NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Od Albusa do Labuzija

Poseta siromašnijim krajevima Srbije pokazala je da građane ipak više zanimaju konkretne stvari, pa makar to bili i upaljači i olovke iz paketa propagandnog materijala

      Kandidata grupe građana za predsednika Srbije u Vojvodini je dočekala unikatna dobrodošlica potencijalnog birača. Jedna Romkinja poručila mu je: "Da ti kažem, Albus, ti si prvi demokrata u naše selo." Varijacije na temu prezimena nastavljene su potom i u drugim krajevima Republike, za sada zaključno s Preševskom dolinom. Tamo je Labus postao Labuzi.
       Posle posete Hilandaru, a u okviru predizborne turneje započete na Preobraženje, pod motom "Predsednik svih građana", i dalje potpredsednik savezne vlade obišao je prošlog petka i subote Jablanički i Pčinjski okrug. I to, veoma dobro promišljeno, upravo mesta i gradove koji su važili i važe za "crvene", s Vranjem na čelu. Posebna pažnja poklonjena je romskim naseljima, tradicionalno okrenutim levim političkim opcijama, ali i opštinama na jugu, gde većinsko stanovništvo čine Albanci (kandidatu Vuku Draškoviću, pokazaće se u isto vreme, preporučeno je da Bujanovac zaobiđe - iz bezbednosnih razloga).
      
       Peteljke
       Lebane, petak, pijačni dan. "Zna on kad će da dođe." Labus je priznao da se, iako znajući koliko je Lebane siromašno, ipak iznenadio kada je sopstvenim očima video bedu: "Jedno je videti na papiru, a drugo je videti uživo." Rekao je da će odmah po povratku u Beograd razgovarati "s ministrima Božom Đelićem i Acom Vlahovićem šta može da se uradi". Naravno, "bez štampanja para". Dijalog prisutnih: "Reci mu da ti kupi mercedes", "Nemoj, nije baš takoj... Ja ću da gi glasam sigurno". Za Lebane, tog dana mokro i blatnjavo od kiše, puno agresivnih muva i osa, neko iz beogradske "delegacije" ocenio je da ima apsolutno odgovarajući naziv: 'leba - ne. "Prodaju li ovde nešto drugo osim paprika?" "A-ha, peteljke." Kandidat za predsednika rukovao se sa svima s kojima je stigao, saslušao ih što je pažljivije mogao, uključujući i starijeg čoveka koji je želeo s njim da popriča u četiri oka. "A, bre, kudej ti?" Sramota ga da o muci priča pred svima.
       Među okupljenim stanovnicima grada koji se pamti i po dodeljivanju titule počasnog građanina Miri Marković, gotovo da nije bilo mladih ljudi. Od 8 000 radnika, radi njih 2 000. Mnogo ih je s više od 15 godina radnog staža. Jadikovke su sinhronizovane: fabrike su zatvorene, ne zna se od čega živeti. "Industrije su sve radile dok je bio Milošević. Danas je sve stalo. Deo 'Jedinstva' kao radi, a ostali, ostali za topli obrok", viče vremešni čovek. Odgovara komšinica s nekoliko Labusovih programa u ruci: "Ćuti, mori. Kude ti unuk?" "U Francusku, pa šta?" "Sa' će nam vrate stare plate, čekaj malo." "'Oće, baš." "Ćuti, možda će." Meštane naselja Ašanka dotukao je loš urbanistički plan, dva meseca su bez struje. Ni voda nije redovna, nema ni asfalta. "Deca kad god neko naiđe, pitaju da l' ide za struju."
       Jablanički okrug prepoznatljiv je po lošim putevima, siromaštvu i/ili neiskorišćenim kapacitetima. Industrija nekada osmišljena za veliku Jugoslaviju ne može da prati današnjicu. Međutim, u susednom Vučju situacija je donekle bolja, ekonomičnije se koristi crnica, gaje se i prerađuju kruške i maline. Svejedno, i u Vučju su imali zamerke na zaustavljene pogone i surovost privatizacije. Započeta je i rasprava u kojoj je i Labus učestvovao oštro, bez očekivanog klimanja glavom, smeškanja i uobičajene fraze da će, naravno, biti bolje.
      
       Bal
       Osim takoreći žurke u žutoj zgradi Doma kulture "Žika Ilić Žuti", sa sve kafom i socom po podu, u Leskovcu je, pred razigrano Vlasotince, opor utisak ostavila poseta Dispanzeru za školsku decu. I tamošnjem osoblju podeljene su olovke i bedževi s predizbornim porukama. Nekoliko medicinskih sestara okupljenih u hodniku prizemlja, dok se Labus penjao na donekle sređeniji sprat, snishodljivo su najavile da će "raspodela" biti obavljena u ponedeljak. Ubrzo im se pridružila koleginica, s krpom u rukama i razočaranim tonom zbog kratkog zadržavanja kandidata u jednoj ordinaciji. "Za šta sam ja brisala?" Ali, mada je čist, domu zdravlja ne bi pomoglo ni da su ga okrečili.
       Dakle, Vlasotince, rodno mesto "groma" i "plemenke", bilo je pravo osveženje posle tužnih Lebana. U toku je bio čuveni Vinski bal, repriza Guče za one koji su pre nekoliko nedelja uživali u šumadijskom rokenrolu. Pet orkestara napravilo je odličan štimung i - zabava je počela. Niko nije ni primetio automobil s radikalskom zastavom, rumenim vozačem i pojačanom muzikom, nalik cirkuskim razglasnim kolima, koji je provejao baš kao i u Lebanu. Razglas su mu zagušile trube.
       Zato su svi čuli aplauz koji je iznenada okružio Labusa i najbliže saradnike. Šta se desilo? Naleteli su na promotere Srpskog pokreta obnove, ljubazno se pozdravili s njima i pitali za zdravlje. Zoran Jovanović, SPO-ovac iz Leskovca, zatim je izjavio potpuno van konteksta: "Najjači smo i red je da ih dobijemo." Gospođa do njega dala je naglasak tome da oni nose kineske trenerke, da se ne rasipaju novcem kao DOS, "mi ne možemo da se otvorimo za Vinski bal".
       Onda je vesela kolona, predvođena zapregom s dva hladnokrvna bika i puno grožđa u gepeku, krenula put hotela u čijoj je bašti pevao i Luis, ali i gradonačelnik srdačno pozdravio potpredsednika savezne vlade, iznenada pridošlog guvernera NBJ Mlađana Dinkića i zamenika Generalštaba VJ generala Vladimira Lazarevića, poreklom iz obližnje Babušnice (sedeo za drugim stolom). Romi su opet bili perjanice radosti. "Će dođe još neki predsednik? Da se pozdravimo." Labus je saopštio da nikada nigde nije primljen tako kao u Vlasotincu. Na poklon je dobio prazno burence. "Shvatio sam poruku", uzvratio je i zahvalio, primetivši, valjda posle očajnog Lebana, da Vlasotince ima puno dece, mladih, familija na okupu. Inače, u Vlasotincu je "postao" - Balbus.
       Sutradan, Preševo i Bujanovac. Potpredsednik savezne vlade čekao je gradonačelnika Rizu Haljimija da izađe iz zgrade opštine. I izašao je. Posle produženih pet minuta. Labus ni u jednom ni u drugom gradu nije ulazio u državne institucije; s Haljimijem je, i pred novinarima i nasamo, razgovarao u restoranu "Viktorija", sa slikom Sindi Loper u pozadini. Lajtmotiv ove posete bilo je podvlačenje činjenice da je savezna vlada više novca izdvojila za tri opštine na jugu nego za razvoj poslova izvoza. Usledila je šetnja pijacom, gde je kandidat razgovarao podjednako i sa Srbima i s Albancima. "Zdravo, gospodine! Trebalo bi malo češće da svraćate u Preševo", rekao mu je Srbin.
      
       Beba
       Vranje, početak govora omela je romska svadba. Labus je ponovio da ne obećava lovorike, kule i gradove. Posle centra, romsko naselje. Odbor za doček spremno je čekao na omanjem "trgu". Deca mašu programom Labusa i (pravilno!) uzvikuju njegovo prezime. "Hoćemo Labusa, hoćemo Labusa, Labus, Labus!" "Tako ti je to, pijačni dan. A i svima će se ovako radovati", komentariše prolaznik. "Daj, bre, taj upaljač", kreće pomama. "Alo, alo, nej se gurate!"
       Članovi obezbeđenja hteli su da uljudno podele propagandni materijal, olovke, kačkete i bedževe. Nisu uspeli. Bitka je uhvatila maha, programe su zaboravili, odleteli su u vetar i kišu. Jagma je bila tolika da se jedino snašao i odbranio mladi bračni par koji je čak tri bedža okačio na bebinu benkicu. Nju niko nije dirao i trgao. Besna tamnoputa lepotica od otprilike šest godina namrštila se: "A za mene ništa nema?" Stranu joj drži drugar, jednako rezigniran. Počinje da vrišti: "Vuk Drašković! Vuk Drašković!" Momentalno se pridružuje i baba s traktatom o čarobnoj Miloševićevoj eri. Ima jak glas. "Leleee! Dosta, mori, majke", kori je sin.
       Trka je tek počela, Vojislav Koštunica upravo polazi na predizbornu turneju. Na terenu su i ostali. Što se Labusa tiče, posmatrači kažu da se još uči neposrednosti koju već viđeni igrači savlađuju levom nogom. Upućeniji će primetiti da, bez obzira na obrazovanje i funkciju, Labus previše govori o ekonomiji uprkos nadležnostima predsednika Srbije, kome su ingerencije na tom polju tanušne. "Pravo je osveženje čuti i videti nekog novog. A i Labus je stručan, stvarno deluje fino, ima manire, pitomo lice", zaključuje Miloš Vuković, odnedavno Vranjanac. Ali, na osnovu dvodnevne šetnje po "crvenim" i siromašnim delovima Republike (tokom koje je kandidat DOS-a nazvan i Lamba, Lambi, Labud...), potvrđeno je, mnogo su bolje prolazile olovke i upaljači, nego podsetnik o ostvarenim obećanjima, staložen glas i pitomo lice.
      
       ANA VUČKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu