Na osnovu slučajnog isečka predizbornog karavana može se zaključiti da "predsednik umesto predsednika" vodi, ako ni zbog čega drugog a ono zbog ipak bolje organizacije

      Putevima Srbije, sve nervoznije šibaju predizborni karavani. S boljom ili lošijom organizacijom, s ozvučenjem ili bez njega, s gladnim ili sitim novinarima od čijih alavih usta, ipak, zavisi više toga nego što neki organizatori, izgleda, misle. A ljudi mašu. Naročito oni u krajputaškim dvorištima koji i ne vide dobro kog kandidata kolona prolazi. Posteri brzo prolaze.
       "Zna Srbija", moto je predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, predsedničkog kandidata Demokratske stranke Srbije. Vikendaška turneja počela je prošle subote od Loznice, gde ga je dočekalo oko hiljadu građana, "Riblja čorba" sa zvučnika - pratiće ga potom i u drugim mestima, s posebnim akcentom na pesmi "Pogledaj dom svoj, anđele" - i kiselkasti miris, kažu, od prerade viskoze. Odmah je udareno na istoriju, Loznicu nestrpljivu i 1804, i 1914. i 1941. Neće, valjda, dočekati da bude nestrpljiva i 2004, kada sadašnjoj republičkoj vladi ističe mandat.
       Podignute ruke, razdragani građani (pogotovo oni koji su uspeli da se probiju do predsednika i požale se na težak život, siromaštvo, izbeglištvo, udovištvo), kraća šetnja, govor i aplauz. Koštunica se, kao što je i najavio, opredelio za nekoliko stalnih tačaka sa zajedničkim imeniteljem, kritikom Vlade Srbije i to najpre zbog krađe poslaničkih mandata DSS-a. U Valjevu je čak do sada neuobičajeno prozvao Zorana Đinđića punim imenom i prezimenom. "Hajde da zaboravimo da brojimo do dva", rekao je pozivajući narod da u što većem broju izađe na birališta, kako se eventualni drugi krug ne bi razvukao do Nove godine. Narod je klicao. "Gde je ova mladež", zapitala se jedna gospođa. Dvojica mlađih, pak, uočeni su u želji da se pozdrave s Draganom Maršićaninom, šefom Izbornog štaba koji je češće bio s ljudima nego Koštunica.
      
       Drina nije okean
       Od Malog Zvornika, preko Ljubovije do Bajine Bašte, centralno mesto predizbornog govora činila je maksima da Drina nije okean, iako su neki hteli da bude. Viđene su i zastave SDS-a, a bilo je i posetilaca koji su specijalno za tu priliku došli iz Republike Srpske. Deset godina su čekali na susret, ali su se na kraju pozdravili opet s Maršićaninom. Do Koštunice nisu stigli. "Bio nam je ovde i 1993, kao predsednik." "Ma jok, tad je bio predsednik stranke." "Kad ti kažem, on je i tad bio predsednik, prvi posle Tite."
       Za Ljuboviju kažu da je naklonjena DSS-u, mada su okolna sela i dalje za Miloševića. Koštunica je prvo ušao u crkvu, što nije predviđeno zvaničnim delom kampanje (religija, znači), no kamere su zabeležile i ulazak u ostale crkve, u potom posećenim mestima i gradovima. U Bajinu Baštu stiglo se s neverovatnih, nula minuta zakašnjenja. "Gledam ovaj putujući cirkus i razmišljam odakle im pare", slegnuo je ramenima i s podaljeg pločnika skeptični čovek s pravom glasa. Do njega su se dvojica, bez problema, domunđavali, pominjali "dilove" i pasoše. A do njih, da preciziramo, deca su se smejala njima fantastično čudnim fotoreporterima, snimateljima i asistentima u trku za prednjim kadrom.
       Požega, nešto jači doček. "Gde je, gde je? Ja vidim samo našeg predsednika opštine", gurala se starija žena sa susednih obronaka. Kada su joj muški napravili prolaz, uplašila se i ustuknula, verovatno setivši se da je reč o saveznom predsedniku čiji prethodni nosioci titule nisu silazili među smrtnike: "Neka, neka, znam ga s televizije!" I ponovo: rukovanje, smešak, priče o precima iz redova kako partizana ("sludeli ga komunisti"), tako i četnika ("borio se u prvim redovima"), zakazanim i nikad održanim sastancima s predstavnicima lokalne samouprave na temu komunalnih nedaća. Šarmantna pretnja novinarki: "Šefice, korektno ti ovo da napišeš. Nemo' da imamo g'rke reči." S druge strane, Koštunici koji deli autograme dobacuje se, ercovski: "Potpisuj, Vojo, potpisuj! Labus ost'o bez ruke potpisujući."
       Užice, najveći grad posećen tog dana, dočekalo je goste iz Beograda u odličnoj atmosferi. Da li zbog njih, da li zbog polufinala s Novim Zelandom (predsednik kaže da nije stigao da odgleda utakmicu), da li, jednostavno, zbog redovne groznice subotom uveče. Pala je i amaterska procena broja okupljenih, sve vodeći računa o stručnom merenju po kvadratu. "Uh, veći je nekako nego na ekranu." "Ne bi Đinđić imao šanse bez njega." "Gde ti je Jugoslavija, Vojo?" "Što se ženskih tiče - može. Dobar je." "Vidi Koštunicu, jebote. Doš'o s BMNj-om!" "Baš deluje smireno." "Mož' misliti, predsednik umesto predsednika, kalif umesto kalifa." Usred govora, dok je kandidat DSS-a podizao ton na "ne sme biti drugog kruga", a dvojica Užičana komentarisala "pusti ga nek' se svađa sam sa sobom", dolepršali su DOS-ovi flajeri s obližnjeg krova - "Oduzimanje mandata je legalno i ispravno!" Međutim, ubrzo su ih prekrili flajeri kandidatovih aktivista i glasno pušteni duet Čorbe i Edžesburn-a.
       U Prijepolju se mešaju minareti i ogromno pravoslavno zdanje podignuto zahvaljujući ocu Filaretu. Kolona je najpre prošla centralnom Valterovom ulicom, gde se i nalazi sedište DSS-a. Ali, i gde se nalazi letak s adresom njnjnj.islambosna.com i spiskom vodećih svetskih robnih marki koje navodno drže Jevreji i koje treba bojkotovati zbog aktuelnog sukoba Palestine i Izraela.
      
