Vojislav Koštunica može računati na 40,5 odsto glasova onih koji izađu na izbore, Miroljub Labus na 39,5 odsto, a Vojislav Šešelj na 10,5 odsto. U drugi krug će ići Vojislav Koštunica i Miroljub Labus

      Građani Srbije će 29. septembra birati svog čelnog čoveka - predsednika. Ovog puta kao da ga nisu ni imali. U jeku predizborne kampanje sve se sprema za veliku predstavu - utvrđuje se teritorija koja će biti obuhvaćena izborima, uporno iskušava šta taj predsednik, uprkos Ustavu, sve može. Kandidata ima dovoljno, i previše, mada vladajuća politička grupacija - DOS, nije ponudila nikoga iz redova političkih stranaka koje je čine.
       U NIN-ovoj redovnoj telefonskoj anketi na direktno pitanje "Na predstojećim izborima za predsednika Srbije za koga kandidata ćete glasati", 26,5 odsto građana se opredelilo za Miroljuba Labusa, a na drugom mestu je Vojislav Koštunica za koga se izjasnilo 20,5 odsto anketiranih. Daleko iza njih, na trećem mestu, nalazi se Vojislav Šešelj sa šest odsto glasova.
      
       Izborna prognoza
       Međutim, ukoliko bi se ovo shvatilo kao izborna prognoza, načinila bi se velika greška, jer čak 41,5 odsto građana se nije direktno izjasnilo ni za jednog kandidata, bilo da nisu dali odgovor na dato pitanje (1,5 odsto) ili da tvrde da neće glasati 9,5 odsto ili da se još dvoume da li će uopšte glasati (šest odsto) ili da će izaći na izbore ali se još nisu opredelili za koga će glasati (24,5 odsto). Formalno, sve mogućnosti su još u igri, jer će se ova grupacija neopredeljenih smanjivati do dana izbora.
       Ukoliko se ovi neopredeljeni građani posebno analiziraju i iz nekih drugih pitanja iz ankete odrede njihove sklonosti ka pojedinim kandidatima, dolazi se do sintetičkog pokazatelja - rejtinga kandidata, koji realno meri stanje koje će se pojaviti posle izbornog okršaja. Na toj listi vodi Vojislav Koštunica sa 31 odsto glasova, tik ispred Miroljuba Labusa koji ima 30,5 odsto. Na trećem mestu je Vojislav Šešelj sa osam odsto. Slede Vuk Drašković (2,5 odsto), Borislav Pelević (2,5 odsto) i Velimir-Bata Živojinović (dva odsto). Onih koje nije moguće opredeliti i sigurnih apstinenata je 23,5 odsto. Za ovu grupaciju se može osnovano pretpostaviti da postoji velika verovatnoća da neće izaći na izbore. U tom slučaju može se izračunati procenat glasova od onih koji izlaze na izbore - Vojislav Koštunica može računati na 40,5 odsto, Miroljub Labus na 39,5 odsto, a Vojislav Šešelj na 10,5 odsto.
       Iz ovih podataka je očigledno da nijedan kandidat neće pobediti u prvom krugu i da će u drugi krug ići Vojislav Koštunica i Miroljub Labus.
       Ovo je, naravno, slika trenutka. Kampanje se još nisu razmahale, kandidati još tragaju za svojim identitetom i biračima, jaki aduti se čuvaju... Negativna kampanja je do sada bila usmerena samo prema Labusu od strane dela DOS-a, a odskora i od Vlade Srbije...
       Šešeljev dosta visok rejting je verovatno posledica podrške koju je dobio od Slobodana Miloševića, i još više zbog dugog premišljanja Vojislava Koštunice da li da se, hteo to ili ne, kako bi on to rekao, kandiduje. Takođe, Šešelj, tradicionalno, među prvima kreće sa kampanjom, tako da je i to razlog njegovog solidnog rejtinga. S druge strane, on može računati i na jedan broj glasača za koje istraživači na osnovu dosadašnjeg iskustva već znaju da se ne pojavljuju u anketama.
       "Politički prostor" koji zauzima Labus je u ovim izborima prilično "čist", on nema značajnog protivkandidata koji atakuje na njegove "prirodne saveznike" među biračima. Problem je, u tom aspektu, više usmeren prema onima koji ga osporavaju a ne učestvuju u izborima. Njegovi potencijali glasova za drugi krug izbora nalaze se gotovo isključivo među onima koji nisu izašli na izbore u prvom krugu.
       Rezultati ovog istraživanja pokazuju da su Labusu nešto češće naklonjeniji stanovnici Vojvodine i Beograda, stanovnici malih i velikih gradova, muškarci, birači do 35 godina starosti i visokoobrazovani. Njegov veliki problem je što se neopredeljeni većim delom nalaze na istoku i jugu Srbije i na selu. Olakšavajuća okolnost za Labusa je što se neopredeljeni nešto češće nalaze među visokoobrazovanima. Polna i starosna struktura su ravnomerno raspoređene u korpusu neopredeljenih.
      
       Očekivanja birača
       Oni koju veruju u pobedu imaju veliku šansu i da pobede. Očekivanje birača da njihov kandidat pobedi (ili izgubi) govori o čvrstini poverenja u kandidate i time i o njihovom rejtingu. Skoro polovina ispitanika (49,5 odsto) procenjuje da najveće šanse na pobedu u konkurenciji Koštunice, Labusa i Šešelja ima aktuelni predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. U Labusov uspeh veruje nešto manje od trećine anketiranih (31 odsto), dok svega sedam odsto misli da bi Šešelj mogao da pobedi.
       Od građana smo u ovoj anketi tražili da ocene sposobnost, poštenje i doslednost predsedničkih kandidata. Kao najsposobniji i najdosledniji kandidat ocenjen je Miroljub Labus (67, odnosno 51 odsto), a najpošteniji je Vojislav Koštunica (73,5 odsto). Ostali kandidati nisu imali ni šanse da se umešaju u ovaj duel, jer su osvojili oko ili manje od trećine pozitivnih glasova u svakoj od ovih kategorija.
       U grupi pitanja gde smo tražili da se oceni koji od predsedničkih kandidata može da reši probleme u raznim oblastima društvenog života, opet se Miroljub Labus izdvojio kao najuspešniji. Naime, građani su njemu dali prednost u odnosu na druge kandidate u tri oblasti, on je dobio najviše glasova kao ličnost koja može da popravi standard građana (35,5 odsto), integriše zemlju u svet (39,5 odsto) i uspostavi saradnju među strankama u Srbiji (19,5 odsto). Vojislav Koštunica bi uspešnije od ostalih kandidata uveo red i poštovanje Ustava i zakona (24,5 odsto) i popravio odnose Srbije i Crne Gore (12,5 odsto). Kandidat iz prikrajka Vojislav Šešelj preuzima liderstvo u rešavanju problema povratka Kosova u sastav Srbije (10 odsto) i sprečavanju kriminala i korupcije (17,5 odsto). Za vodećeg "stručnjaka" u nekim od ovih oblasti kao što je povratak Kosova ili popravljanje odnosa sa Crnom Gorom bilo je dovoljno osvojiti samo 10, odnosno 12,5 odsto glasova. Iako bi ovo, za svakog patriotu, trebalo da budu najvažnija pitanja, utisak je da su svi digli ruke, da zapravo nema nade.
       Od novog predsednika Srbije građani najčešće očekuju da u prvi plan stavlja rešavanje opštih ekonomskih problema (16,5 odsto) i da uvede red i pravnu državu (10,5 odsto). U drugom planu su saradnja sa svetom (4,5 odsto), nastavak reformi (4,5 odsto) i na kraju da ispuni obećanja, ma kakva da su (četiri odsto). Značajan deo građana ništa ne očekuje ili misli da neće biti nikakvih promena (15,5 odsto). Ipak, najveći broj građana ne ume precizno da formuliše svoja očekivanja, pa uopšteno zahteva da bude bolje ili su zahtevi suviše difuzni da bi se mogli svrstati u neku od kategorija (36 odsto). Anketirani Milivoje A. Milivojević iz Poćuta kod Valjeva izjavio je u NIN-ovom istraživanju da ništa ne očekuje od novog predsednika, "jer će raditi po diktatu Zapada". Na sličnoj liniji razmišljanja, sa drugačijim predznakom, nalazi nalazi se i Ljiljana Petković, tehničarka iz Ćićevca, koja kaže da očekuje "da moli pomoć od sveta". Marić Savica, radnica iz Kanjiže, skromna je u zahtevima - samo da "stavi prst na čelo i da nam pomogne".
