Muzika Bubabitlsa potresla i protresla nas je svojim melanholičnim, jednostavnim pa čak i smirenim zvukom, kao da je bila apel za povratak na lepo, na humano, na promišljanje ili na obnovu porušenog

      Čini mi se da upravo sada držim u ruci mali crni, okrugao bakelitni predmet sa velikom rupom u sredini koji je okrećući se "sve u 45" prvi put u moje uši ubacio zvuk BUBA! Desilo se to jedne noći davnih šezdesetih u jednom stanu u Birčaninovoj ulici u Beogradu. "Ceđenje" pomenutog predmeta trajalo je do zore. Sva otkrića, kao po pravilu, dešavaju se slučajno. Za razliku od otkrića, za nas prisutne koji prvi put čujemo Bitlse, to je bilo OTKROVENjE. Verujte mi na reč, tada studenta početnika, naslutio sam nailazak "nečega" što će izazvati potres! Bilo je u svemu, ipak, nešto neobično. Potres u muzici XX veka izazvalo je rušenje harmonskih i melodijskih dogmi koje su "sravnile sa zemljom" okamenjene muzičke zgradurine. Mislim na muziku Stravinskog i Senberga. Muzika Bubabitlsa potresla i protresla nas je svojim melanholičnim, jednostavnim pa čak i smirenim zvukom, kao da je bila apel za povratak na lepo, na humano, na promišljanje ili na obnovu porušenog. Mislim da je upravo to bilo potrebno čovečanstvu. Da li je prejaka reč čovečanstvo? Zar nije svojstveno čoveku da iznova gradi porušeno i da novo bude još lepšeg oblika ili zvuka? Taj poduhvat mogu da izvedu samo ljudi sa darom od Boga. BUBE kao da su rekle: "Manijaci gradite podmornice rata, a pametni dođite u 'Žutu podmornicu' mira." Planeta je zapevala "Džesterdadž", engleska kraljica im stavila mač na glavu i jedan od najboljih "proizvoda" kraljevstva u XX veku pokrenuo je prvu (uvek je prvo najslađe) euforiju planetarnih razmera, koja je izazvala i pojavu antipoda u jakom sastavu "Rolling Stones" ili "Kamenja koje se kotrlja". Ko je imao priliku da vidi dokumentarne filmove o načinu rada Bitlsa, mogao je da shvati i nauči kako se jedino mukotrpnim radom postiže svetska slava. Ekipa vrhunskih profesionalaca se uključila u rad Bitlsa i ništa više nije bilo prepušteno slučaju. Rekli bi da ništa više nije bilo kao pre. Bili su oličenje urednosti i, ako hoćete, engleske uštogljenosti. Vodilo se računa i o frizuri koju će odmah nositi, bezmalo, svi tinejdžeri sveta. Usledila je munjevita, domaća, reakcija na pojavu Bitlsa i Rolingstonsa. Nije mi poznato kako su u to vreme nabavljani instrumenti, samo sam svedok da su tada u Beogradu "iznikla" dva značajna VIS (vokalno instrumentalni sastav): "Elipse" (nalik na Bitlse) i "Siluete" (nalik na Rolling Stones). Značajna ali šturo zabeležena "pojava" iz razloga koji ću kasnije pomenuti. Nastaje paklena konkurencija između pomenutih čije koncerte (ne više igranke!) oduševljeno i navijački prati mlada populacija Beograda. Po senzibilitetu su mi bliže "Elipse" sa kojima, u jednoj garaži na Neimaru, uvežbavam muziku za film "Nemirni". To je PRVI put u našoj kinematografiji da takva vrsta ansambla snima muziku za film koji 1969. godine dobija Zlatnu arenu u Puli za filmsku muziku.
       Zahvaljujući "Elipsama" i "Siluetama", domaćoj replici na Bitlse (prvenstveno) Beograd je već tada bio svet pre Bemusa, Festa itd.
       Međutim, za sve muzičke akademije ili konzervatorijume sveta, bilo kakvo izučavanje van "strogih" i okoštalih formi bilo je jeres!
       Dan danas će vam naše muzikološke "zadribalde" iz kruga "dvojke" tvrditi da je jedina značajna muzika XX veka npr. Stravinski, Senberg, Šostakovič ili Britn. Da kažemo da je to tačno. Ali, kao negirati i biti gluv na genijalnu pojavu Modern jazz quarteta, Bitlsa, Pjacole ili fantastičnih kompozitora filmske muzike od Tjompkina do Morikonea itd. E, u inat sam razmišljao "njihovom glavom" pišući muziku za balet "Limeni doboš".
      
       ZORAN HRISTIĆ