NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Popio sam dve rakije

Intervju: Branko Pešić, arhitekta

      Arhitekta Branko Pešić projektovao je mnoga velika i značajna zdanja u zemlji i svetu, ali njegovo ime najviše je ovenčano Hramom Svetog Save na Vračaru, na čijem je projektovanju i podizanju radio kao - protomajstor.
      
       Gospodine Pešiću, kakav osećaj ste imali kada vam je povereno da budete projektant i prvi majstor nastavka gradnje Hrama Svetog Save, za koji su se zauzimale mnoge generacije?
       - Dozvolite da malo opišem kako je došlo do tog imenovanja. Pozvan sam kod patrijarha Germana 24. septembra 1984. godine. Primljen sam svečano na glavni ulaz, preko puta Saborne crkve. Iako nisam znao svrhu poziva, osetio sam da je nešto važno u pitanju. Posle kraćeg pozdravljanja, patrijarh saopštava da mi je poveren nastavak projekta i organizacije gradnje Hrama Svetog Save na Vračaru. Zadrhtao sam i naglo pobledeo. Patrijarh, shvativši moje stanje, upita: "Možete li da popijete jednu rakiju"? Popio sam dve. Odmah smo prešli na probleme kako i na koji način, što brže, početi projektovanje i gradnju. Tek na povratku kući, shvatio sam ogromni zadatak, poverenje koje mi je dato, a sa time i sve obaveze. Neka nevidljiva energija me je obuzela sa osećajem pouzdanja da ja taj zadatak mogu da izvršim.
      
       Nastavili ste na projektu svojih profesora Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka, ali ste i dodali nešto svoje!
       - Osećao sam da me dva velikana srpske arhitekture budno prate u nastavku mog projektovanja! Projektantska koncepcija se morala prilagođavati saznanjima nove tehnologije i sigurnosti savremenog građenja, prirodno i pogledima, autorskom viđenju arhitekte koji predstavlja novu ličnost, vremenski udaljenu pola veka od prvobitnog projekta. Osnova od koje sam pošao bila je poštovanje najboljih rešenja datih u idejnom projektu. Usvojio sam osnovne gabarite sa intervencijama u silueti i visinama glavne kupole, manjih kupola i polukupola ( konhi). Krst na velikoj kupoli povećao sam sa šest na dvanaest metara. Na sve kupole postavio sam krstove, ukupno osamnaest. Fasadu sam očistio od suvišnih detalja, rešio sve vence, pilastre, i dao savremeno rešenje fasade u kombinaciji belog mermera i crvenih venaca. Takođe, dao sam novo rešenje prozora, rozeta i vrata. Ponosim se na rešenje koje omogućuje spoljni pristup vrhu i velikom krstu kroz dvojnu kupolu. Glavni projekat je rešen sa konstrukcijom, instalacijama, akustikom, i odobren za izvođenje po svim savremenim propisima.
       Moram da izrazim veliku zahvalnost svim mojim saradnicima, naročito mojoj glavnoj saradnici arhitekti Ljiljani Tanasijević i projektantima konstrukcije inženjerima Vojislavu Marisavljeviću, Dušanu Arbajteru i Milutinu Marjanoviću. Rešenjem podizanja kupole i velikih lukova koje je u svetskim razmerama smatrano jedinstvenim, oni su proslavili naše građevinarstvo.
      
       Kakve utiske nosite sa gradilišta?
       - Izvanredne. Oduševljavala me je spremnost i sposobnost inženjera i radnika građevinskog preduzeća "Trudbenik" da izvrše sve projektantske zadatke, kao i radni entuzijazam mojih projektantskih saradnika. Zatim, stalna briga i česti boravci na gradilištu patrijarha Germana i drugih vladika, među kojima posebno ističem blaženopočivšeg episkopa šumadijskog Savu, i sadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, kao i brojnih sveštenika, naročito bratstva male crkve Svetog Save. Radovale su me i podsticale svakodnevne posete kako poznatih tako i meni nepoznatih ljudi koji su pokazivali veliku želju da radovi što više i brže napreduju. Podsticalo nas je takođe veliko interesovanje medija, kako naših tako i stranih, posete visokih diplomata, ambasadora, uglednih stranih gostiju, zatim naših ljudi iz dijaspore, pa dirljive posete i prigodni pokloni kaluđera i kaluđerica iz svih naših manastira... Mnogi su pravo sa železničke stanice, ili sa aerodroma prvo dolazim kod nas na gradilište da vide kako se gradi veliki hram Svetom Savi. Među poslednjim posetama sećam se Kofija Anana, današnjeg generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Kada se prvi put vratio u zemlju svojih predaka, princ Aleksandar Karađorđević sa princezom Katarinom i sa sinovima, odmah je došao na gradilište Hrama. Sve to, kao i sama pomisao da stvaramo najveću pravoslavnu crkvu u svetu i da podižemo duh napaćenom narodu, dugo potiskivan pod komunističkom vlašću, davala nam je veliku snagu.
       Ali, bilo je i onoga što nas je rastuživalo, a što je uglavnom dolazilo iz surevnjivosti i pakosti nedozrelih ljudi. Priče da krst nije u pravoslavnom duhu (a taj krst danas je na mnogim crkvama i grudima odlikovanih sveštenika), da Hram tobože tone, da postoji mogućnost da kupola padne (što podgreja čak i jedan akademik), da zvona nisu pravoslavna... I sve to naširoko raspredanje po štampi! Zbog svega toga "zaradio" sam infarkt!
       Vi ste često putovali ne samo u zemlji, nego i po svetu, organizujući izložbe i držeći predavanja o gradnji i duhovnom značenju Hrama. Pri tom, lično ste prikupili značajna novčana sredstva!
       - Prva izložba o projektu i građenju Hrama održana je u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu. Izložbu je otvorio patrijarh German. Izložbe sa predavanjima održao sam u Novom Sadu,Trsteniku, Podgorici, Kotoru, Dubrovniku, Varšavi, Moskvi. Predavanja o Hramu održao sam u Engleskoj (London, Birmingem), Švajcarskoj (Cirih), Švedskoj (Malme, Stokholm), Nemačkoj (Himelstir, Diseldorf, Minhen, Hanover), Austriji (Beč), Australiji (Sidnej, Brizbejn, Melburn, Adelaida, Kanbera). U Atini sam održao predavanje za profesore i studente Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta. Na moju inicijativu prikupljena su sredstva za krstove i zvona na Hramu. U tim akcijama prikupljeno je oko četiri miliona dolara!
      
       U toku projektovanja i gradnje isticali ste da Hram Svetog Save treba da bude ne samo veliko duhovno središte, nego i arhitektonski simbol Beograda i Srbije, po kojem će se raspoznavati u svetu!
       - Zamisao od početka je da Hram Svetog Save bude saborni hram svih Srba. Na prostoru Svetosavskog platoa treba da se izgradi Patrijaršija, a na njegovom obodu Bogoslovija Svetog Save, Muzej i Biblioteka Srpske pravoslavne crkve i Konak Patrijaršije. Biće to, zaista, veliki duhovni centar na Svetosavskom platou. Konkurs koji je održan i koji je dobio tim arhitekata Bobića i Macure sadrži sve navedene objekte. Treba imati duhovne snage i sprovesti celu zamisao do kraja. Hram Svetog Save, kao remek-delo u arhitektonskom smislu i jedinstvenim konstruktivnim rešenjima ulazi u svetsku baštinu i sam pruža jedinstvenu priliku da se uspostavi ovaj duhovni pravoslavni centar.
      
       Kako ubrzati dovršenje Hrama?
       - Posle pada komunizma u Srbiji stvoreni su uslovi bržeg rada na završetku Hrama i stvaranju duhovnog centra na Svetosavskom platou. Prvi put svetovna vlast se priključila gradnji Hrama. Mislim da bi ponovo trebalo da se osnuje Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vračaru. Glavni odbor ovog društva, dok je ono postojalo, imao je sto uglednih članova iz svih profesija, danas, zbog velike dijaspore, smatram da bi njegov odbor mogao da ima 500 članova. I da ima i svoje pododbore širom sveta. Jedino na taj način bi se prikupila potrebna sredstva za dovršenje Hrama, ali i za gradnju celog tog duhovnog centra.
      
       Da li vam je teško palo što ste zbog narušenog zdravlja morali da se odreknete dela poslova oko vođenja gradnje Hrama?
       - Bog i godine su tako hteli. Ali, kao arhitekta, ostajem do kraja života, što je zapisano i u samoj Povelji o nastavku gradnje, uzidanoj u Hram. Velika je to čast!      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu