NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čekajući Ramazan

Sve su prilike da će se nova Bušova doktrina još zimus testirati na iračkom pesku

      U jeku žestoke diplomatske bitke Iraka i SAD, i u trenutku kad se čini da Irak dobija tu bitku, američki predsednik Buš je ublažio ton u pogledu vojne akcije protiv Iraka. Rekao je da je on otvoren za kompromise sa Kongresom SAD i Ujedinjenim nacijama sve dok se oni drže stava o donošenju rezolucije koja mu ne vezuje ruke da deluje ako Sadam Husen odbije razoružavanje.
       Njegov predstavnik ipak tvrdi da je predsednik Buš i dalje odlučan da izdejstvuje, ne samo razoružanje, već promenu iračkog režima.
       Donošenju nove rezolucije UN, čemu se Irak protivi, tvrdeći da je dovoljna i prethodna iz '90. godine a na čemu SAD insistiraju, čak i posle pristanka Iraka da dozvoli povratak inspektora, prethodila je agresivna diplomatska bitka. Irački predstavnici su obišli svaku zemlju od koje su mogli očekivati neku podršku svojim stavovima. Pored već "neposlušnog" nemačkog kancelara Šredera, koji je umesto čestitki na pobedi dobio packe od američkog sekretara odbrane Ramsfelda (ali koji nema glas u Savetu bezbednosti), irački predstavnici su pokušali sve što je moguće kod Rusa, Kineza i Francuza, nesklonih vojnoj akciji. Pokušali su da se "dogovore" i sa susedima, računajući i starog neprijatelja Iran sa kojim nikad nisu uspeli da se pomire.
       Irak se dogovorio sa predstavnicima UN o angažovanju inspektora UN za kontrolu naoružanja za masovno uništavanje u kojoj se ne predviđa vojna podrška inspektorima, što su SAD tražile. Međutim, Buš i Bler zahtevaju novu rezoluciju, koju će predložiti možda još krajem ove nedelje i do čijeg teksta je Rojters došao. U njoj se traži da pre nego što se inspektori za naoružanje vrate u Irak, odakle su bili isterani decembra 1998. godine, Irak ima sedam dana da obezbedi sve zahteve iz rezolucije, trideset dana da pruži na uvid popis sveg oružja za masovno uništavanje kao i materijala za njegovu proizvodnju, posle čega će započeti inspekcija. Ukoliko to ne učine, svaka zemlja članica UN može napasti Irak.
      
       Sklad sa doktrinom
       Inspektori po tom planu mogu ići svuda, uključujući i brojne Huseinove kuće i palate, mogu ispitivati sve, uključujući naučnike i vladine zvaničnike i obezbediti im siguran odlazak iz zemlje, za njih i njihove porodice, ukoliko to bude potrebno. Mogu uništiti svako oružje ili materijal za njegovu eventualnu proizvodnju ako misle da je to potrebno, obezbeđena im je kompletna komunikacija i naoružano obezbeđenje.
       ("Nećemo dozvoliti najgorem svetskom lideru da nam preti, ucenjuje nas ili nas povredi najgorim oružjem", rekao je predsednik Buš).
       Američki državni sekretar Kolin Pauel tvrdi da se stavovi stalnih članica Saveta bezbednosti (Rusija, Kina, Francuska) sve više približavaju anglo-američkim. Predlog nove rezolucije je dostavljen i ostalim članicama Saveta bezbednosti (10 izmenljivih članova), koji nemaju pravo veta ali njihova podrška u eventualnom glasanju može mnogo da znači.
       Ubrzana kampanja je došla neposredno posle objavljivanja dokumenta o novoj nacionalnoj strategiji, popularno nazvanoj "Bušova doktrina". Ona obavezuje Sjedinjene Države da deluju (reaguju) preventivno kako bi obezbedili prednost "snagama koje štite slobodu". Strahovi oko angažovanja u inostranstvu koji su paralisali američku politiku '90. i razbesneli internacionaliste, isključeni su, piše "Vašington post".
       Američki predlozi u pogledu rezolucije Saveta bezbednosti UN o Iraku su u potpunosti u skladu sa "Bušovom doktrinom" u kojoj se kaže:
       "Branićemo Sjedinjene Države, američki narod i naše državne i međunarodne interese tako što ćemo identifikovati i uništiti pretnju pre nego što ona stigne do naših granica. Dok će Sjedinjene Države neprestano nastojati da pridobiju podršku međunarodne zajednice, nećemo oklevati ni da delujemo pojedinačno ukoliko to bude potrebno, da bismo, preventivno, ostvarivali svoja prava na samoodbranu."
       Ovaj stav američkog predsednika praktično predviđa čak i samostalan, hitan napad SAD na državu za koju se sumnja da bi mogla predstavljati pretnju SAD.
       To je duh u kom se piše američki predlog rezolucije UN protiv Iraka. "Vašington post" navodi izjavu američkog istoričara Daglasa Brinklija, na nacionalnom radiju, u jednoj diskusiji povodom "doktrine".
       To znači da ćemo "mi raditi šta hoćemo, kad god zaželimo i da ćemo objaviti rat svakome za koga pomislimo da će možda on nama objaviti rat."
       Neki francuski politički analitičari misle da je rat Iraku već objavljen. Kažu da prema predlogu američke rezolucije, Iraku ostaje šest nedelja da je prihvati ili odbije. Ako se rezolucija donese, napad na Irak će "aminovati" UN, ako se ne donese, Amerikanci će uticati na moguće saveznike, a ako i to ne uspe, upotrebiće duh i slovo svoje doktrine i napasti Irak. Naime, francuski analitičari predviđaju da će napad uslediti odmah posle islamskog praznika (petog decembra) i da će Irak biti pobeđen do Nove godine, a ne (kako drugi predviđaju) da će eventualni napad početi sredinom januara ili sredinom februara.
      
       Sporni arsenal
       Zašto bi Amerika napala Irak? Mnogi eksperti misle da nije dokazana opasnost Iraka po svetski mir. Kažu da Irak ima rakete koje ne mogu dopreti dalje od Mediterana ili Irana, iako zaista ima "farmaceutsku" industriju okruženu stražarskim kulama, koja proizvodi i ono čime su bugarski tajni agenti punili svoje smrtonosne kišobrane. Imaju i bojne otrove kojima su trovali Iračane i Kurde. Mnogo toga je uništeno u Zalivskom ratu i bilo je do 1998. pod kontrolom UN. Sada, kažu, rade na razvoju nuklearnog oružja. Ali, nisu oni jedini koji to imaju i koji to rade. Najveća nuklearna sila je Amerika, nekada je to bila Rusija, Izrael radi isto što i Irak - izvozi svoje znanje u Južnu Afriku u zamenu za uranijum, a Iran je potpisao ugovor sa Rusijom o izgradnji pet nuklearnih reaktora, kojima plutonijum služi kao nuklearno gorivo.
       Međutim, na druge zemlje koje imaju bombu nema povike ni besnih reči iako se i kod njih skrivaju teroristi i vrlo su zgodno mesto za sve vrste fanatika i terorista.
       Mnogi se pitaju: zašto baš Irak, zašto je kažnjen samo Sadam. Da li zato što nije poslušan kao Hosni Mubarak i Pervez Mušaraf? Sadam će izgleda biti prvi na kom će se nova američka doktrina testirati. Velike sile često licemerno primenjuju različite aršine po svom izboru. To plaši manje zemlje, koje ne razumeju zašto Amerika, najveća svetska sila, najbogatija zemlja u svetu, u koju su uprte oči i vezane mnoge želje sveta, bira retoriku koja podseća na paranoju bivšeg komunističkog sveta o spoljnim i unutrašnjim neprijateljima.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu