Lomljenje rebra "oko sipljive kobile"... i oko državne zajednice

      Okobolja" je po rečniku Matice srpske zastareli izraz za očnu bolest, posebno za trahom. Druga vrsta "okobolje" muči našeg čitaoca prof. Stevana Petera. Iz lista "Danas" on je zabeležio niz primera u kojima je upotrebljen predlog oko, dok bi, smatra on, prikladnije bilo o, u pogledu ili u vezi sa, jer ga, veli, "ovo oko isuviše podseća na - 'okolo-naokolo'".
       Tako se, povodom neizvesnih pregovora o uspostavljanju nove države, kaže da "nisu prevaziđene koncepcijske razlike oko karaktera buduće zajednice Srbije i Crne Gore" i pominju se "alternativna rešenja oko kojih nije bilo dogovora u Potkomisiji". Na Kosovu, Srpski pokret otpora i Srpsko nacionalno veće "slažu se oko najbitnijih problema", ali se u drugom članku primećuje da je "najbolje rešenje ono oko koga se mogu dogovoriti Priština i Beograd". Dopisnik iz Vašingtona javlja kako se tamo reaguje na "javno izraženi otpor Vojislava Koštunice američkoj inicijativi oko Međunarodnog krivičnog suda". U Rusiji, opet, dobrovoljci američkog "Peace Corps" izazvali su nemire, pa se upozorava da "situacija oko 'Korpusa Mira' nije tako naivna kako izgleda"...
       Predlog oko i dosad je dospevao na nišan normativnih lingvista, ali se ne može reći da je neki težak prestupnik. On ima dva osnovna značenja, prostorno kao u "obilazi oko kuće" i značenje približnosti kao u "oko podne". Osnovna značenja, međutim, nipošto nisu i jedina. Već pomenuti Matičin rečnik daje za "oko" ukupno deset značenja, s primerima kao "Razumeju svaki napor oko prevođenja" (Isidora Sekulić), "Prošcem mu slomio rebro, i to sve oko neke sipljive kobile" (Laza Lazarević), "Nije, brate, ništa među nama, no mu nešto oko snahe zborim" (Njegoš) i drugima.
       Među navedenim primerima iz "Danasa" većina se vezuje za pojam dogovora, slaganja ili neslaganja: dogovor oko nečega, slažu se oko nečega, koncepcijske razlike oko nečega i tome slično. Takva upotreba, po svoj prilici, nastala je metaforičkim putem (kad se dogovaraju, ljudi stanu oko spornog predmeta, ili sednu oko stola), i nemamo razloga da joj poričemo pravilnost. Možemo prihvatiti i "situaciju oko Korpusa", mada bi bolje zvučalo "situacija s Korpusom". Najgora je (u jeziku i u stvarnosti) "američka inicijativa oko Međunarodnog suda", i tu je naš čitalac u pravu kad zahteva da se govori o inicijativi povodom suda, ili u vezi sa sudom.
       Da "menjati" ne znači "zamenjivati", o tome je u ovoj rubrici pisano više puta - kao i obično bez rezultata. Gordana Galogaža šalje mi nekoliko isečaka koji svedoče da lektorima "Politike" ta razlika nije jasna. Pod naslovom "Lane Gutović umesto Bore Todorovića" čitamo da "u predstavi Duška Kovačevića 'Lari Tomson' glavnog glumca menja drugi". "Šta li mu menja" - zajedljivo pita naša čitateljka - "da li fizionomiju, izgled, karakter?" Ne vredi nagađati: kad se vrati Bora, zagledaćemo ga da vidimo šta je Lane na njemu izmenio.
       Dosad se pogrešno "menjati" nije upotrebljavalo za nežive pojmove, ali "Politika" je i tu otišla korak dalje. Na naučnoj strani čitamo: "Čoveku je dnevno potrebno 150 grama hleba ili srodnih namirnica, kao što su peciva. Ovi proizvodi mogu se zameniti pirinčem ili krompirom, pri čemu 50 grama hleba menja 150 grama krompira." Zanimljiv naučni eksperiment. Čim budem imao vremena, staviću krišku hleba preko krompira, da vidim u šta će ga promeniti.
       Iz kulinarske rubrike nekog časopisa G. G. mi šalje recept pod naslovom "Ćušpajz od tikvica" - umesto cušpajz. Pominje i druge neuke izgovore kao "inekcija" umesto injekcija, jelo "s pirindžem" umesto s pirinčem, "ofinger" (od aufhenger, mada bismo taj germanizam u književnom jeziku sigurno zamenili sa vešalica). Pominje oblike kao "lančija" (automobil), "Brešija" (ime grada), gde je ispravno lanča, Breša, jer u italijanskom lancia, Brescia slovo i se ne izgovara. Pominje i električne aparate marke Ignis, o kojima se svojevremeno raspravljalo i u lingvističkim časopisima. Italijani to izgovaraju "Injis", ali ako pročitate kao što se piše, nije neka greška: reč je latinska i znači "vatra", od istog indoevropskog korena kao i naša reč oganj.