NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Najskuplja šljivovica

Šta Srbe čeka u Desetom kantonu, i sa kakvim argumentima ih UNHCR poziva na povratak

      Ko samo baci pogled na razrušeni i opustošeni Glamoč u čijoj blizini se prostire ogromni poligonom SFOR-a Resolute Barbara Range (Odlučni Barbara poligon, između ostalog 1999. služio i da se NATO bombarderi oslobađaju tereta pre povratka u bazu u Avijanu) - koji obuhvata i privatne posede srpskih porodica (a avioni NATO redovno vežbaju preciznost gađanjem okolnih brda), lako će uvideti sve pogodnosti povratka izbeglih i raseljenih lica uz pomoć međunarodne zajednice. Jer, zahvaljujući finansiranju međunarodne zajednice, proces povratka može se završiti i kao u Drvaru: u udruživanju žena povratnica u vrstan poslastičarski posao. Uz to ide i zajednički bend Srba i Hrvata koji svira i "njihove" i "naše" pesme po kafanama i ima otvoren poziv da gostuje u Kninu.
       Oba maštovita projekta pomogao je UNHCR (Visoki komesarijat UN za izbeglice). A ljudi iz UNHCR, kao i ostali predstavnici međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini u novije vreme požuruju na povratak. Objašnjenje je jednostavno: spremni su da daju pare do kraja sledeće godine. Od 2004, taj posao će pasti na lokalne organe vlasti, pa se s razlogom očekuje da će repatrijacija biti u najboljem slučaju skromnija. Već danas, u tzv. početnim paketima UNHCR-a nema više posuđa, (sada dele peći, krevete, madrace i ćebad.)
      
       Posle sukoba, glad
       Prema podacima UNHCR-a, u BiH se tokom prvih sedam meseci 2002. vratilo 60 245 pripadnika manjina u mesta u kojima su živeli pre rata. Međutim, ma koliko brojke delovale ohrabrujuće, problema ima sijaset.
       Ranije je to bio strah od međuetničkih sukoba, a danas strah od, još malo pa gladi. (Svetski program hrane, NjFP, izašao je iz BiH 1998. godine). Za Srbe je zapošljavanje problem broj jedan, naročito u Kantonu 10 (Bosansko Grahovo, Drvar, Glamoč, Kupres i Livno) gde se, posle Sarajeva, najviše vraćaju a još ga zovu: "crna rupa Dejtona" i "never-never land" odnosno "zemlja nedođija".
       Vodeća politička snaga u ovom kraju je HDZ. Srbi povratnici horski se žale na industrijski monopol hrvatskog "Finvesta", koji u Desetom kantonu drži šapu na glavnoj privrednoj grani, preradi drveta. Kažu da je u svim ispostavama ovog zapadnobalkanskog konglomerata Srbima gotovo nemoguće da dobiju posao. Tako je, za Srbe, ekonomska situacija u Glamoču i Grahovu za sada veoma nepovoljna. Rad na zemlji im ne gine. Mada, ruku na srce, za sada se uglavnom i vraćaju samo stariji, i to u seoska područja. Mlađima se put do zaposlenja, kažu: "krči", a za najmlađe se najavljuje prilagođavanje nastavnog programa u školama.
       Zamenik šefa banjalučke kancelarije UNHCR-a Ilija Todorović tvrdi da situacija svakako ide nabolje. Eto, u Drvaru je pre dve i po godine, u vreme protesta Hrvata zbog "prodatog" grada i prebijanja tadašnjeg gradonačelnika Mileta Marčete, zaista bilo "opasno": "Danas bih preporučio da se ide tamo." A, izuzev činjenice da Drvar nije pretrpeo veća ratna stradanja, za Glamoč se veruje da je upravo ono što je Drvar bio pre te dve i po godine.
       Potencijalni povratnici se pozivaju, objašnjava im se, izlazi u susret pravnom, političkom i novčanom pomoći. Kritikuju se ako im je, posle prijavljivanja povratka, sređivanja kuće i okućnice, krajnji cilj da imanje prodaju - i odu. "Bez fizičke prisutnosti manjina, donatori više neće ulagati i njihova pažnja otići će ka Argentini ili Sijera Leoneu."
       Bogdan Petrović vratio se prošle godine u Sanicu, opština Ključ, Kanton 1. Struje u selu još nema, uvode je. Daske i najlon ruže sliku sveže rekonstruisanih kuća. "Grijeh bi bio reći da me ovdje neko vrijeđa, ugrožava." Familija mu je u Prijedoru, čekaju da se sticanje osnovnih uslova za život privede kraju. "Ako bude ikakve pomoći da napravimo štalu ovdje - vraćamo se svi. Žena mi je šećeraš, ne može bez mlijeka." Mlađi članovi možda se i zaposle u obližnjoj fabrici za preradu drveta koju bi, nezvanično, uskoro trebalo da oživi švajcarsko-malezijska firma. "Izašla sam iz muslimanske kuće i vratila se na svoje. Fino mi je. Imam svoje, srećna sam. Sve će doć' na svoje", ubacuje se komšinica Dara Vještica.
       Da sve može doći na svoje možda dobro ilustruje i selo Krnjeuša, opština Bosanski Petrovac. Od nekadašnjih 3 000 stanovnika, od 1999. vratilo se čak 1 300. Škola je sveže okrečena, razreda je punih osam. Dakle, dece ima. Radi se: lokalna pilana je, doduše, privatizovana, plate kasne, ali se ipak radi.
      
       Nada u maticu
       Srbi povratnici ujedno se nadaju da ih matica neće zaboraviti: "Nema nikakvih prepreka da i kompanije iz Republike Srpske i Jugoslavije dođu ovamo", kaže načelnik Opštine Grahovo Slobodan Sabljić. Deseti kanton ima više hektara šume nego Srbija i Crna Gora zajedno. Neko će primetiti da će se vratiti samo sirotinja i oni koji se nisu dobro, ili čak odlično snašli u drugim mestima. Pogotovo što nije mali broj onih koji snažno veruju da bi "krenulo ponovo" čim bi vojnici SFOR-a okrenuli leđa.
       Bilo kako bilo, osim predsedničkih izbora u matici, 5. oktobra se i u BiH održavaju izbori, opšti. Nadaju se svi da će se donekle razbistriti napeta politička situacija. Najpre u kontroverznom Kantonu 10. I najpre zbog činjenice da su, odlukom visokog predstavnika, na izborima 1997. godine građani glasali za kandidate u mestima gde su živeli pre rata, 1991. Zato sada u tim krajevima jednima smeta gradonačelnik Srbin, a drugima hercegbosanska zastava koja neodoljivo liči na šahovnicu.
       Predstavnici UNHCR-a podsetiće i na važan proces deminiranja BiH, od čega takođe zavisi uspešnost akcije povratka raseljenih i izbeglih. Pretpostavlja se da ima još oko milion mina, iako je, istina, broj incidenata bitno smanjen. No, svejedno, procenjuje se da bi s postojećim resursima deminiranje potrajalo 480 godina.
       Prosečna cena deminiranja je tri i po marke po kvadratnom metru. Stoga se veoma pazi šta će biti očišćeno, tj. kom prostoru će se dati prioritet. S tim u vezi, stranci će spočitnuti za njih gorko iskustvo "najskuplje šljivovice", koštala ih je nekoliko hiljada maraka: ljudi su najavili povratak i zatražili čišćenje velikog šljivika od mina, da bi zatim došli, obrali šljive i vratili se u prethodno prebivalište.
      
       ANA VUČKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu