Do beogradskog sajma knjiga kod nas će se pojaviti prvi roman novog nobelovca “Besudbinstvo” u prevodu Aleksandra Tišme i koprodukciji novosadskih izdavača “Stilos” i “Prometej”

      Švedska akademija nauka u Stokholmu još jednom je priredila iznenađenje onima koji prognoziraju dobitnika književnog Nobela. Kad su u pitanju Mađari, tipovalo se, uglavnom, na Konrada i Esterhazija. Ali to ne znači da je aktuelni laureat, Imre Kertes, pisac mnogo manjeg formata od onih već “viđenih”.
       Kertes je rođen 1929. godine u Budimpešti i kao mnogi njegovi sunarodnici Jevreji proživeo je pakao Aušvica i Buhenvalda, 1944/45. godine. Imao je kratku posleratnu karijeru novinara, da bi od 1951. godine, odbijajući da sledi partijsku liniju lista za koji je radio u Mađarskoj, bio otpušten i započeo da živi kao nezavisni pisac i prevodilac. Uglavnom, povučeno i daleko od reflektora javne scene.
       S desetak knjiga koje je napisao, stekao je reputaciju svetskog pisca. Kod nas, međutim, do sada nije bila prevedena nijedna njegova knjiga. Čast profesionalnih prevodilaca spasiće tako jedan pisac, Aleksandar Tišma, koji, izgleda, kao da je predosećao kakva će biti ovogodišnja odluka Nobelovog komiteta. On je, naime, još mnogo ranije započeo i nedavno dovršio prevod Kertesovog prvog romana “Bez sudbine” (1975) i novosadski izdavači “Stilos” i “Prometej” izneće ga na svoje štandove već iduće nedelje na Beogradskom sajmu knjiga. Srpski prevod biće naslovljen kao “Besudbinstvo”.
       Tišma nam je rekao da je uz roman napisao samo kratku bibliografsku belešku, a da će književni portret prvog mađarskog nobelovca sačiniti prof. dr Janoš Banjai sa Katedre za mađarsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Urednik “Stilosa”, književnik Franjo Petrinović, dogovorio je s gospodinom Banjaijem da taj tekst svoju javnu premijeru doživi najpre u NIN-u. Rokovi su nas, međutim, u tome omeli pa će to prvenstvo verovatno pripasti knjizi kojoj je i namenjen.
      
       S. D.