Kad se neko od državnika iz zemalja u tranziciji danas nađe pod jakim pritiskom opozicije, najčešće se nađe i pod pritiskom Zapada. Ili se opozicija, tražeći smenu vlasti, oslanja na zapadnu pomoć ili Zapad posredno utiče da do takve smene i dođe

      Ukrajinski predsednik Leonid Kučma našao se u nekojj vrsti političkog sendviča. Opozicija traži da on podnese ostavku zbog pogoršanog ekonomskog stanja u zemlji, korupcije i mnogo čega drugog. U isto vreme Sjedinjene Države su suspendovale Ukrajini finansijsku pomoć zbog toga što je Kučma, kako se tvrdi, odobrio tajnu prodaju ukrajinske vojne tehnike Iraku. Malo je verovatno da se radi o koincidenciji. Navodna tajna trgovina obavljena je još pre dve godine, ali je obelodanjena u vreme kad se u ukrajinskim gradovima održavaju najmasovnije demonstracije od proglašenja nezavisnosti zemlje pre više od jedne decenije.
       Događaj ima elemente stereotipnog političkog trilera: magnetofonsku traku kao dokaz o tajnoj trgovini, zbog čega je afera već dobila naziv "Kučmagejt", jednog špijuna koji je nekad bio Kučmin telohranitelj a sad radi za Amerikance, štrajk glađu opozicionih lidera u predsedničkoj palati, pretnju predsedniku impičmentom, pogibiju jednog važnog svedoka i, uz sve to, optužbu da je predsednik umešan u tajanstveno i nerazjašnjeno ubistvo jednog novinara koji se smelo borio za demokratiju i ljudska prava.
       Počelo je sa demonstracijama koje su organizovali komunisti, socijalisti i dve manje stranke desnog centra. Od Kučme se traži da - zbog korupcije, pronevera, pada životnog standarda, nedemokratskog vladanja i navodne umešanosti u ubistvo opozicionog novinara Georgija Gongadzea pre dve godine - odmah podnese ostavku na funkciju predsednika, iako mu drugi mandat ističe tek 2004. Demonstranti su zaposeli jednu televizijsku stanicu u Kijevu, a pedesetak aktivista opozicionih stranaka provalilo je u toku noći u predsedničku palatu i započelo štrajk glađu, iznudivši tako susret sa predsednikom koji je dugo odbijao dijalog sa opozicijom.
       On je, inače, pre toga optuživao opoziciju za "sabotažu", odnosno bojkot parlamenta i primenu vanparlamentarnih metoda, dok su opozicioni poslanici tvrdili da druge metode ne mogu da imaju, jer vlada sprečava parlamentarnu raspravu o ekonomskoj i političkoj krizi. A zamisao je bila da se predsednik impičmentom prinudi na povlačenje s vlasti. Kučma je, na tom iznuđenom sastanku, kategorički odbio zahtev da podnese ostavku. O tome je potom, preko televizije, obavestio i građane Ukrajine, od kojih ogromna većina - ankete za ispitivanje javnog mnjenja kažu preko 70 odsto - želi njegovo povlačenje s vlasti i raspisivanje vanrednih predsedničkih izbora.
       Ali, dok je domaći pritisak uspeo da priguši, Kučma je pod američkim pritiskom morao postepeno da popušta. Izvesni Mikola Melničenko, nekadašnji šef Kučminog obezbeđenja, koji je prošle godine dobio azil u Sjedinjenim Državama, dostavio je agentima CIA magnetofonski snimak predsednikovog razgovora sa Valerijem Malevim, direktorom državne agencije za trgovinu oružjem. Iz tog razgovora, koji je vođen u julu 2000. godine, proizlazi da se Kučma saglasio da se Iraku, tajno i uprkos strogoj zabrani Saveta bezbednosti UN, za sto miliona dolara prodaju četiri usavršena ukrajinska radarska sistema tipa "kolčuha", preko jednog posrednika iz Jordana. S trake se čuje Kučma kako kaže Malevu: "Samo pazi da Jordanac ne progovori. U redu je, kreni s tim."
       Radari "kolčuha", koje u fabrikama nasleđenim od bivšeg Sovjetskog Saveza danas proizvode samo Rusi i Ukrajinci, u stanju su da otkriju letove čak i "nevidljivih" aviona tipa "stelt", a da sami ne emituju signale na osnovu kojih bi mogli biti locirani iz vazduha. Njihova upotreba u zoni zabranjenih letova u Iraku mogla bi znatno da ugrozi akcije američkih i britanskih aviona.
       Ukrajinski zvaničnici su najpre odlučno demantovali američke tvrdnje, pa su čak osumnjičili - a koga drugog? - braću Ruse za tajnu prodaju radara Iračanima. Ali, kako su Amerikanci kategorički tvrdili da je magnetofonski snimak Kučminog razgovora sa Malevim autentičan, priznali su da je nešto možda i bilo, ali da radari nikad nisu isporučeni Iraku. Usledila je "privremena suspenzija" američke pomoći od 54 miliona dolara. Glavni svedok, Malev, u međuvremenu je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a šef ukrajinske diplomatije Anatolij Zlenko zatražio je od Ujedinjenih nacija da u Kijev pošalju eksperte koji će ispitati navode iz američke optužnice.
       Sam čin obustavljanja pomoći izgleda da ima veću političku nego materijalnu vrednost. Ukrajina je nasledila privilegiju - iz vremena kad se izjasnila za specijalne odnose sa NATO, a Rusija se protivila širenju atlantske alijanse na Istok - da se nađe među četiri-pet zemalja koje dobijaju najveću direktnu finansijsku pomoć američke vlade.
       Sada te pomoći nema, kao što nema ni američkog poverenja u ukrajinsku vladu i u samog predsednika Kučmu, a pod američkim uticajem ozlojeđeno se oglasio i generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson: "Ovo je ozbiljan, vrlo ozbiljan trenutak u odnosima između NATO-a i Ukrajine." To, protumačili su neki analitičari, zapravo znači da predsednik Kučma, koga zapadni državnici bojkotuju još od tajanstvenog ubistva novinara Gongadzea, teško da može da očekuje da će biti pozvan na predstojeći samit NATO-a, u novembru u Pragu, uprkos postojanju "specijalnih odnosa" između Ukrajine i atlantske alijanse.
       Kako je afera s radarima obelodanjena u trenutku izuzetne osetljivosti Vašingtona prema svima koji nisu za američki napad na Irak, izgleda da je u ukrajinskoj tajnoj trgovini dara ispala višestruko skuplja nego mera.