Dok policija i dalje ne uspeva da rasvetli najteža krivična dela organizovanog kriminala, sve više ima nagoveštaja da se i podzemlje, poput aktuelne vlasti, svrstalo na dve strane

      Narušavajući smiraj Krstovdana, velikog hrišćanskog praznika, u petak, petnaest minuta pre ponoći, reski rafali iz "kalašnjikova" kod novobeogradskog Sava centra prekinuli su izbornu tišinu uoči glasanja za novog predsednika Srbije. Žrtve omiljenog oružja balkanske mafije bili su Sredoje Šljukić (30), poznatiji kao Šljuka, lider takozvanog zvezdarskog ganga, i njegov mlađi brat Zoran. Za dobro upućene u kriminalne tokove, ubistvo Šljuke u vreme izborne ćutnje ima i te kako preciznu poruku, koju, doduše, može da razume samo onaj kome je upućena.
       Obračun kod Sava centra dogodio se u jeku vladine kampanje "Ponosni na Srbiju", demantujući tako izjavu Dušana Mihajlovića, srpskog ministra policije, da je Srbija sve bezbednija. Odnosno, da je po bezbednosti druga u Evropi, odmah posle Češke. Analitičari imaju sasvim suprotno viđenje i navode analizu američke administracije po kojoj je Srbija na neslavnom prvom mestu u Evropi po "sačekušama" (ubistva iz zasede, najčešće u momentu dok žrtva ulazi ili izlazi iz automobila kada joj je pažnja najmanja a ruke zauzete). U seriji beogradskih likvidacija, kojih je samo u poslednje dve godine bilo tridesetak, bilo je slučajeva i napada na žrtvu u automobilu u pokretu, ali su ti napadi izvođeni iz jednog vozila ili su vozila sa žrtvama sačekivana u dobro postavljenim zasedama.
       Sredoje Šljukić Šljuka likvidiran je na najprofesionalniji način, daleko organizovaniji od obične "sačekuše". Stradao je u takozvanoj španskoj kragni, prvi put izvedenoj na beogradskim ulicama. Ovu vrstu likvidacije mogu da obave samo vrhunski obučeni profesionalci ubice. Ubistvo se obavlja u pokretu, kada napadači koriste, po pravilu, tri vozila. Zadatak ljudi iz prvog vozila jeste da velikom brzinom preteknu automobil u kojem se nalazi potencijalna žrtva. Druga kola se, takođe velikom brzinom, "lepe" iza vozila žrtve, kako se ono slučajno ne bi zaustavilo, okrenulo i pobeglo, dok treći automobil u istom momentu ulazi u preticanje i sa leve strane vozila žrtve blokira eventualno bekstvo. Kada se treći automobil poravna sa vozilom žrtve, iz njega, sa suvozačevog i desnog zadnjeg sedišta otvara se vatra. Gotovo je nemoguće izvući se, pogotovo kada je ekipa napadača uigrana i kada su strelci precizni. U Šljukinom slučaju, prema izveštajima policije, vatra na braću je bila koncentrisana na prednja sedišta, jer je treća osoba, Šljukin telohranitelj Velibor Ćirović, ostao na zadnjem sedištu nepovređen, što ukazuje da se radi o savršeno izvedenoj "španskoj kragni". Sve je izvedeno iz automobila marke "audi", omiljenog na ovim prostorima, jer važi za jedno od najpouzdanijih vozila. Uostalom, posedovao ga je i Sredoje Šljukić ("audi" - A8) kojim je, iako izrešetanim, Ćirković uspeo da Šljukiće odveze do Urgentnog centra.
       Šljuki nije pomogla ni njegova poslovična opreznost. Uvek je bio okružen obezbeđenjem u kojem je bilo po nekoliko momaka, a često su mu obezbeđenje činili i "policajci na honorarnom radu". Eksperti bi rekli da motiv treba tražiti u poslovima kojima se Šljukić, navodno, bavio. Za njega se verovalo da je jedan od vođa klana sa Zvezdare i da je umešan u mnoge sumnjive poslove, kao i da se mnogima zamerio. Nikada mu, međutim, nije dokazana povezanost s kriminalnim radnjama. Nekoliko puta je privođen i mnogo vremena proveo u policiji, ali protiv njega nikada nije nađen nijedan dokaz da bi bio osuđen. Svedoci bi pred sudijom menjali iskaze i time ga oslobađali optužbe.
       Šljukić je prošle godine javno demantovao sve glasine koje kruže o njemu i njegovim poslovima. Ipak, ostaje zagonetka kako je jedan tridesetogodišnjak uspeo da sebi pribavi dve benzinske pumpe, servis za auto-pranje, vulkanizersku radnju, prodavnicu auto-delova, kao i jedan kafić. Još manje je jasno zašto je, pod nečijim uticajem ili pritiskom, tako uspešan "biznismen" u poslednje vreme počeo da rasprodaje imovinu (benzinske pumpe) koja mu je donosila unosne profite.
       U poslednje vreme Šljuka je sa drugovima uplovio i u političke vode. Sa prijateljima je obezbeđivao ovogodišnji Vidovdanski sabor Srpskog pokreta obnove ispred Savezne skupštine. Poslednji put Šljukić je u javnosti viđen na završnom mitingu predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice na Trgu Republike. Njegovi momci su se i na ovom skupu starali o "redu i miru". Svojevremeno, bio je i član Socijalističke partije Srbije, u vreme kada je njom vladao Slobodan Milošević, i važio je za prijatelja Marka Miloševića. Vođa zvezdarske ekipe se često žalio prijateljima kako mu policija stalno pretresa kuću, pitajući se zašto uvek diraju njega, a "Surčin niko ne sme da takne, iako je pun svega i svačega". Govorio je i da je to zato što "Surčinci imaju jake zaštitnike u vlasti". Očigledno, Šljuka nije bio u dobrim odnosima sa Surčincima.
       Nije tajna da su se i "zvezdarci", kao i dobar deo preostalih beogradskih gangova, aktivno uključili u petooktobarsku revoluciju. Ostalo je zabeleženo da je Šljukin kum i najbolji prijatelj Srđan Adžemović Adžem tada pomogao nedavno ubijenom policijskom generalu Bošku Buhi da se izvuče iz neprijatne situacije, kada se u policijskoj uniformi našao "zarobljen" u jednoj zgradi u Kosovskoj ulici. Adžem mu je doneo civilno odelo. Zli jezici kažu da se Buha i kasnije viđao sa njima što ga je, navodno, koštalo mesta šefa beogradske policije. Šljukićevo ime se, uz generala Buhu, pojavljuje i u dokumentima kada je Momir Gavrilović, bivši radnik DB-a, bio u kabinetu predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Baš u vreme dok je Buha vodio beogradsku policiju, ubijen je Gavrilović, kada je zbog politizacije ovog zločina došlo do političke polarizacije u vladajućoj koaliciji.
       Upućeni su zapazili da se nedavna pucnjava na poznatog Surčinca Ljubišu Buhu Čumeta dogodila baš na godišnjicu Gavrilovićeve smrti, kao i da Šljukino ubistvo uoči izbora takođe ima određeno značenje. Otud sve više nagoveštaja da se i srpsko podzemlje počelo deliti po političkim šavovima.
       Razlika je u tome što, za razliku od političara, njihove obračune jedna strana i bukvalno ne preživi.
      
       SLOBODAN IKONIĆ