"Amaro drom" prva je nacionalna romska televizija u Srbiji koja će na 40. kanalu uskoro početi da emituje svoj program

      Na staroj okretnici "petnaestice", u zemunskom kraju "Ciganske rupe" ima jedan restoran "Joja". Gazda je Jovan-Joja Damjanović. A gore, odmah iznad restorana, na prvom spratu bele kuće, nalazi se studio "Amaro droma", prve nacionalne romske televizije, čiji je generalni direktor, opet, gazda-Joja.
       Gospodin Jovan-Joja Damjanović je predsednik Saveza društava Roma Republike Srbije, najveće romske organizacije u našoj zemlji koja se bavi socijalnim, kulturnim i obrazovnim problemima Roma. I kaže za NIN da "Amaro drom" nije televizija za akumulaciju para, što je slučaj sa većinom "malih" televizija ovde, nego je nastala kao potreba da se zaštiti jezik, kultura i očuva nacionalno biće Roma, "i to ovde u Zemunu, u Beogradu, nezvaničnoj prestonici Balkana, gde živi 49 odsto svih Roma sveta". Zato će se "Amaro drom" ("Naš put") boriti za nacionalnu frekvenciju.
       "Na našoj TV će raditi isključivo profesionalci, novinari sa kosovskih medija. To su romski novinari, najveći TV i radio znanstvenici u našoj zemlji koje romski narod ima: publicista Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik TV 'Amaro drom', inače nekadašnji novinar RTS-a iz Prištine, Ljuan Koka, novinar RTS-a, urednik Informativnog programa TV AD, Mehmed Saćipi, nekadašnji novinar Romskog programa u Prištini, sada urednik kulturne AD redakcije. Oni će u narednih dvadesetak dana obučavati mlade ljude kroz kurseve da rade kao spikeri, voditelji i novinari na našoj televiziji, jer nam je taj kadar trenutno neophodan", kaže Joja Damjanović. "Amaro drom" će biti televizija na romskom, a ne o Romima i tako će se razlikovati, uverava gospodin Joja, od ostalih romskih medija u zemlji Srbiji.
       Počeće sa vestima iz zemlje i sveta i izvornom romskom muzikom, u dva, tri sata eksperimentalnog programa. Vrlo brzo, koliko im to tehnički uslovi dozvole, na programu će se naći i emisije magazinskog tipa, od politike i sporta, do socijalne (stambene, npr.) i vaspitno-obrazovne problematike (rana udaja, napuštanje škole...). "Imaćemo i kontakt-program, sa gostima, aktuelnim političarima koji će govoriti o problemima u našoj zemlji i načinu na koji se ti problemi reflektuju na Rome. Posebno ćemo se baviti pitanjima povratka raseljenih lica na Kosovo (Od 1999. sa Kosova je otišlo 110 000 Roma, sada ih je na Kosovu između 20 i 25 000) Na 'Amaro dromu' gostovaće dr Nebojša Čović, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, ali i Mihael Štajner, šef UNMIK-a. Pozvaćemo i ljude iz UNHCR-a", obećava Bajram Haliti, glavni i odgovorni urednik prve romske televizije u Srbiji, najavljujući i emitovanje dokumentarnog filma (čiji je scenario potpisao) o stradanjima Roma, Jevreja i Srba tokom Drugog svetskog rata "Aušvic, nikad više" reditelja Dejana Vukše.
       Kulturno-zabavni program neće biti samo u znaku čuvene romske muzike nego će se baviti pozorištem, filmom, ali i književnošću jer je "romski narod, iako je to malo poznato, dao velika imena u istoriji umetnosti", kaže Haliti i najavljuje saradnike TV AD, nerome, koji će joj pomoći svojim znanjem i umenjem a među njima su i književnik i novinar Moma Dimić, glumice Jelena i Ivana Žigon, Milosija-Cica Pavlović, glumica Crnogorskog narodnog pozorišta. "Jezik ne sme da bude barijera i program će biti titlovan i sinhronizovan, a biće u upotrebi i srpski jezik, gde god to bude bilo neophodno."
       U "Amaro dromu" najavljuju i prikazivanje filmova Emira Kusturice o Romima, kao i svih onih koji se "na ovaj ili onaj način bave Romima (Trst via Skoplje, na primer)". Ali, ovoga puta, te filmove pratiće kritički sud kulturnih poslenika koji će u studiju romske TV razgovarati o tome kako je određen film snimljen i kako je uticao na reputaciju Roma u svetu, ali i kod nas. "Svi ti filmovi koji prikazuju Rome kao lopove i prosjake i sitne džeparoše, naneli su nam veliku štetu. Tražićemo od kompetentnih ljudi da daju svoje mišljenje. Stvorićemo instituciju koja neće dozvoliti da svako, kad i kako hoće, dođe i snima Rome. Neće više moći da se čerupa i krade grožđe iz vinograda, tek tako. Kusturica je čovek koji se obogatio slikajući Rome, dostigao svetsku slavu. A nije ni lepu reč imao za nas, niti se setio našeg naroda kada je najveći egzodus bio sa Kosova", kaže Damjanović.
       Najveći problem ove televizije je tehnička (ne)opremljenost, pa se u "Amaro dromu" nadaju da će im "određene državne institucije, nevladine organizacije i organizacije od međunarodnog značaja" pomoći da reše neke od tehničkih problema.
      
       ZORA LATINOVIĆ