Požarevačka stanica osuđena je po starom zakonu jer novog nema

      Domaće sudstvo koje se često kvalifikuje kao sporo i neefikasno uspelo je da okonča jedan proces krajnje zanimljiv po svojoj istoriji i akterima. Na osnovu rešenja, koje je od opštinskog sudije za prekršaje ovih dana stiglo na adresu radija "Bum 93" iz Požarevca, vlasniku ove stanice Miloradu Tadiću naloženo je da kao fizičko lice plati kaznu od 2000 dinara, a sama stanica se kažnjava svotom od 30 000 din. Neplaćanje kazne uslovljeno je kaznom zatvora od mesec dana. Ono što ceo slučaj čini bizarnim, jeste činjenica da je u pitanju rešenje doneto 7. juna 2000. godine, na osnovu tužbe tadašnjeg ministra za telekomunikacije Ivana Markovića, inače visokog funkcionera JUL-a. Tužba je pokrenuta zbog neposedovanja dozvole za emitovanje programa što je bio predvidljiv i već izlizan recept bivše vlasti za gušenje i zatvaranje nezavisnih medijskih kuća.
       "Ovo je verovatno krajnji rezultat nepravednog političkog procesa koji je 2000. godine bio započet protiv nas i u tom trenutku to nimalo nije ličilo na nezavisno sudstvo. Samim tim što se nakon dve godine ništa nije promenilo, neke obećane reforme u pravosuđu zapravo se nisu ni dogodile", kaže Milorad Tadić, vlasnik radio - stanice "Bum 93". Paradoksu cele priče doprinosi i to da je oprema koja je bila oduzeta u vreme kada je i podignuta tužba (kao deo istog represivnog paketa Ivana Markovića), u međuvremenu vraćena svom vlasniku. Tužba je, međutim, nastavila sporo i neumoljivo da se provlači kroz pravosudnu proceduru da bi svoj završni čin imala ovih dana, dve godine nakon demokratskih promena.
       Ako uzmemo u obzir da je sudstvo, u krajnjoj liniji, samo instanca sprovođenja zakona, čvor celog problema bio bi u anahronoj zakonskoj regulativi formulisanoj da omogući nesmetano i "legalno" kažnjavanje medijskih neposlušnika. Milorad Tadić, urednik i vlasnik stanice "Bum 93" naglašava da ono što dovodi do ovakvih apsurdnih zapleta jeste nedonošenje novih zakona o javnom informisanju i telekomunikacijama kao i tavorenje Zakona o radio-difuziji koji još nije krenuo da se sprovodi. Prema Tadiću, za regulisanje stanja u medijima potreban je i zakon o lustraciji jer, prema njegovim rečima, "nerealno je očekivati da sudstvo bude nezavisno kad nije sprovedena lustracija".
       Na osnovu postojećih zakona odbijene su i žalbe koje je Tadić podneo pravosudnim organima, tako da je odluka o naplati postala punosnažna. Prema Milošu Živkoviću, stručnjaku za prava medija, "ovakva odluka je politički neprihvatljiva iako nije nezakonita." "Ako slučaj sagledate izolovano, izvršen je prekršaj jer Bum 93' emituje program bez dozvole. Međutim, ako pogledate čitav kontekst koji se sastojao u tome da se političkim neistomišljenicima nisu davale dozvole, ceo slučaj dobija drugačiju konotaciju, a to je gušenje slobode javne reči."
       Kazna zatvora je izbegnuta, jer je Milorad Tadić kao fizičko lice platio kaznu od 2000 dinara. Kada je u pitanju kazna koja se odnosi na firmu, Tadić odlučno kaže da "Bum 93" neće platiti globu od 30 000. "Smatramo da je sramota da naša kuća plati kaznu po tužbi Ivana Markovića dve godine nakon demokratskih promena u Srbiji", napominjući da ova stanica ima dugu istoriju zatvaranja, oduzimanja opreme i plaćanja novčanih kazni. "Verovatno će uslediti blokada računa, potom će nam skinuti tih 30 000 na silu, a onda ćemo mi videti da li ćemo tražiti od države Srbije da nam te pare vrati."
      
       JELENA VUKOTIĆ