Smatram da se na ključna mesta, ministra pravde i policije, moraju postaviti "aždaje", ljudi koji će svojim autoritetom uterati strah u kosti onima koji krše zakon. Jer, ako se oni ne plaše, onda nema pravne države. Znate li da smo u Narodnoj banci našli 40 lažnih diploma fakulteta?

      Guverner NBJ Mlađan Dinkić, osim toga što je najmlađi, verovatno je i najkontroverzniji guverner u srpskoj istoriji. Na početku karijere čašćavali su ga nadimkom "estradni ekonomista", da bi ga sada doživljavali kao politički buldožer. Simpatizeri smatraju da ima jak osećaj za pravedno i hrabrosti da prvi kaže ono što svi vide, ali ćute. Protivnici kažu da njegova samouverenost prelazi u agresivnost i da na sebe skreće pažnju pretežno skandalima. Ono što mu se mora priznati jeste da govori otvoreno, bez uvijanja.
       Vi ste angažovani u izbornoj kampanji Miroljuba Labusa. Da li tako preterano vezujete svoju političku sudbinu za jednu opciju, sa pozicija guvernera centralne banke koji treba da bude nezavisan?
       - Ja Miroljuba Labusa podržavam pre svega kao građanin, zato što od početka sa njim i drugim ljudima u našem timu radim na programu ekonomskih reformi. Dogovorili smo se još pre dve godine kad je sve počelo, da idemo ili svi zajedno, ili niko. Analizirali smo reforme Ante Markovića i Dragoslava Avramovića i videli da ko god je pokušao da sam sprovede reforme samo u jednom segmentu, nikad nije uspeo. Avramovića su potopili oni koji su formalno radili u njegovom timu, a zapravo su ga kontrolisali i radili za Mirka Marjanovića. Danijel Cvjetičanin, sadašnji ministar finansija vlade u senci DSS-a je takav primer.
      
       Gospodin Cvjetičanin kaže da je zanimljivo kako ste se sad setili samo njega, a tada je bilo pet savetnika. Neki od njih su, tvrdi, u kabinetu premijera Đinđića.
       - Nije tačno, nema nijednoga u srpskoj vladi. Ne samo da je Cvjetičanin bio aktivan za vreme Avramovića, nego je ostao u Marjanovićevoj vladi i kad je tadašnji guverner oteran.
      
       Da li podržavate program koji sprovodi Vlada Srbije, a s druge strane se zalažete za parlamentarne izbore i proveru poverenja vladi?
       - Da prvo završim - mi smo shvatili da je tajna uspešne makroekonomske stabilizacije to što smo radili timski. Fiskalna i monetarna reforma koje smo vodili Božidar Đelić i ja, bile su koordinirane, zajedno sa pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama, što je radio gospodin Labus. Naravno, neophodne su i strukturne reforme - fiskalna koju vodi Đelić, reforma banaka koju vodi NBJ i privatizacija, koju vodi Aleksandar Vlahović. Nakon toga ide faza ravoja, ona počinje velikim infrastrukturnim projektima i modernizacijom telekomunikacija. Tek tada se stvara više novca za društvene delatnosti, gde primat imaju zdravstvo i obrazovanje.
      
       Da li to znači da sasvim podržavate Vladu Srbije?
       - Ima segmenata u radu vlade gde je mnogo urađeno, ima segmenata gde nije ništa urađeno. Privatizacija, što se tiče brzine, u poslednje vreme se neopravdano kritikuje. I ja sam bio jedan od tih koji su smatrali da može brže, ali je privatizacija naglo ubrzana od proleća i ove godine ćemo imati 600 miliona dolara direktnih stranih investicija, za razliku od prošlogodišnjih 160 miliona, mada ja mislim da je naš potencijal veći od milijarde dolara godišnje. S druge strane, još nije formiran državni fond za osiguranje izvoza, ne postoji garancijski fond za osiguranje kredita malim i srednjim preduzećima i nedostaje fond za kreditiranje poljoprivrednih proizvođača. Potrebno je radikalno ubrzati izdavanje građevinskih dozvola. Ništa nije urađeno na pravnoj sigurnosti u ove dve godine. Svi smo očekivali da će se time pozabaviti gospodin Koštunica i njegovi poslanici iz DSS-a. Zbog pravne nesigurnosti kamate na kredite su još visoke, jer banke nemaju pravnu garanciju za naplatu hipoteka.
      
       Može biti da utiče i politička nesigurnost. Jedni govore da su parlamentarni izbori neophodni, drugi da su nepotrebni i strani investitori prosto ne znaju koliki je rok trajanja ove vlade?
       - Mislim da parlamentarni izbori ne bi bili loši s obzirom na to da mi imamo glomaznu koaliciju koja uopšte više nije homogena. Iskustva u svetu govore da velike koalicije i vlade ne mogu biti efikasne. Samo tamo gde su postavljeni ljudi koji znaju svoj posao i koji su vredno radili, rezultati su vidljivi. To nisu bili samo ljudi van stranaka. Mislim da je Gordana Matković (član DS-a) dobro radila svoj posao, Vlahovića sam pomenuo, on ima najnezahvalniji posao, Žarko Korać se dosta trudio u svom domenu i uradio dosta. Ono što je meni smetalo u radu vlade, jeste što se nisu brže otklanjale prepreke za investicije, nije donet zakon o gradnji. Prelomna tačka za uspeh tranzicije, verovali ili ne, jeste stvar koja izgleda sitna, uknjižba hipoteka i pravna sigurnost. Slovenija i Poljska su uspele da to reše i one ulaze u Evropsku uniju. Rumunija i Bugarska nisu, one tapkaju u mestu godinama. Tržište hipotekarnih kredita zasniva se na efikasnoj uknjižbi nekretnina. Činjenica je ipak da smo mi mnoge stvari uradili brže od drugih zemalja.
      
       Ko snosi krivicu što nema pravne sigurnosti?
       - Deo snosi izvršna vlast. Drugi deo sudska vlast. Ali ne mogu da se otmem utisku da je jedino obećanje koje je Koštunica ispunio, da neće biti revanšizma i principa revolucionarne pravde. Kad je on to primenio u praksi i kad je njegova stranka primila u svoje dove mnoge članove SPS-a i JUL-a, to je bio signal svima da neće biti ne samo revolucionarne, nego nikakve pravde. Ljudi koji su maltene bili spremni da sami odu u zatvor posle 5. oktobra, jer su se plašili zbog onoga što su radili, videli su koliko je nova vlast blaga. Pogledajte slučaj Radeta Markovića, koji je umesto da odmah odgovara, imao privatne sastanke sa Koštunicom, na kojima je hranio njegovu sujetu puštajući mu sa traka ono što Đinđić o njemu priča. Kad se videlo da i najveći prevaranti, kao Dafina Milanović i Jezdimir Vasiljević ne idu na sud, onda su se mnogi ohrabrili i počeli da se približavaju i Koštunici i drugima. Ako nema sankcija za prethodno učinjene prekršaje, to je motiv da se oni čine i dalje.
      
       Kad o ovome pričamo, vama se često zamera da govorite o stvarima koje izlaze iz ingerencija guvernera i nepotrebno izazivate sukobe. Da li svesno prekoračujete guvernerska ovlašćenja?
       - Ponekad svesno prekoračujem ovlašćenja zato što oni kojima je to posao nisu izgradili institucije koje bi se time bavile. Kažete, na primer, da se mešam u rad sudova. A u stvari su se oni mešali u moj rad. Da li je ovlašćenje sudova da određuju da li neka banka treba da radi, ili to rade centralne banke u svetu? Upravo je Savezni sud, čije predstavnike imenuje Koštunica, godinu i po dana imao ljude iz Miloševićevog režima. Oni su Narodnoj banci poništili 23 rešenja za stečajeve banaka. Da li sud odgovara za depozite građana i privrede u tim bankama? Ne odgovara, odgovara guverner. Na kraju su potvrđena sva naša rešenja, osim za likvidaciju Astra banke. Kad je u pitanju cena ulja - da postoji antimonopolska komisija i jako udruženje potrošača, ja se nikad u to ne bih umešao. Kad sam se time pozabavio, shvatio sam da su uljari uračunali kamate od pre dve godine, pa sam saznao da postoji kartel uljara, na čelu sa Savom Kneževićem iz "Dijamanta", sa ljudima iz banaka i privrednih komora. Jedan od njih, Milan Prostran iz PKJ, sam se javio.
      
       Pa dobro, ima li nekog drugog ko bi o tome mogao da brine?
       - Slažem se potpuno. Ne znam šta rade moje kolege, ali ja slobodno šetam ulicom kao i ranije i ne mogu mirno da slušam kad se ljudi na nešto žale. Ako je iole u mom domenu, pokušavam da makar javnim pritiskom apelujem da se to reši. Neke stvari se u Srbiji nažalost ne mogu rešiti bez velikih javnih pritisaka.
      
       Izvršili ste na početku veliki javni pritisak da se naplati ekstraprofit, onda, uprkos tvrdnjama vlade, naplata je doživela fijasko. Naplaćeno je svega oko 60 miliona evra. Gde je zapelo - da li je politika u pitanju, nema ljudi, ili nema sposobnosti?
       - Nisu postojali ljudi na terenu koji bi taj posao izveli na terenu kako je bilo planirano zakonom. U delu izdavanja rešenja mislim da je posao odrađen dobro. Izdato je rešenja za 700 miliona maraka, a moja procena bila je do milijardu maraka. Povezana lica su direktori društvenih firmi koji su ih uništili nauštrb stvaranja sopstvenih firmi ili gradnje kuća i vikendica. Niko to nije proveravao.
      
       Zašto?
       - Zato što nema ljudi u poreskoj administraciji koji su to želeli da rade. Oni nisu po gradovima menjani, to su ljudi koji su sarađivali sa tim istim direktorima u prethodnom režimu i kad su videli da se ništa ne dešava, osilili su se i nisu dali informacije Aleksandru Radoviću, direktoru RUJP-a. Mogu reći da su ga bojkotovali. Zauzeti silnim drugim poslovima, jer ovo je samo jedan deo, ovi sa vrha nisu uspeli da se angažuju na tome. Nije ni lako menjati ljude, to je najteži deo posla. NBJ je retka institucija koja je 500 ljudi promenila.
      
       Pa znači, može se.
       - Može, ali zar mislite da je meni to bilo lako. Mi smo uspostavili strogu disciplinu, zaposlili smo 300 novih ljudi. Ključni problem što petooktobarske promene nisu donele puni rezultat i što ima razočaranja, jeste taj što se princip da nema revanšizma, pretvorio u princip da nikome dlaka s glave ne sme da zafali, bez obzira na to šta je radio. Tako je ispalo da nema nikakve odgovornosti. Zato smatram da se na ključna mesta, ministra pravde i policije, moraju postaviti "aždaje", ljudi koji će svojim autoritetom uterati strah u kosti onima koji krše zakon. Jer, ako se oni ne plaše, onda nema pravne države. Znate li da smo u Narodnoj banci našli 40 lažnih diploma fakulteta? Sve je to izbačeno sa posla i predate su krivične prijave. Ne zavisi sve od ministra, ako ga sabotira administracija. Tipičan primer je ministar građevine Dragoslav Šumarac. Kad niste u stanju to da presečete, birokratija se osmeli i onda korupcija cveta.
      
       Koliko vidim, počinjete da postavljate ministre u Vladi Srbije, a demantovali ste da pretendujete na mesto premijera i da ste u sukobu sa Zoranom Đinđićem.
       - Što se tiče premijerskog posla, Đinđić je jedini političar u Srbiji koji zna ekonomiju i shvata reforme. Posle dve godine, to mogu čista srca da kažem. On dobro organizuje taj deo posla. Ima, naravno, nekih drugih mana koje nisu vezane za ekonomske reforme, ali nema trenutno političara u zemlji koji bolje sprovodi reforme. Njegov problem je što ga ucenjuju male partije i što čini ustupke da bi održao vladu. S te strane ga razumem, mada ja te ustupke nikad ne bih činio. Objektivno, njegova pozicija je teža od moje, jer on ima vladu sastavljenu od 17 koalicionih partnera, a ja imam sasvim nezavisnu poziciju.
      
       Ali i vaša pozicija zavisi od političke volje i veliko je pitanje šta će biti - da li ćete ostati guverner jugoslovenske centralne banke, ili ćete preći u srpsku, ili će i to biti predmet neke trgovine?
       - Mislim da ću ostati na mestu guvernera NB Srbije, pošto će to samo biti prevedeno. Moj prvi mandat ističe za tri godine, potom mogu biti reizabran na još pet godina, dakle teoretski, imam još osam godina da budem guverner. Kad sam sa Đelićem i Labusom dolazio na ovaj posao, mi smo znali da nemamo nijednog poslanika ni u jednom parlamentu. Rekli smo sebi - nas jedino rezultati mogu štititi i daćemo sve od sebe. Ne zbog položaja, nego hoćemo da napravimo ekonomsko čudo od Srbije. Naša prednost je što se ne držimo grčevito za funkcije i to nam omogućava da budemo otvoreni u kritikama i kolega u vlasti i opozicije. Naravno da je tehnički moguće smeniti guvernera, ali sam potpuno ubeđen da će svakoga ko pokuša, to skupo koštati. Ako ne na kratak, sigurno na srednji rok. Ako ne bih imao rezultate, sam bih podneo ostavku. Neću da budem guverner ako ne mogu slobodno da šetam ulicom i svakom pogledam u oči.
      
       Kad govorite o političkoj podršci, upravo to je bio razlog za nagađanja da li će G17 plus izaći na izbore i svojim članovima obezbediti parlamentarnu podršku.
       - Prvo, u Srbiji nijedna stranka i politička organizacija, pa ni G17 plus, nema dovoljno ljudi koji bi mogli da vode sve reforme. Najviše kadrova imaju DS i G-17 plus, pa i Građanski savez, iako je mala stranka. Ne znači da nema dobrih pojedinaca i u drugim strankama. Ja cenim, na primer, Zorana Šamija iz DSS-a. To je i bio razlog što smo pozvali naše ljude iz inostranstva da dođu da nam pomognu. Kod mene u NBJ bilo ih je osam, sad ih je šest, neki su preselili i porodice, a onda su dočekali da ih gospodin Koštunica prozove da spakuju kofere i odu kući, pošto Srbiji ne trebaju ljudi sa dvojnim državljanstvom.
      
       Šta mislite da je bio povod za tu izjavu?
       - Jednostavno, Koštunica je počeo da skida masku sa lica, on ima jako ukorenjen nacionalizam u sebi. Koalicija sa Veljom Ilićem i Šešeljem uopšte nije neverovatna. Po svoj prilici je Aleksandar Tijanić procenio da Koštunica treba da ide i na Šešeljeve birače i on je krenuo u taj otvoreni nacionalizam koji ne samo da ne vodi računa o građanima Srbije drugih nacionalnosti, već i Srbe koji su došli da pomognu tera da se vrate nazad. Đelić mi je rekao da je bio jako tužan posle takve izjave, da nije mogao da veruje. Ja znam koliko mi malo ljudi imamo. Ceo ovaj projekat za kreditiranje stanova, na primer, rade četiri čoveka koja su došla iz inostranstva. Zašto - pa zato što mi to ne znamo, jer u Srbiji nikad nismo imali. Da nije bilo Radovana Jelašića u Narodnoj banci, ni pola reforme bankarskog sistema ne bi bilo tako izvedeno. Bez dobrih saradnika, ne bih ništa uspeo. Mislim da je na toj izjavi Koštunica počeo da pada i da će ga to koštati izbora.
      
       Ima mišljenja da i ova druga strana počinje da liči na Miloševićevu eru - baš usred izborne kampanje isplaćuju se ulozi kod Jezde i Dafine, zajam, deli se novac od ekstraprofita...
       - I sami znate da je Zakon o staroj štednji promenjen još u aprilu, kad izbori nisu bili ni raspisani, moja ekipa već šest meseci radi na stambenim kreditima, odranije uredno servisiramo dug prema štedišama. Jedino je sad krenuo da se razmatra stari dug prema penzionerima i zajam. Drugo, izbori i služe da se kandidati takmiče u tome šta mogu da ponude građanima. Ja u tome ne vidim ništa loše. Neko može da ponudi izolaciju, kao Šešelj, ili ultranacionalizam kao Velja Ilić i Koštunica, a mi nudimo opciju otvaranja novih radnih mesta i nastavak reformi. Ko god kaže da ništa nije urađeno, zaboravio je da se dinar bacao u kontejnere, da se benzin točio u kanticama i da se za mleko i ulje čekalo od pet sati ujutru. Najkukavičkija je pozicija koalicije DAN. Oni čekaju ko će da pobedi, pa da se priključe. Više cenim kad Pelević kritikuje Labusa i ide konzistentno, nego kad neko kukavički čeka ko će da pobedi. Ja to politički razumem, ali kao čovek ne podnosim. Koštunica je opet pošten čovek, ali nesposoban i ne veruje u Srbiju. On je pesimista po prirodi. Pogledajte kakvi su mu bilbordi - mračni, u crnoj pozadini. To je razlika u filozofiji života. Ja samo postavljam pitanje - ako je njemu glavni ekonomski savetnik Danijel Cvjetičanin, ako je Tijanić savetnik za medije, ako je Predrag Simić, bivši savetnik Vuka Draškovića sad njegov savetnik, ako sklapa koaliciju sa Veljom Ilićem, šta da očekujemo? Jedini koga tu cenim je Slobodan Samardžić.
      
       Da li ipak i Labusova kampanja malo preteruje u obećanjima - govori se o stotinama hiljada radnih mesta, a rasta proizvodnje, izvoza i investicija još nema?
       - Niste u pravu. U prvih sedam meseci ove godine izvoz je porastao 15,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Raste i uvoz, ali 40 odsto toga je oprema. Proizvodnja jeste padala zbog tranzicione recesije, ali je ove godine krenula da raste i mi smo iz te recesije izašli. Ove godine imaćemo rast proizvodnje od tri odsto. Za otvaranje jednog radnog mesta potrebno je 10 000 evra u proseku. S milijardu evra investicija godišnje može se otvoriti sto hiljada radnih mesta. Za pet godina to je pola miliona novih radnih mesta.
      
       Druga je zamerka da Labus prekomerno zadužuje zemlju i da čak i sa donacijama treba biti oprezan.
       - To je čista laž. Dug po stanovniku je sa 1000 oboren na 300 maraka, jer smo od Pariskog kluba dobili najveći otpis u istoriji. Tačno je da su uzeti i novi krediti, ali u manjem obimu nego što je otpis. I za njih smo dobili najpovoljnije moguće, takozvane IDA uslove za najsiromašnije zemlje.
      
       Dobro, ali i oni će jednom doći na naplatu.
       - Ako mi za deset godina, koliki nam je poček, nismo sposobni da dignemo društveni proizvod na nivo koji će nam omogućiti servisiranje tako jeftinih kredita, onda ne treba ni da postojimo. Građani treba da shvate da mi ne možemo dalje da se oslanjamo samo na sopstvene snage. To smo već probali. Jednog trenutka i Labus i ja došli smo u dilemu da li da se obratimo Svetskoj banci, MMF-u i drugim finansijskim organizacijama i da im ponudimo da se odreknemo tih kredita, zbog domaće javnosti. Pa neka onda gospodin Koštunica raspiše samodoprinos na dve milijarde dolara. Ako ste vi sposobni, onda znate da neko ko hoće sa vama da sarađuje, hoće i da zaradi. Ali ako ste dovoljno pametni, izvući ćete i vi koristi. To je suština ekonomije. Ja ne želim da doživimo sudbinu Bugarske i Rumunije. Želim da budemo lideri na Balkanu.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