Konzervativno-liberalna koalicija, za koju se Štojber nadao da će uspeti da smeni sadašnju vladu, uspela je da dobije 295 mandata. Crveno-zelena koalicija raspolaže sa 306 mesta i time tesnom većinom u Bundestagu

      Novi nemački kancelar zove se, kao i stari, Gerhard Šreder. I novi šef diplomatije se, kao i dosadašnji, zove Joška Fišer. Sasvim je moguće da će i većina novih ministara biti isti, stari ministri dosadašnje socijaldemokratsko-zelene vlade. Pa ipak, mnogo toga u Berlinu posle izbora za savezni parlament održanih u nedelju više neće biti isto. Jer, Šreder je istovremeno i dobitnik i gubitnik na nedeljnim izborima. On i Fišer su u ponedeljak ujutru, posle pravog "izbornog trilera" tokom noći u kojoj su dve moguće koalicije dugo bile u pat-poziciji, napadno vedri i nasmejani izašli pred novinare. Na pitanje da li će ovaj mandat biti i njegov poslednji na mestu kancelara, Šreder, koji se sa izbornih plakata smešio uz parolu "Moderan kancelar za modernu zemlju", odgovorio je da "posle napete izborne noći ima sve veću želju da nastavi" i u narednom mandatu.
       Šrederova koalicija dobila je tesnu većinu. Njegova Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) osvojila je 38,5 odsto glasova. Manji koalicioni partner, stranka Savez 90/Zeleni ministra inostranih poslova Fišera postigla je odličan rezultat sa 8,6 odsto glasova. Glavna opoziciona snaga, konzervativne Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Hrišćansko-socijalna unija (CSU) sa šefom bavarske vlade Edmundom Štojberom kao kandidatom za kancelara, osvojila je takođe 38,5 odsto. Međutim, na osnovu većeg broja osvojenih direktnih mandata, što je osobenost nemačkog izbornog sistema, SPD je osvojila 251, CDU/CSU 248 mesta u parlamentu. Liberali (FDP), koji su slovili kao potencijalni koalicioni partner konzervativaca, osvojili su samo 7,4 odsto glasova i tek 47 mandata.
       Tako je konzervativno-liberalna koalicija, za koju se Štojber nadao da će uspeti da smeni sadašnju vladu, uspela da dobije 295 mandata. Crveno-zelena koalicija raspolaže sa 306 mesta i time tesnom većinom u Bundestagu.
      
       Više od očekivanja
       U parlament nije, kao stranka, ušla Partija demokratskog socijalizma (PDS). Reformisani komunisti nisu, osvojivši 4,0 odsto glasova, uspeli da pređu petoprocentni prag za ulazak u Bundestag. U njemu će PDS u narednom, 15. sazivu Bundestaga imati samo dva pojedinačna mandata. Za razliku od 1998. kada je Šrederova SPD trijumfovala sa 40,9 odsto osvojenih glasova, sada kancelar činjenicu da i dalje ostaje na vlasti ima da zahvali sjajnom rezultatu koji je postigao manji koalicioni partner Savez 90/Zeleni. Oni su dobili ne samo skoro dva odsto više nego pre četiri godine, nego i više no što su sami očekivali i više od onoga što su im davala sva ispitivanja javnog mnjenja.
       Kancelar će zato od početka biti suočen sa više ograničenja. Najpre, moraće da vlada sa manjom većinom glasova u Bundestagu nego do sada. Biće prinuđen i da vodi više računa o zahtevima ojačalog koalicionog partnera koji traži aktivniju ekološku i socijalnu politiku. Vodeći političari Zelenih očekuju da će politika vlade, kako se izrazio šef stranke Fric Kun, "postati zelenija". Generalni sekretar SPD-a, koji je od ponedeljka i novi šef frakcije SPD u Bundestagu, Franc Mintefering je već najavio mogućnost da Zeleni dobiju umesto dosadašnja tri, četiri ministarska mesta. Sami Zeleni, zainteresovani su da, pored ministarstava inostranih poslova, ekologije i poljoprivrede i zaštite potrošača, preuzmu i resor pravosuđa. Šreder i Fišer su, doduše, najavili da će brzo i bez problema okončati koalicione pregovore. Ali svako ko se seća pregovora vođenih nakon izborne pobede pre četiri godine, zna da je dobra politička volja, doduše, nužan preduslov, ali da sa detaljima koalicionog ugovora počinju problemi. Kako su u odnosu na prošle izbore ojačali i konzervativci (sa 3,3 odsto glasova više), Šreder će imati pred sobom i "naporniju" opoziciju u Bundestagu. Pogotovu s obzirom na činjenicu da demoskopska ispitivanja napravljena nakon nedeljnih izbora pokazuju da je Šreder glasače privukao prevashodno sopstvenom popularnošću i šarmom, a konzervativac Štojber izraženom sposobnošću da građane uveri da može da reši goruće, pre svega ekonomske probleme. Vladajuća koalicija i dalje nema većinu ni u Bundesratu, veću saveznih pokrajina. Ono pre stupanja na snagu mora da potvrdi veliki deo zakona koje donese Bundestag.
       Šreder će morati da veštije balansira i između dva dela već 12 godina ujedinjene zemlje. Izbori su pokazali koliko je i dalje dubok raskol između zapada i nekada socijalističkog istoka zemlje. Dok su na zapadu crveno-zelena i konzervativno-liberalna koalicija dobile približno isti procenat glasova, na istoku dve manje stranke, liberali i Zeleni nisu postigli zavidniji uspeh. Pored toga, SPD je osvojila skoro 40, a CDU/CSU tek 28 odsto glasova. Kandidat Štojber, kako pokazuju demoskopska ispitivanja, uspeo je da bitno više glasova konzervativcima obezbedi na jugu zemlje, odakle i sam potiče. Na istoku i na severu regionalno veoma različite Nemačke, političar sa bavarskim akcentom i u alpskom odelu teško stiče simpatije. I to uprkos činjenici što ima imidž uspešnog šefa pokrajinske vlade i izrazito marljivog političara.
      
