Zašto Zavod za proučavanje kulturnog razvitka posle 35 godina postojanja menja ime i najavljuje aktivniju ulogu u kulturnom životu Srbije

      Nedaleko od Kalemegdana, u ulici Rige od Fere, svojom neobičnošću i lepotom izdvaja se kuća koja je nekada pripadala jednoj jevrejskoj porodici. Osamdesetih godina u nju se uselio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka koji ove godine slavi tridesetpetogodišnjicu postojanja. Vinovu lozu, ukras dvorišta ovog zdanja, davno su posadili prvobitni vlasnici, ali su je "novi" stanari očuvali, te se od jedinog čokota u starom gradskom jezgru i danas pravi "ekološko vino".
       Zavod je osnovan 1967. godine s namerom da se bavi naučnim, razvojnim i primenjenim istraživanjima u oblasti kulturne politike, menadžmenta u kulturi i kulturne produkcije. Reč je o istraživanjima na osnovu kojih se rade analize i uočavaju problemi u sferi kulture i koja mogu da pomognu donosiocima ključnih odluka u ovom sektoru u kreiranju strategija njihovog delovanja. Iako je reč o "razvojno-istraživačkom, edukativnom i dokumentacionom servisu u službi Ministarstva kulture Republike Srbije, privatnih i nevladinih organizacija koje deluju u oblasti kulture, umetnosti i medija", Zavod godinama nije imao kontakte sa ustanovama kulture i organima uprave. Pokidane veze novo rukovodstvo kuće pokušava da uspostavi i Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka omogući jednu savremenu i aktivniju ulogu.
      
       Srbija na geokulturnoj karti
       "Ne mogu da shvatim zbog čega je pored međunarodne izolacije u kojoj smo bili, bilo potrebno uvesti i unutrašnju izolaciju", kaže direktorka Zavoda dr Vesna Đukić-Dojčinović. "Suština je da Ministarstvo kulture i ostale lokalne gradske i opštinske organizacije shvate da od nas mogu da dobiju određenu vrstu pomoći prilikom donošenja upravnih odluka; mnogi naši projekti sadrže materijal čiji su potencijalni korisnici upravo ustanove koje sam malopre pomenula. Komunikacija koju danas imamo sa njima mnogo je bolja, a jedan od naših projekata koji je u velikoj meri to omogućio, jeste 'Geokulturna karta Srbije'. To je elektronska baza podataka o ustanovama kulture (muzejima, pozorištima...) ali i o vaninstitucionalnom sektoru kao što su nevladine organizacije, grupe građane okupljene oko nekih programa u oblasti kulture. Zatim, tu se nalaze i informacije o manifestacijama, nagradama, kao i o medijima. Geokulturna karta je kontinuirani proces prikupljanja podataka o ukupnom kulturnom potencijalu u Srbiji koja se svakodnevno menja jer stalno unosimo nove podatke.
       Na našem sajtu (njnjnj zaprokul.org.džu.) može se videti adresar sa osnovnim podacima i pojedini grafikoni i statističke analize koje smo izveli iz baze. Međutim, ono što je zanimljivo, jeste da korisnici mogu da izdvoje specifične probleme kojima se bave i mi za njihove potrebe možemo da pravimo dalje, dublje analize i pored gotovih statističkih podataka obezbedimo i određena tumačenja i konkretne predloge za rešenja problema koji su njima interesantni."
       Namera Zavoda je da Geokulturnu kartu Srbije dopuni i berzom tehnike koju poseduju institucije kulture. Smatra se da bi na taj način informacija kakve su tehničko-tehnološke mogućnosti različitih ustanova kulture mogla da kruži, što bi omogućilo međusobnu razmenu opreme i povezivanje.
       "Naš sajt se tako pojavljuje kao servis koji posreduje među akterima koji kreiraju kulturni život", veli Vesna Dojčinović, "i na taj način Zavod uspostavlja jedan aktivan odnos, kao konkretan učesnik u kulturnom životu. Dakle, naša ideja je da vidimo koje institucije kulture imamo, koji je njihov potencijal, kadrovska struktura, tehničko-tehnološka opremljenost. Da bi se bilo koja reforma u kulturi mogla sprovesti, potrebno je pre svega identifikovati zatečeno stanje i tome služi Geokulturna karta Srbije."
      
