Dva favorita, Koštunica i Labus imaće, zahvaljujući političkim funkcijama na kojima su sada, besplatnu kampanju u prvim minutima državnog TV dnevnika. I to je demokratski i ekonomski pomak jer je ta privilegija do sada uvek bila rezervisana samo za Miloševića

      Kad je kandidat Grupe građana Miroljub Labus krajem ovog vikenda, napravio prvu "samostalnu seču" u veoma gledanoj emisiji Olje Bećković "Utisak nedelje" na Studiju B, na prihodnoj strani te TV stanice pojavilo se između 1800 i 3000 dinara, po svakoj sekundi Labusove pojave.
       "Samostalna seča" je termin koji radio i TV stanice upotrebljavaju kad u svojim cenovnicima upisiju cenu najskuplje usluge - reklamnog spota ili džingla - usred najgledanije ili najslušanije emisije, i to samo u slučaju da se pojavljuju jedan predsednički kandidat ili partija.
       Kad kandidati u blokovima seku emisije, što inače marketinški stručnjaci smatraju bacanjem para - usluga je mnogo jeftinija i košta, pre "Vesti u 7" na istoj TV stanici, 1500, a posle njih, 900 dinara po sekundi.
       Izbori su mastan, slasan i kratak zalogaj za medije, pa cene oglasa, spotova i džinglova, u vreme predizborne kampanje rastu za dva do dva i po puta.
       "Ozbiljan kandidat u mesec dana mora da ima najmanje 250 pojavljivanja na TV, a to košta do milion evra", kaže Vladimir Andonov predsednik marketinške agencije "Kompani".
      
       Partijski cenovnik
       U predizbornoj kampanji pred izbore 24. septembra 2000. godine, stranke su emitovale ukupno 121 sat reklamnih spotova i potrošile 16,6 miliona nemačkih maraka, po zvaničnim cenama i bez uračunatog poreza. To je podatak do kojeg su došli Medija centar i Stratedžik marketing (SMMRI) koji su merili vreme i pojavljivanje spotova na osam nacionalnih i četiri lokalne televizije. U mlakoj kampanji za republičke parlamentarne izbore u decembru iste godine, na osam nacionalnih TV stanica, stranke su ukupno iskoristile 14 sati za reklamiranje, što je po zvaničnim cenama koštalo jedan i po milion nemačkih maraka.
       S ekonomske tačke gledišta važno je napomenuti dve stvari: nema direktne veze između novca uloženog u reklame i izbornog rezultata. Demokratska opozicija Srbije koja je pobedila na predsedničkim i parlamentarnim izborima pre dve godine, nije imala ni sekund reklame na nacionalnim TV stanicama. Na lokalnim stanicama, na kojima je ukupno emitovano 30 sati propagandnih političkih poruka, DOS je potrošio oko 28 procenata ukupnog vremena ili oko deset sati, što je znatno manje od Srpskog pokreta obnove (SPO) koji je i na nacionalnim i na lokalnim stanicama imao jaku marketinšku kampanju, a zabeležio je do tada najveći poraz na izborima.
       Druga pouka je da se stvarni troškovi nečije kampanje ne mogu izmeriti. Sasvim je legalno da TV stanice daju određene popuste i rabate marketinškim kompanijama koje kod njih unapred, na početku godine, zakupljuju veliki broj sekundi, a zatim ih prenose na svoje klijente, bilo da oni reklamiraju "albus" prašak ili Koštunicu. Neke TV i radio stanice ne priznaju takve popuste, i imaju poseban cenovnik koji važi isključivo za politički marketing. "Ali ni onda ne znate cenu, jer se ne zna koje su TV i radio-stanice pod kontrolom neke partije i/ili su pod pritiskom te spotove emitovale besplatno", kaže jedan marketinški stručnjak koji je želeo da ostane anoniman. Prema podacima koje Radio-televizija Srbije (RTS) iznosi sada, Socijalistička partija Srbije (SPS) i Jugoslovenska levica (JUL), ostale su im dužne najmanje tri miliona nemačkih maraka.
       U nedostatku zakona koji bi regulisao ovo pitanje, novinari i birači koji su u isto vreme i poreski obveznici, prilično su prikraćeni za prave informacije o tome koliko košta organizacija predizborne kampanje.
      
       Škrta vlada
       Sve novinare koji se raspituju o toj temi, ili tačnije - cifri, najčešće dočekuje dugotrajno cerekanje i marketinških stručnjaka i predstavnika predizbornih štabova, a potom i odgovor "to se ne može tačno izračunati".
