NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Muzika se gleda!

Da nije lako rušiti granice, naročito one konvencionalne, pokazuje program 34. BEMUS-a koji zbog koncepcije "muzika se gleda" nameće pitanje: "Šta će nam Bemus, kad imamo Bitef?"

      U radosnom iščekivanju kapriciozne, božanstvene Marte Argerič koja će na 34. Beogradskim muzičkim svečanostima nastupiti čak dva puta - 5. oktobra u Zadužbini Ilije M. Kolarca u klavirskom duu sa Aleksandrom Rabinovičem Barakovskim, odnosno 7. oktobra u Centru "Sava" sa Beogradskom filharmonijom - mnogima je promakla osnovna ideja ovogodišnjeg Bemus-a.
       A ideja je nesumnjivo smela - srušiti konvencionalne muzičke granice, jer kako reče Ivana Stefanović, kompozitor i umetnički direktor 34. Bemus-a, njihovo očuvanje po svaku cenu više ne odgovara istini. Međutim, da je takvu ideju teško sprovesti, vidi se upravo iz programa koji, nažalost, u tome nije uspeo, uprkos želji i trudu gospođe Stefanović i ostalih koji su birali šta će se ove godine slušati i gledati od 1. do 16. oktobra na ovogodišnjem Bemus-u.
       Sudeći po repertoaru 34. Bemus-a selektori su u potpunosti uspeli da pokažu kako se muzika može i treba gledati. Odnosno da je bliskost i(li) pomešanost između pozorišta i muzike, odnosno između Bitef-a i Bemus-a, veća nego što je domaća publika spremna da prizna. "Prvi je put da se oni sada i poklapaju, što nama ne smeta jer ima prostora za sve", naglasio je ministar kulture Branislav Lečić u kratkom govoru pre nego što je Mina Zakić, jedanaestogodišnja čelistkinja, 1. oktobra u Centru "Sava" otvorila 34. Bemus.
       Specijalni, vizuelni efekti, nisu bili tako spektakularni na koncertu gudačkog kvarteta "Kronos" (iz SAD) kojim je 34. Bemus i otvoren. Međutim, to nije mnogo smetalo publici radoznaloj da ponovo čuje ovaj izvanredni kvartet koji na krajnje ozbiljan, klasičan način pristupa filmskoj muzici, ili, recimo, kompoziciji "Panonija beskrajna" koju je Aleksandra Vrebalov komponovala specijalno za "Kronos".
       Ipak, bilo je i onih koji su se zamorili od žamora ulice i svega ostalog što se može snimiti i posle reprodukovati na kompjuteru dok kvartet "Kronos" svira.
       Međutim, sličnost ovogodišnjeg Bemus-a i Bitef-a, a moglo bi se reći čak i FEST-a, mnogo je dublja. Tako, drugog dana Bemus-a, u Narodnom pozorištu nastupa glumačka trupa kineska Pekinška opera sa predstavom koja je na programu Bitef-a. Za svetsku premijeru kamerne opere Anje Đorđević "Narcis i Eho" 10. oktobra odabran je Bitef teatar.
      
