara dok će njen Sud raditi u Podgorici. Državljani Srbije i Crne Gore su i državljani Zajednice i imaju jednaka prava i obaveze u obe članice. Oni uživaju sva prava i slobode predviđene u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Države članice moraju da omoguće slobodno kretanje dobara, ljudi, usluga i kapitala na teritoriji Zajednice.
      
       Zajednica će biti jedini subjekt međunarodnog prava i član međunarodnih globalnih i regionalnih organizacija, a međunarodno pravo će imati primat nad pravom Zajednice i pravima država članica. To znači da će i Srbija i Crna Gora moći da traže da druga članica Zajednice usaglasi svoje norme sa međunarodnim pravom. U slučaju spora biće nadležan kako Sud Zajednice tako i Evropska unija.
      
       Skupština Srbije i Crne Gore, čiji će poslanici - gotovo je izvesno - biti birani direktno, odlučuje o ratu i miru, proglašava vanredno stanje, bira i razrešava predsednika Zajednice, ministre u Savetu ministara i sudije Suda zajednice, donosi zakone o primeni međunarodnog prava, o saradnji sa međunarodnim sudovima, uređuje režim viza, pravila kontrole državne granice, utvrđuje politiku useljavanja. Zajednica će, novina je, imati i budžet koji usvaja Skupština. Skupština će imati 81 poslanika: 59 iz Srbije i 22 iz Crne Gore. Skupština odluke donosi većinom glasova, uz uslov da za odluku mora da bude najmanje 12 poslanika iz države članice. Ako je predsednik Zajednice iz Crne Gore, predsednik Skupštine je iz Srbije.
      
       Skupština Srbije i Crne Gore predlaže Skupštini sudije Suda, postavlja i opoziva ambasadore, predlaže sastav saveta ministara i razrešenja njegovih članova i rukovodi njegovim radom. Predsednik predlaže sastav Saveta Skupštini i ako za listu ne dobije većinu u tri pokušaja, raspušta se Skupština i organizuju se novi izbori.
      
       Savet ministara čine ministri spoljnih poslova, odbrane, za ekonomske odnose sa inostranstvom, za unutrašnje ekonomske odnose, za ljudska prava i manjine. Ministri spoljnih poslova i odbrane moraju biti iz različitih članica Zajednice i posle dve godine menjaju ih zamenici koji nisu "zemljaci" sa ministrima. U slučaju da se ministri u glasanju u Savetu podele, presudan je glas predsednika, ali pod uslovom da je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge države članice.
      
       Vojskom Zajednice komanduje Vrhovni savet odbrane koji čine predsednik Zajednice i predsednici država članica. Oni odluku donose konsenzusom. Regruti vojni rok služe na teritoriji svoje države članice, a ako žele mogu to da učine i u drugoj članici. Za vojsku su nadležni civilni sudovi.
      
       Sud Srbije i Crne Gore. Za sada je najviše nedoumica u vezi sa nadležnostima i radom ovog izuzetno važnog organa Zajednice.
       U tekstu povelje koji NIN ima nalaze se ove alternative:
       "Sud je nadležan da rešava:
       - sporove između Državne zajednice i jedne ili obe države članice ili između dve članice u vezi sa obimom njihove odgovornosti/obaveza po Ustavnoj povelji,
       - sporova između organa i institucija Državne zajednice,
       - zahteva/žalbi pojedinaca nakon iscrpljenih drugih pravnih lekova/mogućnosti, da su njihova prava i slobode koji su im dati ovom Ustavnom poveljom ugroženi/uskraćeni od strane državnih organa,
       - usklađenosti zakona Državne zajednice sa Ustavnom poveljom i Poveljom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ili usaglašenosti zakona država članica za pravom/zakonima Državne zajednice, najmanje deset poslanika u Skupštini, jedne države članice ili po zahtevu/obraćanju od strane suda jedne od članica. Vrhovni sudovi država članica su obavezni da prosleđuju (sporna) pitanja Sudu ukoliko postoje ozbiljne sumnje u pogledu valjanosti, po ovoj Ustavnoj povelji i Povelji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, neke odredbe koju treba primeniti u sporu koji rešavaju
       - upravnih sporova protiv odluka organa i institucija Državne zajednice.
      
       Alternativa
      
       Sud je nadležan da rešava:
      
       - sporove između institucija Državne zajednice po pitanjima njihove nadležnosti iz Ustavne povelje,
       - žalbe pojedinaca nakon što su iscrpljeni svi ostali pravni lekovi, da im je neka institucija Državne zajednice ugrozila prava i slobode koje im garantuje Ustavna povelja i Povelja o ljudskim pravima i osnovnim slobodama,
       - usklađenost zakona Državne zajednice sa ovom ustavnom poveljom,
       - administrativne žalbe na odluke institucija Državne zajednice,
       - zauzima pravne stavove i mišljenja koji se odnose na ujednačavanje sudske prakse.
       Usaglašeno je da će odluke Suda Srbije i Crne Gore biti obavezujuće i bez prava na žalbu. Sud ima posebno ovlašćenje da obesnaži neustavna i nezakonita akta uključujući parlamentarnu legislativu i propise koje donosi Savet ministara.
      
       Nedoumice postoje u vezi sa usaglašenošću zakona članica i Zajednice. Ponuđena rešenja glase:
      
       "Zakoni Državne zajednice i država članica moraju biti usklađeni. Usklađenost ocenjuje Sud Srbije i Crne Gore, na sednici u čijem radu učestvuju i odlučuju sudije Ustavnog suda države članice čija usklađenost zakona se ocenjuje."
      
       Alternativa glasi:
      
       "Zakoni, drugi propisi i opšti akti država članica ne mogu biti u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i zakonima Državne zajednice."