       Diktat tržišta
       U periodu tranzicije u kojoj se zemlja nalazi, socijalna i kulturna osnova društva se menja, a složene društvene promene uslovljavaju i drugačiji pristup kulturnoj politici. Reforma u kulturi zahteva da se i ovoj oblasti pristupa tržišno, kao jednoj, pre svega, profitabilnoj delatnosti.
       "Kod nas postoji nekoliko slabih tačaka", objašnjava probleme ovdašnje tranzicije u kulturi Vesna Đukić-Dojčinović. "Prvo, to je finansiranje rada institucija kulture. Period iz kojeg smo izašli, period državne politike, u jednoj centralizovanoj, u velikoj meri autoritarnoj i totalitarnoj državi u kakvoj smo bili, podrazumevao je finansiranje koje je sasvim drugačije od onog kakvo je danas jedino moguće; svi učesnici u kulturnom životu moraju da se oslanjaju na mešovite izvore finansiranja i ne očekuju iz državnog budžeta da dobiju sva sredstva, za plate, za materijalne troškove, projekte i programske aktivnosti. Da bi to bilo moguće, potrebno je da se kadrovi koji rade u ustanovama kulture na neki način preorijentišu i prihvate jednu drugačiju filozofiju koja podrazumeva, između ostalog, i pronalaženje alternativnih izvora finansiranja. To se radi na sasvim drugi način nego nekada; aplicira se kod raznih fondacija, nevladinih organizacija, sponzora, pišu se projekti...
       Ta nova logika rada podrazumeva i odgovarajuću reedukaciju kadrova. Mi upravo planiramo da pokrenemo jedan projekat kojim bismo utvrdili kolika je spremnost, odnosno koliki je stepen svesti ljudi da moraju da se stalno edukuju, što se u svetu inače zove "life long learning sistem" (doživotno učenje). Nove strategije kulturne politike mogu, dakle, da donesu rešenja za identifikovane probleme. Mi smo, međutim, još u fazi sagledavanja tih problema i traganja za rešenjima, a tek onda ide faza njihove implementacije u koju mi još nismo ozbiljno ušli.
      
       Nagrada "Stevan Majstorović"
       Jedan od načina prevazilaženja aktuelnih problema u kulturi jeste povezivanje i uvid šta je u domenu kulturne politike i menadžmenta u kulturi urađeno na regionalnom nivou, koje su reforme sprovedene i u kom stepenu. Tako je jedna od osnovnih delatnosti Zavoda obnavljanje pokidanih i uspostavljanje novih veza sa sličnim ustanovama u regionu, kao i praćenje savremenih tokova u ovoj oblasti kroz članstvo u međunarodnim mrežama (prošle godine Zavod je postao članica mreže 'Culturellink' koju su osnovali UNESCO i Savet Evrope).
       "Međunarodna saradnja je interes svih zemalja u regionu", ističe Vesna Dojčinović, "ali mi se susrećemo sa problemom kako da prezentujemo ono što imamo. Ministarstvo kulture Republike Srbije imalo je potrebu da reprezentuje kulturu Srbije u svojim kontaktima u inostranstvu, kao i kod nas. Oni, nažalost, nisu imali mnogo toga da pokažu, pa smo došli na ideju da bi monografija 'Muzeji u Srbiji' koju je Zavod izdao 2000. mogla da se prenese na CD i da na taj način dobijemo kompakt disk na srpskom i engleskom jeziku, lakše nosiv i bogato ilustrovan. Ova ideja je u završnoj fazi, a CD će se uskoro pojaviti i u slobodnoj prodaji u knjižarama."
       Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u okviru svojih pratećih delatnosti ima u vidu i programe za širu publiku: kreativne radionice i škole iz oblasti društvenih nauka, umetnosti i komunikacija, promocije, izložbe i pozorišne predstave. U okviru proslave tridesetpetogodišnjice, Zavod je pokrenuo inicijativu za uspostavljanje nagrade "Stevan Majstorović" (novinara, publiciste i osnivača Zavoda) koja bi bila dodeljiva za najbolje studentske radove u oblasti sociologije kulture, kulturne politike i kulturologije. Takođe, u ovoj ustanovi pokreću i konkurs za promenu imena. Suviše dugačak i teško pamtljiv naziv naglašava proučavanje, koja je samo jedna od delatnosti Zavoda. Zaposleni u ovoj kući žele, međutim, da potenciraju njihov aktivan odnos u kulturnom životu Srbije i otvoren pristup u kreiranju novih strategija kulturne politike.
      
       OLJA NUŠIĆ