(ili: lako ćemo za novog predsednika Srbije, pred nama je mnogo teži ekološki posao; kako napraviti novog boga koji će funkcionisati u nama)

      Vest da je umro Brana Petrović primio sam u Rajnfalu, u Švajcarskoj, pred pastorskom kućom u kojoj je Karl Gustav Jung proveo najranije detinjstvo. Vest o Braninoj smrti nisam dobio ni na mobilni, ni na stabilni. Kad stojiš pored vodopada Rajne, kada stojiš pored tog “podivljalog Interneta” onda ti je svaka vest dostupna pa i vest o Braninoj smrti.
       Jungova kuća je u crkvenom dvorištu, iznad vodopada; u njoj i danas stanuje parohijski pastor, a što je i Jungov otac bio. I dok mi je pastorova žena pokazivala seosko groblje i kapelu u kojoj su kupali mrtvace, one nesrećnike koje je nabujala Rajna pokupila negde usput i strmoglavljivala niz vodopad kod Rajnfala, u tom trenutku kao i da je Brana bio tu, a zatim otišao na novu dužnost, gore, na nebu, da pravim inženjerima naših duša, iz nedelje u nedelju, piše, ono njegovo: “Šta mi se dešava”.
       Ta kapela i seosko groblje u Rajnfalu, zajedno sa vodopadom, skicirali su Jungovu dečju dušu. Jednom su, kažu, vrata kapele ostala poluotvorena i mali Karl je ugledao, za dete, jeziv prizor; kupanje mrtvaca. To je jako potreslo dečju dušicu. Onda bi, danima, bežao na obalu Rajne, pored vodopada i hranio se njegovom vodenom prašinom, njegovom energijom, energijom Boga. “Energija Boga ili Bog energije meni je to svejedno” (Jung)
       Blizina seoskog groblja je, takođe, uznemiravala Junga; skoro svake noći “posećivale” su ga duše umrlih. Ali, jedne noći došao mu je i Isus i obavestio ga da “ima misiju za njega”. Tako je Jung još kao dete shvatio da “heroj, vođa, spasitelj je onaj ko otkrije novi put ka višoj sigurnosti”.
       Kapela, groblje i SMRT. Isus, vodopad i ŽIVOT. U tim koordinatama formirao se mali Karl kao ličnost, a “postajanje ličnosti je smelost”. Sve se to desilo do Jungove sedme godine života. Posle je to dete trebalo samo da čita prave knjige i da čeka da poraste, da postane - Jung. Čovek sa misijom. Onaj koji, posle Marksove i Frojdove revolucije, dolazi da pomiri čoveka sa samim sobom i sa Bogom.
       Još 7. maja 1929. godine Jung piše za “Kelnske novine” tekst u kome objašnjava spor i razlaz sa Frojdom: “Čudnovato je samo to da čovek neće da nauči da je Bog njegov otac. To je ono što Frojd nije nikada želeo da nauči i protiv čega se bore svi slično nastrojeni... Mi moderni ljudi upućeni smo na to da ponovo doživimo duh, to jest dođemo do praiskustva. To je jedina mogućnost da se prekine začarani lanac biološkog zbivanja... Zbog toga mi se prebacuje misticizam. Ja se, međutim, ne smatram odgovornim za činjenicu što je čovek uvek i svuda na prirodan način razvio religijske funkcije i da je stoga čovekova duša još od pamtiveka i natopljena religijskim osećanjima i predstavama. Ko ne vidi ovaj aspekt čovekove duše, on je slep, a ko želi da ga razjašnjavanjima ili prosvećivanjem ukloni, taj nema smisla za činjenice.”
       Jungu nije pripisivan samo “misticizam” već i versko ludilo. A Jung je, baš kao i Pitagora, Empedokle i Aleksandar Makedonski, samo shvatio da je “Bog njegov otac”.
       Frojd je, pak, tvrdoglavo insistirao na “ateističkoj” seksualnosti, na incestu kao osnovnom nagonu. Nagon je bio Frojdov bog koji nas pokreće. A to je, kaže Jung, kao kada čoveka jako boli zub pa mu onda izgleda da se ceo psihički život sastoji samo od zubobolje.
       A onda Jung, ovako, poentira: “Ono što Frojd ima da kaže o seksualnosti, ulozi infantilnog zadovoljstva, o incestu i sličnom, u prvoj liniji, jeste pravi izraz njegove lične psihologije.”
       Ali da li je, baš, tako? Da li je Frojdov incest sa ćerkom samo njegova “lična psihologija”?
       Jer, uzmimo, jedan svež, ovomesečni podatak koji je obišao planetu; SVAKA TREĆA DEVOJČICA i SVAKI SEDMI DEČAK ŽRTVA JE SEKSUALNOG NASILjA DO SVOJE 18. GODINE. To nasilje sprovodi se, uglavnom, u - PORODICI. Kako tu stoje Srbi? Za divno čudo, uklapaju se u taj svetski prosek. Na stranu to što se niko još nije usudio ni da pomisli, a kamoli da izučava koliko se incest NENASILNO praktikuje u porodicama? Šta ako u tome, takođe, učestvuje jedna trećina stanovništva?
       Frojd, dakle, još uvek važi kao što će i Marks, tek, važiti. Da li onda Jung više ne važi? Naravno da važi.
       Iz Jungove kritike Frojda proizlaze dva rešenja; ili ćemo ozvaničiti Frojdovu” pogrešno shvaćenu religijsku praksu” tj. LEGALIZOVATI RELIGIJU INCESTA ili ćemo da prekinemo “začarani lanac biološkog zbivanja” i shvatiti da je “BOG OTAC ČOVEKA”. A nije, uopšte, važno kakav je taj “Bog otac”, dobar ili zao, savršen ili nesavršen, važno je da FUNKCIONIŠE U NAMA.
       A šta ako bog ne funkcioniše? E, onda taj “Bog otac”, kaže Jung, mora da se menja.
       Iz ovoga bi Srbi mogli da izvuku važnu pouku. A ona glasi; lako ćemo izabrati novog predsednika Srbije, međutim, pred nama je mnogo teži ekološki posao, a to je kako napraviti novog “Boga oca” koji će da funkcioniše u nama?
       Jer, u svakom od nas je vodopad, moćan kao onaj u Rajnfalu samo što ga, zaokupljeni, (političkom) svakodnevicom, ne čujemo. Ne čujemo huk nesvesnog, ne čujemo huk Boga, i jaoj nama, kada nam se sruči, kad grune na krhke kapije svesti.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