Kako se Ministarstvo pravde Vlade Srbije angažovalo na rasvetljavanju ratnih zločina Albanaca na Kosovu i Metohiji?

      Prilikom prve posete Haškom tribunalu marta meseca 2001. godine u razgovoru sa glavnim tužiocem gospođom Karlom del Ponte u prisustvu gospode Momčila Grubača, Gradimira Nalića i Radeta Terzića, pokrenuo sam pitanje odgovornosti albanskih ratnih zločinaca - posebno čelnika OVK.
       Ubrzo nakon toga usledio je zahtev Tribunala za dostavu podataka kojima se potkrepljuje odgovornost pojedinaca za počinjene zločine. U nekoliko navrata, do kraja oktobra 2001. godine, Tribunalu je prosleđeno obilje dokaznog materijala-zapisnika sa izjavama svedoka, sudskih spisa, ratnih planova, ratnih mapa, fotografija, filmova, video zapisa i sl. što je obuhvatilo opus od oko 40000 strana dokaznog materijala.
       Posredstvom Ministarstva pravde, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu saslušano je u prisustvu istražitelja Tribunala više od 40 svedoka srpske nacionalnosti koji su kao očevici svedočili o počinjenim zločinima. Opisi monstruoznih i bestijalnih zlodela graniče se sa zdravim razumom do te mere da se normalnom čoveku diže kosa na glavi.
       U Hagu su, u svojstvu svedoka, kao eksperti svedočili naši eminentni patolozi, koji su obrazložili svoje stručne nalaze o srpskim žrtvama na masovnim stratištima u Klečkoj, Glođanu i drugim masovnim grobnicama Srba na Kosovu i Metohiji. Izvršena je i DNK analiza posmrtnih ostataka sa tih stratišta.
       Smatrajući da je prikupljeno dovoljno dokaza koji nedvosmisleno potvrđuju odgovornost čelnika OVK pre svega Tačija, Haradinaja i Čekua za najmonstruoznije zločine počinjene u Evropi posle Drugog svetskog rata, u tri navrata pisao sam gospođi Del Ponte insistirajući da se postupak pokrene sa mrtve tačke. Dobijao sam odgovore koji to nisu i u kojima se pored izvesnog stepena politiziranja ukazivalo da postupak zbog obimnosti mora dugo da traje, da bi poslednjih meseci glavni tužilac nagovestila da će do kraja godine biti podignute prve optužnice protiv kosovskih Albanaca.
       Verujem da će na taj način, spora, ali ipak dostižna, pravda biti uspostavljena.
       Ministarstvo pravde se inače istim povodom i sa istim zahtevom obraćalo predsedniku Haškog tribunala, generalnom sekretaru OUN i državnom sekretaru SAD.
       Inače, protiv Hašima Tačija vođen je postupak pred Okružnim sudom u Prištini, u kome je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od deset godina, koja je potvrđena presudom Vrhovnog suda Srbije.
       Protiv Ramuša Haradinaja i Agima Čekua pokrenuta je istraga zbog krivičnog dela genocida pred Okružnim sudom u Peći, ali su kao i Tači iz poznatih razloga nedostupni pravosudnim organima Srbije iako je za njima raspisana međunarodna poternica.
       Iz ovih razloga Ministarstvo pravde obratilo se pravosudnom sektoru UNMIK-a, tj. njegovom šefu gospodinu Klifu Ričardsonu tražeći njihovo hapšenje i izručenje pravosudnim organima Srbije.
       Na ovaj zahtev koji datira iz avgusta meseca izuzev negativne reakcije Suzan Manuel, koja za to, inače, nije nadležna, još nije stigao nikakav zvaničan odgovor. Ako taj odgovor bude negativan, Ministarstvo pravde zahtevaće da vođenje postupka odnosno izvršenje kazne zatvora za Tačija preuzme UNMIK-ovo pravosuđe.
       Bilo kako bilo, obruč oko albanskih ratnih zločinaca polako se steže i na taj način ostvaruje staro geslo da nijedan zločin ne ostaje nekažnjen.
      
       VLADAN BATIĆ
       (Autor je ministar pravde u Vladi Srbije)