U avgustu je svaki drugi birač bio neodlučan kome će pokloniti poverenje, a mnogi među neodlučnima su baš oni koji prvi put izlaze da glasaju

      (Od dopisnika Bete iz Berlina)
      
       Petoro mladih Nemaca sa istoka zemlje nedavno je na stranici Internet aukcijske kuće http://www.EBay.de oglasilo zanimljivu ponudu. Pod brojem artikla 1761882386 grupa mladih ljudi je, uz nisku početnu aukcijsku cenu, ponudila na prodaju svoje pravo glasa zbog, kako je navedeno, finansijskih razloga, ali i zato što sami ne znaju za koga bi glasali. Savezni parlamentarni izbori se u Nemačkoj održavaju 22. septembra.
       Ove i slične ponude, čak i ako su napravljene u šali, u Nemačkoj su kažnjive, jer potpadaju pod "izborno podmićivanje" za koje sleduje zatvorska kazna u trajanju i do pet godina. No, da mnogi mladi ni dve sedmice uoči izbora nisu odlučili za koju će stranku glasati na narednim izborima, potvrđuju i rezultati ispitivanja javnog mnjenja. U avgustu je, na primer, još svaki drugi birač bio neodlučan kome će pokloniti poverenje, a mnogi među neodlučnima su baš oni koji prvi put izlaze da glasaju.
       Za njih je Savezna centrala za političko obrazovanje smislila posebnu Internet-stranicu pod nazivom "njahl-o-mat" što bi se moglo prevesti sa "izbor-o-mat". Zainteresovani, a neodlučni glasač treba sa "da", "ne", "neutralan" ili "nema mišljenje o tome" da odgovori na 27 pitanja koja se odnose na aktuelne društvene i ekonomske teme.
      
       Opredeljenost birača
       Kada potom odredi i redosled tema koje, po njihovom mišljenju, treba da budu u centru pažnje određene partije, "automat za glasanje" će neodlučnom biraču predložiti za koju stranku da se opredeli. Među 27 ponuđenih pitanja su npr. "Da li treba da bude legalizovana upotreba hašiša", "Da li treba povećati poresku stopu za najimućnije", "Da li treba zadržati ekološki porez" ili "Da li radnje treba da rade i nedeljom" (što u Nemačkoj trenutno nije slučaj!).
       Opredeljenost birača u pogledu izbora stranke nisu uspela da uvećaju ni dva TV-duela vodećih kandidata za saveznog kancelara, Gerharda Šredera i Edmunda Štojbera. Sadašnji šef vlade Šreder je predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), a Štojber šef bavarske vlade i kandidat za kancelara dve sestrinske opozicione konzervativne stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) čiji je i predsednik.
       Njihov drugi TV-duel u prošlu nedelju, koji su prenosile dve stanice u javno-pravnom vlasništvu - Prvi program nemačke televizije (ARD) i Drugi program (ZDF) - pratilo je povremeno i 16 miliona gledalaca. Prvi duel 25. avgusta koji su prenosile dve privatne televizije pratilo je oko 15,1 miliona gledalaca. TV-dueli vodećih stranačkih kandidata građanima su poznati iz američke predizborne kampanje, a u Nemačkoj ih nikada do sada nije bilo.
       Ovolika gledanost za mnoge politikologe i medijske stručnjake dovoljan je razlog da se započeta praksa TV-okršaja vodećih kandidata nastavi. Drugi, međutim, ističu neprikladnost ove vrste sučeljavanja vodećih političara, s obzirom na to da u Nemačkoj ne postoji predsednički, već parlamentarni sistem. Pored toga, nijedna velika stranka nije u stanju da vlada sama, a konačna vladina politika zato uveliko zavisi i od izbora manjeg koalicionog partnera. Mogući partneri su i na ovim izborima manja partija u Šrederovoj vladi, stranka Savez 90/Zeleni šefa diplomatije Joške Fišera i sada opozicioni Liberali (FDP).
       Iako čelnici Šrederove i Štojberove stranke smatraju da je upravo njihov kandidat na duelima ostavio bolji utisak, ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da su gledaoci oba puta bili naklonjeniji sadašnjem kancelaru.
       Prema podacima koje je dao Infratest-Dimap, na pitanje koji je kandidat bio ubedljiviji, 50 odsto Nemaca izjasnilo se za Šredera, a 28 odsto za Štojbera. Šredera, prema podacima više instituta, posle okršaja sa Štojberom, birači doživljavaju ne samo kao simpatičnijeg, već i kao verodostojnijeg i kompetentnijeg.
      
       Simpatičniji i kompetentniji
       Konzervativci popravljanje pozicija sadašnje vlade u ispitivanjima javnog mnjenja tumače kao "poslednji trzaj jedne islužene koalicije". Ali, ni jedan ni drugi politički lager nema razloga za opuštanje niti za pot-
       punu veru u sopstvenu pobedu. Najpre, sadašnja vladajuća koalicija našla bi se u nepovoljnoj situaciji ukoliko reformisani komunisti, Partija demokratskog socijalizma (PDS), ne bi uopšte ušli u Bundestag. U tom slučaju raspodela mandata drugačije bi se obavila, te bi većinu mesta u parlamentu uz procenat glasova koji joj sada daju u ispitivanjima javnog mnjenja, vladajuća koalicija teško ostvarila.
       Pitanje izbora manjeg koalicionog partnera takođe je problematično, posebno za kancelara Šredera, kojem može da se dogodi da mora da se rastane od zelenih i sadašnjeg ministra inostranih poslova Fišera, koji je već godinama najpopularniji političar u zemlji. Najproblematičnija situacija nastupila bi svakako ukoliko bi broj dobijenih mandata bio takav da je nužno da SPD i CDU/CSU stupe u takozvanu veliku koaliciju. Ona je, doduše, u posleratnoj Nemačkoj već bila na vlasti, ali je jasno da su politički ustupci, koje u tom slučaju treba da učine dve strane, preveliki da bi iz njih proistekla politika bila zaista delotvorna i za birače verodostojna.
       Kancelar Šreder je, ostavljajući mesta za sve opcije, u TV-duelu u nedelju, ne unoseći se, doduše, u detalje, rekao da svaka stranka zastupljena u Bundestagu, izuzev reformisanih komunista u PDS-u, dolazi u obzir kao demokratski partner za moguću koaliciju. Kandidat konzervativaca Štojber je bez mnogo razmišljanja isključio mogućnost velike koalicije.
       Šrederova ponovo stečena popularnost pripisuje se njegovom odlučnom stavu da Nemačka ne učestvuje u eventualnom američkom ratu protiv Iraka, kao i iskazanoj rešenosti njegove vlade da u najkraćem mogućem roku sanira posledice katastrofalnih poplava koje su proteklog meseca pogodile široka područja na ionako manje razvijenom istoku zemlje.
       Pri tome je, iako se već mesecima tvrdi da će pobedu na izborima odneti ona stranka koja birače ubedi da ima prave koncepte za rešenje ekonomskih problema i za popravljanje situacije na tržištu rada, popularnost kancelara i socijaldemokrata narasla u trenutku kada se podaci o privrednom rastu i broju nezaposlenih nisu promenili, ili barem ne nabolje.
       Broj nezaposlenih i dalje je iznad četiri miliona, iako je Šreder građanima posle pobede na prošlim izborima obećao da će biti smanjen na ispod 3,5 miliona. Prognoze o privrednom rastu još se kreću oko brojki manjih od jednog procenta, a stručnjaci tek za 2004. godinu predviđaju bitniji oporavak privrede. Kancelar u javnim nastupima loše ekonomske pokazatelje tumači pre svega činjenicom da je proteklih godina, posebno posle terorističkih napada u SAD 11. septembra prošle godine, došlo do recesije svetske privrede, što se loše odrazilo i na Nemačku. Konzervativna opozicija, koje je u koaliciji sa liberalima do 1998. punih 16 godina vladala Nemačkom, ekonomske probleme pripisuje prevashodno crveno-zelenoj vladi i najavljuje da će, pobedi li na izborima, odmah dati novi zamah privredi stavljajući van snage ili menjajući više zakona, pre svega one koji se odnose na poreski sistem, kao i penzioni i socijalni sistem.
       Da bi najavljeno i ostvario, kandidat Štojber posegao je, praveći svoj "kabinet u senci" koji je nazvao "tim kompetentnih", uglavnom za političarima koji su na istim ili sličnim funkcijama već bili tokom prethodne vladavine konzervativaca. Među njima su imena kao što je bivši predsednik vlade pokrajine Baden-Virtemberg i kasniji šef firme "Jena-Optik" Lotar Špet, bivši šef CDU, koji je zbog afere oko ilegalnog finansiranja stranke morao da podnese ostavku, Volfgang Šojble ili nekadašnji ministar zdravstva Horst Zehofer. Šreder je najpre pokušao da se ne vezuje za pojedinačna imena, ali je posle različitih spekulacija u štampi za više ministara naveo da će i dalje ostati u kabinetu. Vladin portparol je ove sedmice izjavio da će u slučaju pobede na izborima "stari kabinet biti najverovatnije i novi".
       Ove sedmice se vladajuća SPD u ispitivanjima javnog mnjenja prvi put od januara našla ispred CDU/CSU. Dok su socijaldemokrate uvećale rezultat na 39 odsto, konzervativci su izgubili simpatije birača i pali na 38 odsto. Mogući koalicioni partneri, zeleni uz SPD i liberali uz CDU/CSU, osvojili bi, da se izbori održavaju u nedelju, 7,5 odnosno 8,5 odsto, te tako dve moguće koalicije prvi put imaju isti procenat glasova. Na pitanje koga biste radije videli na mestu kancelara ukoliko bi se on birao direktno, vedri i mladoliki 58-godišnji Šreder, kao i svih proteklih sedmica sa razlikom od petnaestak odsto vodi ispred sedokosog, u izrazu lica često strogog Štojbera.
      
       "Dopadanje"
       Kancelar je zajedno sa svojom strankom, uprkos tome što su mu pretnje ratom u Iraku i poplave donele nenadanu novu popularnost, očito svestan da je upravo on sam glavni adut svoje stranke. Uprkos pokušajima da isticanjem istočnonemačkih, ženskih ili tema koje se "dopadaju" mladima, za socijaldemokratiju pridobije baš te delove populacije od kojih uveliko zavise izborni rezultati (žene, oni koji prvi put glasaju i građani nekad socijalističkog istoka zemlje), Šreder i sam zna da je najjači adut SPD-a on sam. Više puta je izjavio da u predizbornoj kampanji treba da uveri birače da ako hoće njega za kancelara, moraju da glasaju za socijaldemokrate. A na dobro dizajniranim plakatima pojavljuje se uvek samo sam (jednom sa suprugom Doris Šreder-Kepf) i to uvek u samouverenoj, državničkoj pozi. "Moderan kancelar za modernu Nemačku" glasi slogan koji je Šreder suprotstavio onom koji nudi njegov konkurent Štojber - "Pravac je jasan - nabolje".
       Bude li izgubio izbore, Šreder će biti prvi nemački posleratni kancelar koji je vladao samo jedan mandat. U tom slučaju Štojber bi bio prvi šef vlade "Slobodne države Bavarske" (kako glasi pun naziv ove federalne jedinice) koji postaje kancelar u "pruskom" Berlinu.
      
       SNEŽANA BOGAVAC