       Predsednik u Sjenici
       Lelujala je i zastava Nove Srbije. Pojedinci su se na začelju, kao, čudili "ko je sad ovaj". Shvativši posle dve milisekunde, krenuli su u žestoku polemiku o tome kakva nam je zemlja i kako samo kod nas važeći predsednik savezne države može u isto vreme da se kandiduje za republičke predsedničke izbore. Takođe, i Vojislav Koštunica je, kao i kandidat grupe građana Miroljub Labus, čuo pridike tipa "dođite nam češće, ne samo kad treba da se glasa". "Predsedniče, predsedniče, mogu li da vam pružim ruku? Ja sam socijalista, al' svaka vam čas'!" Pre nego što je naleteo na svadbu, izljubio mladu i nazdravio, kandidat DSS-a imao je i bliski susret sa sitnim prevarantom, na slobodi za taj događaj, nadimkom Robin Hud i molbom da ga predsednik pomiluje.
       Priboj, Nova Varoš... Sjenica je, mada je bila nedelja, orno i radno dočekala Koštunicu. Jer, bio je to prvi put da je predsednik stigao u grad (ne on lično, već predsednik kao takav). I zatim, trk u Ivanjicu, do Arilja i najzad do Valjeva. Kamermani su gunđali, pošto za razliku od kolega novinara nisu imali ni minut za NjC. Jedva su predahnuli kada je na Javor planini napravljena simpatična pauza za lanč-paket ručak i prirodni toalet. Završnica u Valjevu dobrodošla je svima, imajući u vidu oko 3 000 ljudi, trubače i euforiju pred finale u Indijanapolisu.
       Poredeći, dakle, pretprošli vikend s Labusom i prošli s Koštunicom, lako dolazi do izražaja organizacija lokalnih odbora DSS-a koji su se pobrinuli za važne tehničke detalje, ozvučenje pre svega. Doduše, ako je poen, Labus deli i praktičan propagandni materijal, dok Koštunica ovog puta nema ni olovke, ni upaljače, ni kačkete. U oba slučaja, međutim, evidentno je da se manje ili više uspešno radi na prečac, ljuto pazi na satnicu, što novinarski stomak i želudac najbolje osećaju (ni jedni, ni drugi nemaju spremnu opremu za novinarski rad, slanje fotografija i izveštaja u Beograd, kao da to nije upravo u njihovom interesu). Pa, makar i predsednik države odlučio da kraću deonicu Priboj - Nova Varoš provede pijući kafu s novinarima u autobusu (inače, kažu, Koštunica retko kad pije kafu). Pa, makar i nasmejalo vas krštenje Albusa, Lambusa i Labuzija, odnosno brkanje Koštunice s Kusturicom.
       Zbrda-zdola, Srbija još uči i stiče kulturu višestranačja. Otuda i predizborne kampanje u svakako odgovarajućem ambijentu još podsećaju na dosadnjikavost Titovih Potemkinovih sela, odnosno kao vrhunski rezultat beleže srceparajući dečji folklorni ansambl u rasparenim nošnjama lokalnih KUD-ova. Ili, burne reakcije na kandidatovo nipodaštavanje ispijanja šampanjca u Vašingtonu. U korist rakije u Čačku.
      
       ANA VUČKOVIĆ