      
       Problematični start
       Kandidatura Vojislava Koštunice za predsednika Srbije sa funkcije predsednika Jugoslavije je više nego kontroverzna i ne nailazi na odobravanje. Više od polovine anketiranih (52 odsto) izjavljuje da nije u redu što se Koštunica kandidovao za predsednika Srbije pre nego što je rešena budućnost Jugoslavije, dok 40 odsto anketiranih kaže da to nije smetnja. Jelica Marinković, pravnica iz Niša, kaže: "Ponaša se kao Milošević; kad je nesiguran na jednom položaju, traži drugi." Električar iz Tekije kod Kladova rezonuje ovako: "Znači da i on ne veruje u budućnost Jugoslavije." S druge strane, Jelena Stevanović, zdravstvena radnica u penziji iz Zaklopače kod Beograda, misli da je sasvim u redu da se Koštunica kandiduje jer "nema Jugoslavije." Poljoprivrednica iz Međurečja kod Ivanjice našla je sasvim aktuelan razlog: "Kad ga niko ništa ne pita." Pravnik iz Beograda se pomalo dvoumi: "Nije etički, ali je praktično bolje." Na kraju krajeva, "pošteno je izašao na izbore", kako razmišlja Mileva Jovanović, trgovinska službenica iz Obrenovca.
       Većina (opozicionih?) kandidata za predsednika "preti" raspuštanjem Skupštine i raspisivanjem novih izbora. Ustav predsedniku ne daje baš toliku moć, ali politički značaj izborne pobede mogao bi da im to, ipak, omogući. Jasno je da aktuelni skupštinski sastav ne uživa veliki ugled. Naime, čak dve trećine anketiranih (64,5 odsto) misli da novi predsednik treba da raspusti Skupštinu i raspiše izbore, dok svega 20,5 odsto izjavljuje da to ne treba da se uradi. Ostatak anketiranih nije odgovorio na tu dilemu (15 odsto). Vladimir Radovanović, magacioner iz mesta Donja Vrdava, tvrdi da "treba raspustiti Skupštinu jer ne rade dobro, nastavlja se cirkus iz vremena socijalista". Ugostitelj iz Skobalja kod Smedereva pomalo paradoksalno zahteva da se raspusti Skupština jer "ovo je autokratska vlast i treba je menjati". Domaćica iz Bajine Bašte se pridružuje takvim zahtevima mada je svesna teškoća: "Ali, džaba, narod ih izglasa a oni im zabrane ulazak u Skupštinu." Mišljenje protivnika takvih radikalnih poteza novog predsednika ilustruje četrdesetosmogodišnja ekonomistkinja iz Kragujevca: "Onda se bavimo opet sporednim stvarima i izborima."
      
       Propast izbora
       Značaj predsedničke funkcije u očima birača nema težinu kakvu ima premijer Srbije. Naime, čak 71,5 odsto anketiranih procenjuje da premijer ima veća ovlašćenja od predsednika Srbije, a tek 21,5 odsto da je obratno.
       Najviše spekulacija izaziva mogućnost da na izbore ne izađe više od 50 odsto građana upisanih u biračke spiskove. Ovo zavisi najvećim delom od toga da li će (i koliko dosledno i bez manipulacija) teritorija Kosova ući u izbornu geometriju, a delom i od raspoloženja građana, koji su iritirani i razočarani političkim svađama dojučerašnjih saveznika. Konsekvence toga su da se izbori ponavljaju, funkciju predsednika vrši predsednik Skupštine Srbije, a kandidati "troše", što odgovara mnogima, a pre svega čvrstom jezgru DOS-a oličenom u Vladi Srbije, kome ne prijaju kritike Labusa i Koštunice. Procena anketiranih građana je da je raspoloženje među biračima takvo da će na izbore izaći više od 50 odsto upisanih u biračke spiskove, što tvrdi više od dve trećine ispitanika (67 odsto), a tek 26 odsto anketiranih misli da izbori neće uspeti. "To nam je dužnost", govori zemljoradnik iz Brankovine. Treba izaći na izbore, tvrdi poljoprivrednik iz Petrovca kod Pirota, "da bi izabrali predsednika jer do sada kao da nije ni postojao". Slično razmišlja i penzioner iz Nemenikuća kod Beograda: "Narod vidi da sve ode do đavola". Hemijski tehničar iz Smedereva veruje u srećan završetak i misli da će se tako "okončati sukobi unutar DOS-a".
      
       Poverenje
       Pesimisti, koji misle da neće izaći više od polovine birača, uglavnom govore o prezasićenosti politikom. Tako penzioner iz Vranja kaže: "Narod ne zna više za koga da glasa, svi su isti." Prvoslava Simić, profesorka književnosti iz Beograda, govori: "Dosta je ljudima politike, okreću se ekonomiji."
       Vojislav Koštunica vodi sa 37,5 odsto glasova na listi političara koji ulivaju poverenje, bez obzira na to da li su kandidati na ovim izborima ili su iz vlasti ili opozicije. Na drugom mestu je Miroljub Labus sa 35 odsto. Srednji nivo poverenja imaju Zoran Đinđić (15,5 odsto), Mlađan Dinkić (11 odsto), Vojislav Šešelj (10,5 odsto) i Božidar Đelić (10 odsto). Donji deo lige predvodi Borislav Pelević (7 odsto), a slede ga Vuk Drašković (4,5 odsto), Velja Ilić (četiri odsto), Nenad Čanak (3,5 odsto), Dragoljub Mićunović (3 odsto), Velimir Bata Živojinović (2,5 odsto), Nebojša Čović (2,5 odsto), Bane Ivković (dva odsto)... Anketirani su mogli da navedu do tri imena političara koji im ulivaju poverenje.
       Nezgoda ovih izbora je što kandidate nije moguće ideološki jasno razgraničiti. Iako svi znamo ko se, u stvari, za šta zalaže, ipak, gotovo da nema aktuelnog, životnog, pitanja o kome ne postoji javno izrečen istovetni stav, iskren ili licemeran, formalan ili suštinski.
       Nijedan od kandidata za predsednika nema dovoljno snage da ostvari pobedu već 29. septembra. Prvi krug izbora će, ukoliko ne bude većih iznenađenja, biti formalnost, jer su se Vojislav Koštunica i Miroljub Labus već izdvojili i praktično kvalifikovali za drugi krug. U toj situaciji Koštunica je u prednosti. On može računati na veći deo korpusa glasova svih ostalih protivkandidata, koji otpadnu u prvom krugu, jer suštinski nije u velikoj ideološkoj nesaglasnosti sa njima. Formalno, iz istog razloga biće mu i veoma nelagodno u toj ulozi. S druge strane, Labus se praktično može okrenuti samo neopredeljenima, koji opet, i nisu sasvim iz slojeva koji su njemu naklonjeni. Uz dobru proizbornu kampanju možda je i moguće napraviti preokret. Dakle, izbore će odlučiti manje grešaka, dobra kampanja, a možda i kiša ili ko zna šta već.
       Važno je da najzad ima šanse da kandidat koji izgubi, čestita kandidatu koji je pobedio.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa Istraživački centar NIN-a je u subotu 7. septembra 2002. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.        Odbijenih kontakata u ovoj anketi je bilo 185, što je nešto malo više od uobičajenog nivoa.        Anketarsku ekipu su činili: Ana Paunović, Ana Radojičić, Biljana Lazarević, Bojana Bogojević, Emilija Petković, Ivana Lazarević, Maja Radinović-Lukić, Mila Ivković, Milica Ležajić, Renata Šuman, Slađana Dragićević, Snežana Ranđelović, Tatjana Mentus i Vesna Vukotić.               Autor istraživanja: ZORAN M. MARKOVIĆ               Ilustracije: GORAN RATKOVIĆ