("Zašto Srbi ubijaju ćirilicu", NIN br. 2694)

      Količina iskrivljenih činjenica koje su iznete u tekstu "Zašto Srbi ubijaju ćirilicu" je tolika da smatram da ne treba prosto preći preko toga.
       Radi se o kratkom pasusu gde se spominje ilustrator i dizajner Mirko Ilić koji je bio specijalni gost na promociji "Publikumovog" umetničkog kalendara za 2000. godinu pod nazivom ANTIZID, s obzirom da je radio oblikovanje kalendara.
       Nazvati Mirka Ilića - VESELNIKOM (nekadašnjeg art direktora Nenj Džork Times-a, predsednika odseka za grafički dizajn Art direktors kluba Njujorka, predavača na postdiplomskim studijama na školi Cooper Union, dobitnika nagrada skoro svih referentnih američkih strukovnih udruženja i čiji radovi su objavljivani u svim svetskim časopisima itd., itd; ukratko, verovatno najuspešnijeg dizajnera i ilustratora sa prostora ex-Džu) - može samo neupućena osoba ili je nešto drugo u pitanju.
       Inače, plakat kojim je najavljen dolazak g. Ilića nosio je naziv: MIRKO JE U BEOGRADU a tvrdnja da je Mirko Ilić promovisao u kalendaru mešavinu ćirilice i latinice da bi strancima približio ćirilicu, netačna je i pokazuje da autor teksta nije uložio ni minimum napora da pročita objašnjenje u kalendaru u kome Ilić doslovno kaže: "Prilikom izbora fontova odlučili smo se da stvorimo nešto NOVO, zasnovano na nečemu starom. Za ćirilicu, uveli smo brojeve gde god je to bilo moguće, nazivajući rezultat Cifrilica", jer "Srbi sada moraju da obraćaju više pažnje na brojeve kao jezik vremena, novca i ekonomije. Za engleski spojili smo tradicionalne rimske znakove sa istočnoevropskim/srpskim začinima i duhom, a rezultat smo nazvali Inglik".
       Prepoznatljivo provokativni radovi Mirka Ilića su publikovani širom sveta i u tom smislu su dokazano komunikativni sa veoma širokom publikom, ali ipak izvestan stepen otvorenosti duha je neophodan za njihovo razumevanje. Takođe, objašnjenje za umetnički postupak g. Ilića može da leži u nazivu kalendara ANTIZID koji je imao za temu rušenje zidova i barijera putem umetnosti, ili u reči novo, koju Ilić koristi u navedenom izvodu teksta.
       Možda nije suvišno pomenuti da je Mirko Ilić bio prvi dizajner svetskog renomea koji je održao predavanje na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti u proteklih desetak godina.
       Rezime: o ukusima ne treba raspravljati. Apsolutno prihvatam da se autoru dotičnog teksta nije dopalo ono što je Mirko Ilić napravio. Međutim, smatram da netačno navođenje činjenica u svrhu podupiranja sopstvene teze, nije najpametnije rešenje.
       Posledice Mirkovog gostovanja željno očekujem, mnoge sam i video (redizajn časopisa "Vreme" posle intervjua u kome je Ilić kritikovao postojeći izgled), a sa posledicama "rada" mnogih drugih svakodnevno se borim.
       Autor teksta navodi da su barjaktari bezobzirnog prekrajanja ćirilice "školovani umetnici i dizajneri koji očigledno jedva šta da znaju..." a inače je bio ili je još profesor na Akademiji primenjenih umetnosti. Stvarno nazdravlje".
      
       STANISLAV SHARP,
       kreativni direktor Umetničke grupe FIA i projekta Antizid