Kao što već pretpostavljate, moj život je tužna priča: voleo sam i bio sam voljen. Preciznije rečeno - vreme je kampanjsko i reči se mere brojem nula na evro-novčanicama - to vam je jedna beskrajna PORUDžBINA. Cenkanje, šićarenje širokih prstiju, drešenje kese i šiljenje olovke - u starozavetnom skladu sa onim roditeljskim principom "uzimala-davala", iz kojeg se mnogi građanin MMF-a izrodio. Šta ti drugo preostaje kada istovremeno igraš ulogu brokera, dilera i akcionara - u prtenim gaćama! Međutim, ovih dana je zavladala oseka u Ninosaurusovom tržišnom getu. Svi važni nešto (kao) važno nude, ali niko mene da ponudi u razmeni ideja, robe i prljavog veša (braćo i sestre, verujte mi - širooooki su to pojmovi!). A toliko toga se dešava što naprosto vapi za magičnim tretmanom!
       Đelić obnarodovao nameru da otvori banku sperme za "začeće naše srednje klase", jer je primetio da i među Srbima ima svingera i trans(kontinentalnih)seksualaca koji odlaze na letovanje "malo dalje od Crne Gore"! I, zamislite, nije me pozvao da uradim slogan za ovaj ultraliberalni projekat! Kakva ukrućena nadmenost! Kakva vera u "pobedu zatucanosti", koja se i dalje drži (večno konvertibilne!) devize: banku plati pa ga klati. Baš me interesuje šta će reći Crkva za ovakvo prostituisanje metoda bezgrešnog začeća! Pa nije Biblija radnički vaučer!
       Điki, takođe, ušao u nove procese, zaobilazeći me kao Vlada Skupštinu! Iako zna kako Magični superiorno barata humorom ulice, samodopadni Premijer je krenuo bez moje malenkosti u "terensku" akciju uterivanja optimizma u narod - da isti shvati dokle je došao i da sada nema nazad jer budilnik marke "Labus" ponosno otkucava najavljujući "san iz kojeg nema buđenja". Verujući u olako obećanu promenu masovne hipnoze u masovnu anesteziju, Điki vrlo samouvereno, gotovo galamdžijski, garantuje zainteresovanim i akreditovanim posmatračima ulazak Srbije u menopauzu: nema više krvarenja i straha od neželjene trudnoće. Naravno da nema, odgovora mu Lolita Maršićanin, kad se Srbi dele na one koji su skroz iskrvarili, i na one koji su rodili mečku!
       Po običaju, najkardinalnije ignorisanje sam doživeo od Savetnika. Ti kabinetski ljudi nikako da priznaju da u Srbiji nema većeg majstora trača od Magičnog, a ovamo se ubiše u kreiranju glasina koje ne mogu proći ni kao "šaputanja na jastuku"! Opsednuti strahom od antitržišne konkurencije, uporno mi šalju abrove da me je "Predsednik pročitao". Normalno, kad je čovek načitan i još pobožno radi na svom ukusu (koji se, ponekad, i stajling zove, ali pod tim jedino zloban, apolitični nevernik može podrazumevati "prišivanje anđeoskih krila na firmirane naramenice"). E, zato im se i desilo da se pored njih onolikih Bojana Lekić provuče i totalno uživi u ulogu teta Ljilje, u vrlom pokušaju da Voju izleči od skepticizma, misticizma, mračnjaštva i rigidne apstinencije! Da stvar bude gora, sve to vreme Hadži Miroljupče, neometan i nemarkiran, izigrava Predsednikovog preterano ličnog psihoanalitičara (samo što se u kauč ne pretvori!), tumačeći Vojin jutarnji (tmurni i smrknuti, jakako) odraz u ogledalu kao posledicu psihodelične prošlosti; naime, za sve je, navodno, krivo intenzivno druženje sa Kostom Čavoškim, rođenim polemičarem koji je u predsednikovoj mladosti žustro branio svoj antikomunizam tvrdeći da su "Crveni Koralji" pogubniji po samoupravnu mladež od "Kotrljajućeg Kamenja".
       I kad sam već pomislio da Srbija ne zna za jadac, i da će mi jedina "tezga" ovih dana biti uvežbavanje "neposrednosti u govoru" kako bih se održao u rečniku "slobodnih srpskih planina", u jedva tinjajućoj nadi da će me barem Vuk Obradović angažovati u akciji "spajanja usnica glasača i glasačica" - zazvonio je telefon na mom prašnjavom radnom stolu. Rutinski podignem slušalicu očekujući da začujem prometejski glas Branka Kitanovića, čoveka koji je hodajuća autobiografija te mu kao takvom nikakvo "piskaralo" nije potrebno, ali to se nije dogodilo. Mislim, neko drugi je bio sa one strane, ništa manji zanesenjak i pravednik - kineski gastarbajter Džon Vu! Vau, je l' moguće, ne stigoh ni da se začudim a moj omiljeni film-mejker mi šljusnu porudžbinu u uvo! Da, da, dobro ste čuli - PORUDžBINU! Evo o čemu se radi: Majstor mi je zakukao kako je nedavno uhapšeno više od trista mafijaša u Hongkongu, članova "trijada" koji su, između ostalog, optuženi za šverc filmova na Di-vi-diju. Ali, zavapio je Majstor, to nisu "mafijaši", to su njegovi statisti, njegovi likovi, njegove priče! A i zaplenjeni (švercovani) filmovi su uglavnom njegovi rani radovi, iz predholivudskog vremena. Tako je slavni režiser dospeo "ispod dna", gde se život i karijera profesionalca okončavaju samo na jedan način...
       I dok se raspitivao da li je moguće na zakonit način izvršiti sepuku na teritoriji Kalifornije, naleteo je u nekim provincijskim novinama na vest koja ga je vratila u formu. Vest je glasila da je u Novom Pazaru, gradiću na ivici Srbije, misteriozno izgoreo kineski tržni centar. I još je doznao da u toj opskurnoj zemlji postoji priličan broj "kineskih prodavnica", kao i da vredni i pošteni kineski došljaci imaju dosta problema sa domorodačkim stanovništvom, odnosno njihovim "četničkim trojkama". To je TO, momentalno mu je sinulo! Imam film, samo da mi neko od "tamošnjih" napiše sinopsis - radi autentičnosti. I, evo, došao je do čoveka-pisca za koga su mu upućeni ljudi kazali da je jedini koji može napisati samurajsku priču o "zaštitniku Kineza u dolini Morave". Iz poštovanja prema Majstoru, pristao sam da napišem storiju o stranom plaćeniku koji sređuje ovdašnje loše momke - štiteći antirasističke ideale slobodnog tržišta. Eto, konačno će i strani plaćenik postati mitski heroj. Po porudžbini, naravno.