Zašto kasne radovi u Ulici kralja Milana i čiji su se interesi sudarili na trotoarima koji vode od Slavije do Terazija

      Ili su se vremena promenila ili to samo RTS nije ono što je nekad bio, tek, hvale je vredno što se (n)ova vlast nije poslužila starim manirom da se u predvečerje izbora uslika dok otvara, recimo, neko bolničko odeljenje koje odavno radi ili naftno polje i hidrocentralu koji nikada neće ni proraditi. A centralna beogradska Ulica kralja Milana (bivša Srpskih vladara, bivša Maršala Tita) bila je idealna za to. Radovi na njenoj rekonstrukciji su i obimni, i važni, još i dugo traju - predugo. Jer prošao je 30. septembar kada je trebalo da se završe.
       Reč je, dakle, o investiciji grada Beograda od 121 milion dinara, uz još pet-šest za dodatne troškove, petnaestak za zelenilo, tu je još i osvetljenje... U svakom slučaju, veliki novac (za naše prilike) koji gradska vlast ulaže u ulepšanje Beograda, te zbog toga možda i ne čudi što Aleksandra Spasića, potpredsednika njegove vlade zaduženog za saobraćaj, pomalo ljute sumnje u njihove (vladine) najbolje namere. "Zar je trebalo da ne radimo ništa, kao naši prethodnici?", zapitaće on tokom razgovora za NIN.
       Početku radova na rekonstrukciji Ulice kralja Milana, prethodila su dva javna tendera na kojima su - tvrdi potpredsednik Spasić - pobedile najbolje ponude. Na prvom tenderu, za izradu projekta, pobedio je projektni biro Javnog komunalnog preduzeća "Beograd put", koji je imao "impresivnu ekipu sa Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta".
       Izrada projekta počinje u martu ove godine. I, odmah problem: kako rešiti trotoare, betonske ploče ili običan asfalt? Tog marta Upravni odbor "Beograd puta", kaže generalni direktor preduzeća Milan Savić (inače, član Predsedništva Demohrišćanske stranke Srbije), odlučuje da se u Italiji za 150 hiljada evra kupi postrojenje za pravljenje betonskih ploča i ivičnjaka. "Postrojenje je potpuno automatizovano, kupljeno je za naše pare, u našem je vlasništvu, ova mini-fabrika puštena je u pogon za samo 60 dana.
       Raspisan je zatim tender za izvođenje radova; nekoliko firmi, među njima i "Beograd put", daju ponudu za kompletno izvođenje radova (oba trotoara, kolovoz i sve ostalo što ide uz to). Tenderska komisija, ipak, odlučila je da podeli posao - kolovoz je dobilo da radi Preduzeće za puteve "Beograd" (već dokazano u poslednje vreme na putevima po Srbiji, u saradnji sa surčinskim "Difensom"), dok su trotoare - pomalo neobično - dobila dva različita izvođača; već spominjani "Beograd put" (desni trotoar, gledano od Slavije) a levi MN iz Loznice.
       Pobedile su najpovoljnije ponude, izričit je potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Aleksandar Spasić, demantujući, pri tom, tvrdnje da je "Beograd put" iznivelisao svoju ponudu i izjednačio je sa MN-ovom tek nakon sugestija gradskih otaca. Zašto je odlučeno da dve različite firme rade praktično isti posao? "MN je odmah rekao da bi to bio prevelik posao za njih ako bi radili oba trotoara", objašnjava Spasić.
       Marko Nešić, vlasnik firme MN, međutim, kaže: "Kada smo dali ponudu, dali smo i garanciju banke da možemo da uradimo obe strane."
       U svakom slučaju, pošto su radovi već uveliko bili u toku, zaključkom Izvršnog odbora menja se ono što je odlučeno po zaključenju tendera, i, "Beograd put" lišava se radova na popločavanju trotoara (u čemu je trebalo da bude uposlen onaj pogon plaćen 150 hiljada evra), a zauzvrat dobija da obavi kompletne pripremne radove na obe strane ulice, dakle i ono što je bilo na MN-u da uradi. Naravno, i da zaradi na tome. Otkud ova promena? Aleksandar Spasić najpre ističe da to nije uticalo na ukupnu cenu radova, a zatim objašnjava: "U toku radova videli smo ko šta ume najbolje da radi - 'Beograd put' je nenadmašan u zemljanim radovima, ivičnjacima, slivnicima... Tu je MN zaostajao, ali su oni bolji u postavljanju ploča. Zato smo smislili da svakome damo da radi ono u čemu je najbolji." Spasić navodi i da "nije toliki problem u kvalitetu ploča ('Beograd puta') koliko u njihovom postavljanju". Sa tim će se složiti i direktor ovog preduzeća Milan Savić ("Nismo mogli da izdvojimo dovoljno ljudi za slaganje ploča"), ali će priznati i da njihove ploče "nisu mogle da budu jednoobrazne".
       Iz onoga što je Savić rekao u razgovoru za NIN, proizlazi i da je njegovo preduzeće stoički podnelo gubitak posla na popločavanju trotoara, kaže i da se skupo plaćeni pogon koristi na drugim (naravno, daleko manje obimnim) poslovima, a slično njemu će i Aleksandar Spasić: "U krajnjoj liniji, mislim da to nije promašena investicija 'Beograd puta', jer će prilika za njeno angažovanje, jasno, pod uslovom da daju najpovoljniju ponudu, u budućnosti biti napretek."
       Ako je već čitava preraspodela zaduženja izvedena tako elegantno i bez ikakvog otpora zbog toga što će skupo plaćeni pogon ostati bez značajnog posla, zašto od početka nije MN-u bilo dato da odradi ono što ume? Pogotovo, ako se ima na umu još jedna napomena vlasnika lozničke firme Marka Nešića: "Mi smo mogli da izvedemo i zemljane radove, i nismo u tome kasnili. Stigli smo na cilj u isto vreme." Nešić zaključuje: "Oni su radi mira u kući podelili posao."
       U svakom slučaju, Beograđani će kroz nekoliko dana dobiti ulicu koja će, valjda, da im posluži za ponos. Prvog dana po njenom otvaranju Ulica kralja Milana biće pešačka zona, a posle toga, glavni problem biće sprečavanje nesavesnih vozača da se parkiraju na trotoar i tako pokvare ploče. Što se, pak, svih budućih beogradskih ulica tiče, pa, valjalo bi da one ipak budu jednoobrazne, popločane. Ili neće ako se opet "niotkuda" ne pojave neki novi Lozničani.
      
       NIKOLA VRZIĆ