Eskriva de Balager, osnivač reda “Opus Dei”, proglašen je u Vatikanu za sveca, uprkos svojoj problematičnoj prošlosti i saradnji sa Frankom. Od uvrštenja Stepinca u red blaženih, ovo je najspornija kanonizacija u novijoj istoriji Katoličke crkve

      Katolička crkva je dobila svog 468. sveca za mandata pape Jovana Pavla Drugog. Novi svetac je Hoze Marija Eskriva de Balager, Španac i osnivač krajnje konzervativnog katoličkog reda “Opus Dei” (“Božje delo”). Za 24 godine, otkako se nalazi na čelu Katoličke crkve, papa Jovan Pavle Drugi je uvrstio među svece više smrtnika nego svi njegovi prethodnici za poslednja četiri veka zajedno. Iz toga bi proizašlo da je 20. vek bio ne samo vek teških stradanja i ispaštanja, nego i vek velike hrišćanske pobožnosti, u šta nije baš lako poverovati.
       Da događaj bude neobičniji, Eskriva de Balager je dosad najsporniji i najbrže kanonizovani svetac od beatifikacije, to jest od stupanja na put posvećenja 1992. Po osporavanju na koje je naišlo unutar same Katoličke crkve, njegovo posvećenje se može porediti jedino sa problematičnim uvrštenjem Alojzija Stepinca među blažene pre četiri godine. Dok je Stepinčevo blaženstvo problematično zbog njegove saradnje sa Antom Pavelićem, Eskrivina svetost je još problematičnija - zbog njegove saradnje sa Fransiskom Frankom.
       Eskriva de Balager (1902 - 1975) još 1928, kao mladi sveštenik u Madridu, osnovao je “Opus Dei”, katolički red čiji se članovi obavezuju da će težiti ostvarenju hrišćanskih ideala u obavljanju svakodnevnih poslova u svojoj struci, uz strogu disciplinu i podređenost crkvenim kanonima i dogmama. Da bi dosegli savršenstvo, članovi reda - među kojima, pored sveštenika, ima bankara, pravnika, političara i visokih intelektualaca - žive asketski i čak se, poput monaha, često podvrgavaju samomučenju i bičevanju, kako bi sebe stalno podsećali na Hristova stradanja.
       U red se ulazi po pozivu, na osnovu strogih kriterijuma, zbog čega “Opus Dei” važi za tajnovitu elitističku organizaciju, poput masonerije. Procenjuje se da organizacija ima 80 000 članova u oko 80 zemalja i znatan uticaj u političkim i finansijskim krugovima, posebno u Španiji i zemljama Latinske Amerike.
       U Španskom građanskom ratu “Opus Dei” se nalazio na strani fašista, a Eskriva de Balager je ostao upamćen po izjavi da će “Hitler spasti hrišćanstvo od komunista”. Pred kraj Frankove diktature, 10 od 19 njegovih ministara bili su članovi reda “Opus Dei”. Međutim, ovaj red, koliko god da je bio blizak Franku u vreme njegove moći, toliko je kasnije, pred kraj kaudiljove vladavine, postao aktivan u podsticanju ekonomskih reformi. Istakao se i u osnivanju humanitarnih i obrazovnih ustanova, među kojima je prestižni Univerzitet u Navari.
       Eskriva de Balager, koji je posle Drugog svetskog rata bio premešten u Vatikan - gde je kasnije, kao papin miljenik, uspeo da za svoj red izdejstvuje posebnu dijecezu bez geografskih odrednica, a direktno podređenu Svetoj stolici - imao je za života nesumnjivu harizmu u javnosti i gotovo mitski oreol među pristalicama. Jedan britanski sveštenik, koji je napustio “Opus Dei” zbog nemogućnosti da se pridržava strogosti reda, kaže o Eskrivi: “Plahovit, osećajan, strastven, on je ove svoje ljudske osobine spretno usklađivao sa apstraktnom moći svojih ideja.” Eskriva je, međutim, bio i veoma konzervativan u primeni crkvenih doktrina i nemilosrdan u podređivanju ljudi svojoj moći. Govorio je da je “sveta prinuda nužna” i toga se surovo pridržavao.
       Izgleda da je to bio jedan od važnih razloga da upravo neki njegovi sledbenici počnu da “šiču na sveca”. Jedna grupa njih uputila je pismo papi u kome kritikuje mrtvog Eskrivu za “aroganciju, osvetoljubivost, ravnodušnost prema siromašnima i sklonost ka luksuzu i razmetanju” - dakle za stvari koje mu za života niko nije smeo da pomene. Drugi su mu zamerali na “elitizmu”, “neiskrenosti” i “snobizmu”. Od političkih kritika najvažnije su, naravno, bile one u kojima je njegova saradnja sa Frankom ocenjivana kao “moralno štetna” i po “Opus Dei” i po Katoličku crkvu.
       Papa je preko ovih kritika prešao ćutke. Očigledno je procenjivao da su Eskrivine zasluge za primenu osnovnih crkvenih kanona i savremenih doktrina odnele prevagu nad njegovim ljudskim slabostima i političkim delovanjem na pogrešnoj strani istorije.
       “Opus Dei” promoviše tradicionalne moralne vrednosti Katoličke crkve koje sam papa propoveda i kojih se strogo pridržava. Navodi se, kao uzor, odlučno protivljenje ovog reda abortusu i sprečavanju začeća. Što se tiče Eskrivine saradnje s Frankom, izgleda da je na drugom tasu terazija prevagnuo njegov antikomunizam, koji je zagovarao i nekadašnji redovnik Vojtila.
       Naslućivalo se još od beatifikacije Eskrive da papa pridaje poseban značaj delovanju reda “Opus Dei”. Dva člana ove organizacije postali su njegovi najbliži saradnici. Jedan je Hoakin Navaro-Vals, papin spouksmen, a drugi je kardinal Hans Urs fon Baltazar, papin omiljeni teolog, za koga “Opus Dei” predstavlja “koncentraciju fundamentalističke moći Crkve”.
       Logično se pretpostavlja da će, posle posvećenja Eskrive de Balagera, “Opus Dei” imati papin blagoslov za širenje svog uticaja i delovanja. Nekad samo strogi isposnički red, on je sada na putu da se preobrazi u neku vrstu papine duhovne pretorijanske garde za očuvanje fundamentalizma Katoličke crkve.
      
       DRAGOSLAV RANČIĆ