       Balansiranje
       Štojber je, doduše, u ponedeljak Šrederu ponudio "konstruktivnu opoziciju", ali je pre toga izrazio i sumnju da će njegova vlada dugo opstati sa tesnom većinom koju ima i velikim problemima pred sobom. No, kao i socijaldemokrate, i konzervativce čeka rešavanje kadrovskih problema. Već u ponedeljak je odlučeno da će se na mestu šefa konzervativne frakcije u Bundestagu, umesto Fridriha Merca, naći predsednica CDU Angela Merkel. Istovremeno je Štojber u Minhenu izjavio da je ojačana uloga CSU u Berlinu preduslov za dalju dobru saradnju sa CDU. Da se njegove ambicije da igra ulogu veću od one koju mu daje mesto bavarskog šefa vlade nisu okončale nedeljnim izborima, pokazuje i najava da će tokom narednih dana putovati u SAD da bi sa "tamošnjim političkim vrhom" razgovarao o krizi u nemačko-američkim odnosima.
       Liberali (FDP) koji su dobili daleko manje glasova od onoga što su priželjkivali i što su im davala ispitivanja javnog mnjenja, dan nakon izbora otpočeli su takođe unutarpartijskim previranjima. Posle neumesnih opaski na račun izraelskog šefa vlade Arijela Šarona i potpredsednika Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Mišela Fridmana, a na pritisak ostalih članova, ostavku na mesto u predsedništvu stranke podneo je Jirgen Meleman, šef Liberala za Severnu Rajnu-Vestfaliju. No, time ni u kom slučaju nije okončana Melemanova borba za premoć sa šefom stranke Gidom Vesterveleom, niti je nastupilo primirje u ovoj stranci koja je decenijama bila na vlasti u koalicijama sa SPD ili CDU/CSU, a sada je već drugi mandat u opoziciji.
       Ako se uzme u obzir da dalju sudbinu ozbiljno mora da raspravi i Partija demokratskog socijalizma koja kao stranka, uprkos skoro 17 odsto glasova osvojenih na istoku zemlje, više nije zastupljena u Bundestagu, izgleda da se ono što su komentatori u nedelju nazivali "izbornim krimićem" delimično nastavlja i nakon objavljivanja službenih rezultata parlamentarnih izbora.
      
       Turbulencije
       Pri tom "turbulencije" u Bundestagu nikako nisu ono što najviše ima da brine Šredera i njegov novi-stari kabinet. Broj nezaposlenih u Nemačkoj proteklih meseci konstantno prelazi četiri miliona. Pre četiri godine je Šreder obećao da će broj ljudi bez posla njegova vlada uspeti da smanji na ispod 3,5 miliona. Problem novog-starog kancelara ostaje i nizak privredni porast. Prognoza za ovu godinu predviđa rast manji od jednog procenta. U predizbornoj kampanji Šreder je zaostajanje nemačke privrede pripisivao prevashodno lošem stanju svetske ekonomije nakon terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. Ali, ni industrijalci ni sindikati ne slažu se u potpunosti sa ovom procenom i očekuju od Šredera da popravi uslove privređivanja i otvori vrata novom privrednom procvatu zemlje. Iako reforme poreskog i penzionog sistema slove kao uspesi crveno-zelene vlade, građani i posebno mala i srednja preduzeća očekuju dalje promene u tim oblastima, kao i izmene u zdravstvenom, socijalnom i obrazovnom sistemu. Bolje reformske rezultate od Šredera očekuje i sopstvena stranka. U tom stilu se tokom nedelje, na primer, već izjasnio socijaldemokratski šef pokrajine Donja Saksonija Sigmar Gabrijel.
       Još početkom leta izgledalo je, baš zbog visoke nezaposlenosti i loših ekonomskih pokazatelja, da crveno-zelena koalicija nema šansi da dobije izbore. Međutim, Šrederova popularnost narasla je prošlog meseca zahvaljujući pre svega izraženoj odlučnosti da brzo ukloni posledice katastrofalnih poplava na nekada socijalističkom istoku zemlje, ali i odbijanjem nemačkog učešća u mogućem ratu SAD protiv Iraka.
       Obe stavke sada postaju i Šrederov problem. Posle pobede su očekivanja građana velika, kada je o poplavama reč, posebno na istoku zemlje. Šreder i šef diplomatije Fišer sada pored mnogih unutrašnjih problema imaju i zadatak da normalizuju odnose sa SAD, a da pri tom ne razočaraju birače koji su poverovali u iskrenost odbijanja novog nemačkog vojnog angažmana u svetu. Jer, najveći (spoljnopolitički) problem Šrederove vlade sada su odnosi sa SAD koji su u krizi kakve nije bilo poslednjih decenija.
      
       Buš kao Hitler
       Neposredno uoči izbora zaoštren je ton u nemačko-američkim odnosima, već opterećenim nemačkom kritikom američkih planova za napad na Irak. Ministarka pravosuđa Herta Dojbler-Gmelin je prošle sedmice, kako je preneo jedan lokalni dnevni list, povodom priprema za rat u Iraku, rekla da američki predsednik Džordž Buš njima želi da skrene pažnju sa unutrašnjih problema, te da su takvi metodi poznati još iz vremena Adolfa Hitlera.
       Savetnica za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs prebacila je dan uoči izbora nemačkoj vladi da je zatrovala prijateljstvo dve zemlje antiameričkim izjavama. Isto je u ponedeljak ponovio u Varšavi ministar odbrane Donald Ramsfeld.
       Nemački mediji prenose navode iz Vašingtona iz kojih je jasno da pismo koje je povodom posrednog poređenja Bušovih sa Hitlerovim metodama Šreder uputio američkom predsedniku, nije naišlo na povoljan odjek. Predstavnici američke administracije ocenili su da "uopšte nije izgledalo kao izvinjenje". U međuvremenu je u Berlinu saopšteno i da ministarka Dojbler-Gmelin neće biti u novoj vladi. Među mnogobrojnim čestitkama inostranih državnika koje su do utorka u podne stigle kancelaru Šrederu, nije bilo nijedne iz Vašingtona. Nemački mediji su citirali portparola Bele kuće Arija Flajšera koji je rekao da će Stejt department povodom ishoda nemačkih izbora izdati saopštenje.
       Šreder, pak, veruje, kako je u ponedeljak rekao novinarima u Berlinu, da su američko-nemački odnosi neoštećeni. "Budite uvereni, sve što je napisano o našim odnosima, ubrzo će biti zaboravljeno, jer odnosi jesu u redu", rekao je Šreder. Šef diplomatije Fišer je, ne upuštajući se u detalje najnovije krize, rekao da su SAD najvažniji nemački saveznik, da su odnosi sa Vašingtonom od "prvorazrednog značaja" bili u prošlosti i da će tako i ostati.
      
       SNEŽANA BOGAVAC
       (Dopisnik Bete iz Berlina)