       Uprkos tako obeshrabrujućem odgovoru, čitaocima koji u nedostatku posla, imaju vremena da sabiraju i oduzimaju bilo "peške", ili uz pomoć digitrona, savetujemo da u obzir uzmu okvirnu tabelu troškova (vidite okvir) i iskaze izbornih štabova predsedničkih kandidata, i makar okvirno izračunaju koliki je budžet onih za koje će glasati ili ih preskočiti.
       Prvo što treba uzeti u obzir je da će najmanje dva kandidata, i favorita, Vojislav Koštunica, aktuelni predsednik Jugoslavije i Miroljub Labus, potpredsednik savezne vlade, zahvaljujući svojim funkcijama, imati rezervisane minute u udarnim terminima informativnih emisija, gde je ranijih godina dobijan glavni marketinški rat. "To je u neku ruku i pravedno, jer će DSS i DS imati ravnopravan tretman", kaže Andonov. Ranije je ta privilegija bila rezervisana samo za vladajuće partije SPS i JUL i nekadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.
       Oba kandidata će, legalno, novac koji koriste za službene puteve, posredno takođe moći da iskoriste za predizbornu kampanju, svaki put kad osete potrebu da se usred zvanične državne posete (Koštunica, prošle nedelje u Johanesburgu, ove nedelje na zasedanju Ujedinjenih nacija u Njujorku, Labus prošle nedelje u poseti Norveškoj) obrate naciji kao predsednički kandidati. Na svaki takav put ide između 20 i 50 novinara, pa je i medijska pokrivenost više nego dobra. Blagotvorno je znati da račun za put predsednika Koštunice u Njujork (kao i svaki drugi), kao potpredsednik vlade - odobrava i potpisuje upravo Labus, i da obratno, Koštunica može da ima tačan uvid na čiji teret je organizovana poseta Labusa Grčkoj i Norveškoj.
       Zvanično, Vlada Srbije odobrila je predsedničkim kandidatima 10,5 miliona dinara. S obzirom na to da se za svaki potpis prikupljen za listu plaća izvesna suma novca, svaki kandidat u startu mora da potroši između 650 i 700 hiljada dinara. Ako kandidata bude deset, to znači da će svakom od njih ostati "viška" 300 000 dinara, što je dovoljno za pravljenje jednog do dva spota (izrada spota, bez emitovanja, košta između dve i po i pet hiljade evra). Ako kandidata bude 11, što sada izgleda gotovo izvesno, onda će kandidati celu kampanju morati u potpunosti da isfinansiraju iz sopstvenog džepa.
       Prema svedočenju iz samih izbornih štabova predsedničkih kandidata s najvišim rejtingom, troškovnik izgleda ovako:
       U izbornom štabu Vojislava Koštunice ne žele da daju nikakve podatke ni o troškovima kampanje ni o tome kako će ona izgledati. U svojoj predizbornoj kampanji Koštunica želi da na birače ostavi utisak časnog i poštenog čoveka, spremnog da o svemu položi račun.
       Do pre pojave Koštuničine kampanje (spotovi, plakati), najluksuznijom se mogla smatrati kampanja predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa, koja se prema zvaničnim izjavama finansira iz priloga građana i preduzeća. "Priliv tih priloga je vrlo dobar, a mi se protežemo prema guberu", kaže Bojan Zečević, Labusov portparol. On ponavlja već ranije izrečenu tvrdnju da će svi prihodi i rashodi kampanje biti poznati posle izbora. Konkurenti primećuju da Labus ima najskuplje bilborde firme "Alma kvatro" koji, prema njihovim izvorima, po komadu, koštaju oko 1000 evra, za mesec dana (bez izrade samog plakata). Po rečima Zečevića, bilbordi se iznajmljuju na po nedelju dana, koštaju zvanično između 200 i 230 evra, ali je marketinška agencija koja radi Labusovu kampanju dobila "veoma visok popust", kaže Zečević. "Rekli su nam da ćemo se iznenaditi kad čujemo, ali sada ne mogu to da saopštim jer je to poslovna tajna oglašivača", kaže on.
      
       Ko im daje pare
       Iako to možda uopšte nije u vezi sa Labusom, i popustom, spoljnom posmatraču uočljivo je da je "Alma kvatro", pod paljbom dva krila beogradske vlade koju kontroliše DOS i da se pojavila kao organizator, zajedno sa Institutom G 17 i Olaf&McAteer kao organizator međunarodne konferencije o koridoru 10, a koji je otvorio Labus kao potpredsednik savezne vlade, i čovek koji se najviše bavio obezbeđivanjem međunarodnih izvora novca za izgradnju puteva.
       Na pitanje da li između ovih događaja i popusta koji je dobio Labus postoji veza, Kosanče Dimitrijević, direktor "Alme kvatro" kaže da ta firma zaista još nije dobila odgovor od gradske vlade, da li ona ima nameru da, shodno članu 5. iskoristi svoje pravo na besplatno korišćenje njihovih bilborda u trajanju od 30 dana. Labusov izborni štab je iznajmljivanje bilborda platio, i ono nije deo vladinog paketa. Dimitrijević potvrđuje da je Labusovoj marketinškoj agenciji odobren odgovarajući popust, u skladu sa poslovnom politikom kuće.
       "Prosto je zaprepašćujuće koliko ti ljudi, Koštunica, Labus i Borislav Pelević imaju novca", kaže Aleksandar Vučić, visoki funkcioner Srpske radikalne stranke (SRS), koji tvrdi da je kampanja predsedničkog kandidata Šešelja "najsirotinjskija u istoriji Srbije".
      
       Kraljevi trgova
       Borislav Pelević, lider i predsednički kandidat Stranke srpskog jedinstva (SSJ) potrudio se lično da NIN-u objasni knjigovodstvo svoje kampanje. "Mi smo se u stranci u martu ove godine dogovorili da svaki odbor izdvoji 750 evra za kampanju", kaže on. Od 107 odbora, po Pelevićevoj proceni, polovina će moći da izdvoji taj novac. Za njega kampanja za predsedničke izbore traje već tri meseca - "non-stop obilazim Srbiju i gostujem po lokalnim TV stanicama". Na pitanje koliko je potrošio za benzin Pelević kaže "mnogo, knjigovođa me je već opomenuo da sam prekardašio". Po Srbiji deli letke, čije štampanje, kažu svi koje je NIN anketirao, košta oko 20 para po komadu. Protivnici tvrde da mu je najveći poen u kampanji kuma Svetlana Ražnatović (estradne zvezde, i uopšte poznate ličnosti su u prethodnim kampanjama imale važnu ulogu), a Pelević kaže da će gratis dobiti dva bilborda u Beogradu i da će gostovati samo na onim TV stanicama gde ga pozovu kao gosta. Iz prethodnih podataka o kampanjama SMMRI, vidi se da je Pelević najviše vremena trošio na pojavljivanje na lokalnoj, ali veoma gledanoj jagodinskoj TV Palma plus, čiji je vlasnik potpredsednik SSJ. Pelevića čuvaju njegovi ratni drugovi, pa ne troši pare za obezbeđenje. Najviše se žali na odluku Vlade Srbije da kandidatima novac za kampanju dodeli tek kad se izbori završe, što kandidate stavlja u dodatnu finansijsku stisku.
       Srđan Srećković iz izbornog štaba predsedničkog kandidata Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuka Draškovića, žali se da njihovom kandidatu nije bilo omogućeno da se pojavi na nekim lokalnim TV stanicama gde, prema uslovima izbora, svaki kandidat ima pravo na besplatan termin. "Naša je kampanja pešačka", kaže Srećković. Po "prijateljskoj liniji" SPO je obezbedio štampanje 300 000 plakata Vuka Draškovića u punom koloru, sale za gostovanja ne zakupljuje, a ozvučenje na trgovima gradova u Srbiji SPO takođe pozajmljuje od prijatelja. Draškovića čuva uobičajeno obezbeđenje, pa nema posebnih troškova, tvrdi Srećković.
      
       Šešeljev patent
       O ključnim troškovima kampanje se još nije raspravljalo, ali su male šanse da će SPO organizovati neki od grandioznih mitinga u Beogradu, kakvi su viđani u ne tako davnoj prošlosti. Takvi mitinzi koštaju više stotina hiljada evra u zavisnosti od veličine bine, jačine ozvučenja, video-bimova i broja ljudi za obezbeđenje. "Svi skupovi koji traže veliko ljudsko angažovanje su jako skupi, a nije se pokazalo da takvi mitinzi imaju neki odlučujući značaj za odlučivanje birača", kažu u štabu SPO.
       "Ma, mene niko ne finansira, to je moj problem", kaže Velimir-Bata Živojinović, predsednički kandidat jednog dela Socijalističke partije Srbije (SPS). Dejan Backović, član Živojinovićevog izbornog štaba, kaže da se predizborna kampanja finansira iz donacija i dobrovoljnih priloga i da je glavni cilj kandidata SPS-a da obiđe što više gradova i po mogućstvu gostuje na lokalnim televizijama. O ključnim izdacima kampanje, bilbordima, TV spotovima i plakatima stranka će odlučivati, kako se kampanja bude zahuktavala.
       "A gde ste vi uopšte primetili našu kampanju, nas nigde nema, a rejting nam uporno raste", kaže Vučić, koristeći tako priliku da besplatno, na stranicama NIN-a ponovi rezultate "Stratedžik marketinga" da se povećava broj ljudi koji bi na izborima glasali za predsedničkog kandidata Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Vučić tvrdi da su izdaci stranke za benzin minorni, da bilborda neće biti, a da su jedini Šešeljevi plakati koji se mogu videti, zaostali iz kampanje iz 1997. godine.
       Šešelj je prvi patentirao dosta jeftinu, a pokazalo se efektnu medijsku kampanju, po lokalnim TV stanicama.
       "Niti imamo para, niti je pristojno rasipati se, kad narod teško živi", kaže Vučić.
       U vreme saveznih izbora 2000. godine, kada je prosečna plata u Srbiji bila ispod 80 nemačkih maraka (ili 40 evra prema sadašnjih 140), SRS je bio manje štedljiv i uprkos teškoj ekonomskoj situaciji birača iskoristio je 23,2 odsto od ukupno 121 sat reklamnih spotova stranaka na nacionalnim televizijama, ili 15 odsto od ukupnog budžeta od 497 miliona dinara koliko je po rezultatima SMMRI potrošeno na kampanju na velikim televizijama. SSJ je na primer potrošio 0,1 odsto tog budžeta. Prema istom izvoru, SRS je ukupno po TV stanicama angažovao vreme od 101 058 sekundi ili oko 28 sati reklama, najviše na TV Palmi i RTS1 i nešto manje na BK TV. Na republičkim izborima SRS je imao 8000 sekundi reklama prema 5700 sekundi reklama Demokratske opozicije Srbije (DOS).
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Cenovnik Posle ankete više medija, agencija za marketing i partijskih izbornih štabova došli smo do sledećih cena:        Najskuplji deo medijske kampanje su spotovi na televiziji.        Spotovi, emitovanje:Na RTS TV spotovi ili radio džinglovi ne mogu biti kraći od 10 i duži od 30 sekundi. "Paket", emitovanje u svih devet termina na Prvom programu Radio Beograda pre informativnih emisija košta 10000 dinara po sekundi, dnevno.        Na televiziji najskuplji je termin "seča" pre Drugog dnevnika i košta 4 000 dinara, a posle Dnevnika 3000 dinara po sekundi. RTS ne dozvoljava seču u sredini informativnih emisija.        Na TV Studiju B "samostalna seča" košta od 1 000 do 3 000 dinara po sekundi, bilo u okviru informativnih emisija, ili tokom najpopularnijih serija "Pacifik blue" i "Bugs".        Na TV Pink politički spotovi mogu biti emitovani samo uz reklamne blokove od kojih je najskuplji "EPP blok 10" - 5 000 dinara po sekundi. "Samostalna seča" na TV Pink ograničena je na minimum 15 sekundi i u "sapunicama" u osam uveče košta 24 000 dinara po sekundi, a u serijskom terminu u pet popodne 30 000 dinara po sekundi.        BK TV i TV Politika uvećale su svoje uobičajene cene za komercijane spotove za 200 procenata, a TV B92 za 150 odsto. Stanice iz ANEM-a nemaju jedinstvenu politiku cena u političkim kampanjama, ali najčešće uvećaju cenu za 150 do 300 odsto. Što se gostovanja tiče jedan termin je obično besplatan, a ostali se plaćaju između 100 i 500 evra.        Svaki oglašivač ima pravo da pojedinačnim klijentima odobri različite popuste i rabate.               Izrada spotova:Košta između dve i po i pet hiljada evra, marketinške kampanje rade te spotove za određene političke partije besplatno.        Bilbordi:Najskuplji su bilbordi kod "Alme kvatro", 200 evra po nedelji iznajmljivanja, dok su znatno jeftiniji, ali i sa manjim brojem mesta "Europlakat", "Metropolis" i Akcent medija. Njihova cena je oko 400 evra za mesec dana iznajmljivanja.        Štampanje jednog plakata za bilbord košta oko 60 evra. Cena idejnog rešenja varira ali ima slučajeva u kojima marketinške agencije rade takve poslove za političke partije besplatno.        Plakati:Mogu biti u dve, četiri boje ili u punom koloru, a cena zavisi od tiraža. Koštaju od 0,5 do jednog evra po koamadu.        Leci:Minimum 20 para po komadu, zavisno od kvaliteta hartije i tiraža.        Cena oglasa u novinama: Zavisi od veličine. U proseku, za komercijalne oglase cena jedne strane je 500 evra, a za predizborne kampanje, novine uglavnom udvostručavaju cenu oglasnog prostora.