Ovde se bez pardona na televiziji prikazuju iskasapljena tela u saobraćajnim udesima i odstreljeni ljudi koji u ropcu izgovaraju poslednje reči. To je vrhunac neukusa

      Ovih dana piše "Pogane sonete". Naravno, za odrasle. "Pa ne mogu za decu da budu pogani", kaže. Za decu je napravio još jedan, šesti po redu, serijal "Fazona i fora" od petnaest epizoda. Nedeljom u jedanaest, od pre dve sedmice na Prvom programu RTS-a. A tvorac je više od 500 TV emisija ("Što pisao, što režirao", kaže gospodin Ršum za NIN, koji sa svoje 63 godine ima i 65 objavljenih knjiga u tiražu od milion i po primeraka). Od "Hiljadu zašto" iz 1968, "Hajde da rastemo" i dokumentarne serije "Dvogled" sedamdesetih, preko "Dijagonala" (priče o ljudima i naravima), do "Ispeci pa reci deci" i "Fazona i fora" čiji je prvi serijal emitovan pre 17 godina. Član je i Odbora za zaštitu prava deteta.
      
       Već nešto više od mesec dana Ljubivoje Ršumović je penzioner i mesto prvog čoveka Pozorišta "Boško Buha", posle 16 godina, prepustio je dosadašnjem glumcu "Buhe" Nenadu Nenadoviću (koji je sa svojom porodicom deo F&F ekipe).
       - U stvari to je sada jedna porodična serija. Ne samo što je gledaju deca sa roditeljima koji su i sami bili deca kad je počela da se prikazuje već u njenoj realizaciji učestvuju tri porodice: Ršumovići, Nenadovići i Vraneševići, koji su oduvek tu, a sada je Milana Vranešević, Batina ćerka, i direktor producentske kuće koja radi "Fazone i fore".
      
       Da li ste se trudili da nove "Fazone i fore" prilagodite deci novog doba ili ste elektronskoj pink generaciji ponudili alternativu?
       - Nova serija je snimljena na Zlatiboru i ideja mi je bila da kroz nju provučem etno i eko-fazon, od početka do kraja. Postoji rubrika Slavni narodni junaci, znači epska poezija, pa poslovice, ali tako da na primer, poslovicu: Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada, izgovori seljak sa Zlatibora koji onda objasni šta po njegovom mišljenju ona znači. A vokalno-instrumentalni sastav "Fazoni i fore", koji vodi Mićko Vranešević (sin Bate Vraneševića) peva pesmu, baš tu: "Ko drugome jamu kopa..." Tu je i rečnik starih zaboravljenih reči koji pravim. Odabrao sam 15 reči (još su u upotrebi na Zlatiboru) čije značenje deca ne znaju.
      
       A Raša Pronalazač?
       - Raša Popov nije više Raša Pronalazač, sad je Raša Sveznalica i odgovara na sva (ne)moguća dečija pitanja, na primer: Da li puž ima noge i oči i gde mu je žena? Postoji i eko-rubrika, i za svaku epizodu Gordana Brum, magistar ekoloških nauka, odabrala je po jednu vrstu drveta koje raste na Zlatiboru i priča priču o njemu, od toga koliko je staro i koliko može da raste, do mitoloških priča šta to drvo znači nekom narodu. U rubrici "Pećina stroga" razgovaram sa decom o njihovim strahovima. I nisu se deca promenila, i dalje se plaše mraka i policajca i zubara i vampira...
      
       Da li ona ista deca koja rastu uz "žurka, žurka" emisije, uče grupni ples u studijima i dobijaju Teletabise od sponzora, da li ta ista deca gledaju "Fazone i fore"?
       - Deca sve vole. Zato deci ne treba sve puštati. Mandi, mom glumcu iz pozorišta, govorio sam da treba da nađe nekog da mu osmisli te emisije. Jer, Manda se oslanja na tu neku svoju visprenost, rečitost, i na kraju ostaje praznina. On meni kaže to deca vole, to deca gledaju. Naravno da vole i gledaju jer nemaju šta drugo. Deca vole da se vide na televiziji ali ne moraju da se vide baš u svemu i svačemu. Deca ne zaslužuju da ostanu na "zaljubiška" nivou i da se zaglave u Peđolinovim nedoumicama.
      
       Vi ste još 1992. godine predlagali da se na nacionalnoj televiziji otvori dečiji kanal, ali taj vaš predlog nije ozbiljno shvaćen. Danas, dečiji kanali postoje, ali opet ne na "velikoj TV" već u rukama privatnika. Šta mislite o njima?
       - Predlagao sam da Treći kanal bude dečiji od osam ujutro do osam uveče. To je bila šansa da država uradi nešto što je njen strateški interes, da decu spase kiča, neukusa, nasilja, ratnih slika. Država to nije uradila jer je bahata i u teškim vremenima gleda samo sebe umesto da misli o svojoj budućnosti, deci. Volim što se te televizije pojavljuju. Mislim da oni imaju dobru nameru, a to je jako bitno. Nevolja je što će biti više tih kanala, ali deca uvek mogu da potraže ono dugme uključ/isključ ako im je dosadno i odu da se igraju. Zasad i jedni i drugi emituju više nabavljenog programa, stranog, crtanog. Savetovao bih im da se što pre orijentišu na proizvodnju sopstvenog programa, jer to nije preterano skupo i može da se uradi bez skupe i glomazne tehnike.
      
       Da li su deca u poslednje vreme zaštićenija od TV kiča, neukusa, nasilja kojima su bila bombardovana devedesetih?
       - Deca su i dalje nezaštićena. Kada se dogodila tragedija 11. septembra, da li ste videli ijednu sliku nastradalog, mrtvog Amerikanca, a poginulo je između tri i pet hiljada ljudi? Amerikanci ne žele da njihova deca to gledaju, jer odrasli znaju šta se dogodilo. Ono šta nije za decu od šest, sedam i 15 godina, to nije ni za odrasle a ovde se bez pardona prikazuju iskasapljena tela u saobraćajnim udesima, odstreljen Boško Buha koji u ropcu izgovara poslednje reči. I još se utrkuju ko će pre to da snimi, i emituje. To je vrhunac neukusa. A to su sve nagazne mine koje sami sebi podmećemo i one će nam jednog dana eksplodirati u kući. Jer to naša deca gledaju.
       A mi smo, pošto je početkom oktobra Dečija nedelja, imali nameru da tih dečijih nedelju dana svakodnevno pre Dnevnika u pola osam (a u okviru njega) ponudimo dečije "dobre vesti", autentične, možda malo nadrealne i duhovite, ali vesti koje neće biti svađalačke i nesrećne, nego dobre. RTS nije za to imao sluha.
      
       ZORA LATINOVIĆ