       Bliskost
       "To je možda tačno. Bitef je neverbalnim predstavama u kojima dominiraju muzika, pokret..., dosta ličio na Bemus. Princip mešanja muzike i pozorišta potpuno je prirodan, sam po sebi. Priznajem da sam često bila ljubomorna na predstave koje je imao Bitef, one predstave za koje sam osećala da pripadaju Bemus-u", kaže Ivana Stefanović, dodajući da je 34. Bemus zapravo pokušaj "usklađivanja sa vremenom" u kome granice postaju gotovo besmislene: " Nije bitno odakle je Marta Argerič ili recimo Aleksandar Madžar, jer oni pripadaju celom svetu. Danas je svet neuporedivo manji, naročito otkad imamo Internet. Svet je postao globalno selo."
       Prateći glavnu umetičku tendenciju "velikog miksa" - koja na početku trećeg, globalističkog milenijuma, na neverovatne načine spaja tradiciju, umetnost, visoku tehnologiju kako bi se sa svima komuniciralo u isto vreme.
       Bemusje dobio, zahvaljujući saradnji sa nemačko-francuskom televizijom ARTE i distributerskom kućom VANS, filmski Bemus koji počinje 3. oktobra u dvorani Kulturnog centra Beograda filmom "Ratni rekvijem" koji po zamisli režisera Dereka Džarmana postaje celovečernji video-spot britanskog kompozitora Bendžamina Britna. Na istom mestu biće prikazana još četiri filma.
       Iako 34. Bemus košta četiri puta manje od Ljubljanskog festivala i pet puta manje od Ohridskog leta, uvođenje Filmskog Bemus-a nije nedostatak budžeta koji je ove godine iznosio oko 22 miliona dinara, već ideja koja postoji od 2000. godine.
       Neobičnost ovogodišnjeg Bemus-a predstavlja dolazak Lutkarskog pozorišta iz Budimpešte sa "Drvenim princom" Bele Bartoka i "Petruškom" Igora Stravinskog, odnosno "Hipertekstualne ekstenzije muzike", interaktivna izložba muzikologa i etnomuzikologa Bojane Cvejić koja je otvorena 2. oktobra u Pedagoškom muzeju.
      
       Pokloni
       Jedino što se, za sada, može zameriti organizatorima i selektorima (ako se ne pomene pometnja sa počasnim, besplatnim ulaznicama), jeste kompromis da se do kraja ne insistira na multimedijalnosti, kao i savremenim kompozicijama. "Ne bih to nazvala kompromisom, već željom da se napravi što disperzivniji program ili, ženskim jezikom rečeno, 'sitan vez', što odgovara našoj sredini", objašnjava Ivana Stefanović.
       Ova razumljiva nedoslednost može se donekle i razumeti jer nije (iako je možda trebalo) nimalo lako tražiti od Marte Argerič da promeni program i umesto Mocarta svira bar Prokofjeva i(li) Skrjabina, ako već nema sklonost ka jugoslovenskim i sasvim savremenim kompozitorima. Osim toga, reč je zaista o lepom poklonu Francuskog centra koji je pomogao, između ostalog, da na 34. Bemus-u 3. oktobra nastupe violinista Ami Flamer i Kudsi Erguner, jedan od retkih izvođača na tradicionalnom instrumentu, u projektu "Dijalog Istok-Zapad".
       Zahvaljujući Gete institutu 8. oktobra u Centru "Sava" Simfonijski orkestar Frankfurtskog radija izvešće između ostalog i dve igre iz "Ohridske legende" Stevana Hristića. Orkestar kojim će dirigovati Hju Volf pratiće Daišija Kašimotoa (završio Džulijard školu u Njujorku) u Bruhovom violinskom koncertu u G-duru. Nastup italijanskog Kvinteta Bruna Kanina ostvaren je u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu.
       Zagrebački klavirski trio izvešće 9. oktobra i kompoziciju "Spdžro" koja je ove godine poručena od naše mlade kompozitorke Tatjane Milošević. Istog dana na Kolarcu nastupiće violončelistkinja Ksenija Janković zajedno sa pijanistkinjom Zilke Avenhauz.
       Raznolikosti ovogodišnjeg festivala muzike doprineće i koncerti dve sasvim mlade, može se slobodno reći umetnice. Prvi put na podijumu Bemus-a nastupiće Sanja Bizjak, četrnaestogodišnja studentkinja klavira na Visokom nacionalnom konzervatorijumu u Parizu, dok će violončelistkinja Mina Zakić, učenica niže muzičke škole "Kosta Manojlović" u Beogradu svirati u svečanoj sali Skupštine grada.
       Čast da zatvori ovogodišnji, po mnogo čemu drugačiji Bemus, pripala je Gudačima sv. Đorđa koji će sa dirigentom Petrom Ivanovićem pratiti violinistu Julijana Rahlina. On će ovaj put pred beogradskom publikom, na potpuno klasičan način, izvesti "Četiri godišnja doba" Antonija Vivaldija.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu