NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Magični geto<br>Zoran Ćirić
O repetiranju i salutiranju

      I tako, po oprobanom onozemaljskom običaju, Srbija nastavlja da živi sudnje dane. Napaljeni sopstvenom "jurisdikcijom", reizborno-okamenjene (everdžboddž must get stoned) Sudije igraju poker u svlačenje! Prema najnovijim predskazanjima sve izbirljivijeg javnog mnjenja, koje se ubrzano marketinški opasuljuje i transformiše u uzorni "uzorak populacije", Apokalipsa je već nadošla do lastiša gaća! Situacija je toliko erektivna da se više ne zna ko je od koga vrhovniji. Zalud je pozivanje "nezavisnih" (u profitnom smislu, je li) na tzv. slobodno sudijsko uverenje - budući da je Toldo zabio kolegi Bufonu gol u devedeset i nekom minutu utakmice, ali je pogodak pripisan Vijeriju! Nema tu više mesta ni lekarskom uverenju, a kamoli sudijskom. Naprosto se ovde radi o tipično pučističkim (u rajinskom smislu, dakako) simptomima. Dozvolite mi da se obratim i pojasnim poziciju autogola poništenog zbog ofsajda...
       Pored svih tih revolucija koje iznova bujaju u tradicionalno reakcionarnoj Srbiji, gde se krv olako trampi za teritoriju u smislu ukopnog mesta kao najbezbednijeg ognjišta na ovozemaljskoj mapi, bilo je samo pitanje tajminga (odgođenog orgazma) kada će se oglasiti zagovornici i prvoborci seksualne revolucije. Jedan od isturenijih mučenika te istorijski znojave pojave, Vladan St. Batić, oštro je optužio Mićuna Trećeg za razgolićeno travestitsko ponašanje - tvrdeći da nikakva uniseks-diplomatija niti promena pola neće od odrtavelog transseksualnog mirotvorca napraviti Majku Terezu u zadebljaloj veličini.
       Jašući na istom talasu, njegov prestonički savetnik Milan Nulti (primećujete dinastički duh naših viđenijih potomaka, zar ne?) uvežbava trikove s ogledalom u kabinetu Ministra Spoljne Dijaspore, nameran da od Koalicije napravi komercijalnu atrakciju: putujući pip-šou pod šatrom, za jednog ili više posmatrača odjednom. Zna školovani Milan da uprkos njegovom "pedigreu" bez čergarenja nema autentičnog referenduma o samostalnosti Mečke Božane i njenog prava da sama, bez daira i biča, bira pred čijim će vratima da zaigra.
       A kad smo već kod mečkastih poskočica i doskočica - ovih dana, izvan svake seksualnosti, trajno ženski sankcionisana Karla del Ponte ulazi u narodno predanje o "mečki i rešetu", dajući na znanje da ne odustaje od svog - duboko profesionalnog i plitko ličnog - nauma da u kolektivnoj svesti Srba zameni Savu Savanovića i prateće jato leptirica.
       Naravno da je trend seksualnog samarićanstva podržao sve gordiji Toni Bler: ne bi li okuražio mlade srpske, emigrantske sudopere muškog pola da budu opušteniji u svojim predrasudama i druželjubiviji sa radoznalim i hiperčulnim članovima britanske elite (takođe muškog pola), diskretni Toni je učinio gest dobre volje i, između dva tuširanja, potpisao akt kojim se dozvoljava nutkanje gostiju londonskog hotela Ric" srpskim rakijama tipa "žuta osa" i "bela osa". Na terapeutske efekte ovog blagosiljajućeg čarter-aranžmana nije trebalo dugo čekati: šaljući jedan radijski, slobodnoevropski poljubac za Profesionalca Perišića (uz salutiranje čizmama i epoletama), večiti bivši Komandant Bembanja, Vesli Klark se bez ikakvih proceduralnih problema upisao u registar slobodnih, mekanih (čitaj: suprotno od "drvenih") advokata Srbije. I posle neka neko kaže da nismo pravna država! Da je kojim slučajem naš selektor, ne bi, bogami, onaj adrenalizovani Erikson tek tako mogao da menja ženske, dok siroti čičica Ferguson mora da se očajnički grebe čak i za krajnje neobavezni, turistički snošaj - uz toliko krljanja i klizećih startova da mu posle meča, od rođenja punoletna mulatkinja pokazuje lakat, crveni karton i sudsku tužbu!
       Potresen saznanjem da su njegovi zemljaci na stadionu u Bratislavi - po uzoru na svog pederkastog gurua, Spajsicu Dejvida, koji nakon depiliranja svojih moštiju kreće sa reklamom za šminkanje - bili temeljno našminkani u modrim tonovima, civilni naslednik Veslija Klarka priziva nove pravedničke akcije. Brkajući Bibliju i Žila Verna, gensek Politbiroa NATO-a, gradi "Nojevu barku", dasku po dasku - sve nišaneći u rupičasto, od olova i sumpora zabrljavelo nebo, nalik neprodatim mrljama Džeksona Poloka (ako takve postoje, he-he). Sve u svemu - još jedna potvrda istog: kako gore, tako i dole. Zato čovek i ima dve glave. Da ne razmišlja previše o ženama.
       Do sličnog otkrića je došao i friški robijaš, višekućni Smiljko Kostić. Ovaj bivši direktor bez filtera i mandata, a potom hodajuća akciza bez poreza, učinio je nesvakidašnji, prosvetiteljski podvig. Naime, znajući iz ličnog iskustva koliku muku Nišlije (vanmaterični prethodnici Nišviljana) muče s maternjim jezikom, odlučio je da im u kapedomskom miru približi druge, mnogo svetskije jezike uz koje se lakše puši i uvlači, ali i izdiše. Veština prstiju se ne sme zaboraviti, poručuje vojvoda Smiljko od Bosiljka, naročito kad se radi o baratanju jezicima. Jer, stara demokratska izreka (ubačena i u skupštinski jelovnik) kaže: Koliko prstiju, toliko obarača. I zato je u pravu rezervni vojvoda Vučinić - cela ta mastiljarska rabota jeste jedan neprekidni "atentat u pokušaju", koji se vrlo razlikuje od "neuspelog atentata". Ova teza Vučinića umnogome približava Oliveru Stonu i Normanu Majleru, koji su odvajkada maštali o mogućnosti da provedu noć sa L. H. Osvaldom. Možda bi tada konačno saznali da li je S.Š. Šljuka bio član organizacije "17 G-Jugovića" - kao ekspert za proučavanje tranzicijskih potencijala dijalektičkog materijalizma, u čijem duhu se inače uzgajaju Preduzetnici Nezaposlene Srbije. One koju nijedan od sudova sa zakrivljenim vrhom ne registruje, čak ni kao mrtvu dušu s gogoljevskim navodnicama.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu