Birajući između dva loša rešenja, kosovski Srbi su odlučili da izađu na izbore u opštinama u kojima predstavljaju većinu

      Teška, a vreme će pokazati da li i pogrešna, odluka doneta je kasno u noć 21. oktobra, posle pet sati ubeđivanja. Predsedniku Jugoslavije Vojislavu Koštunici i Nebojši Čoviću, šefu Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, uspelo je da obezbede izlazak kosovskih Srba na lokalne izbore 26. oktobra tamo gde je to moguće s obzirom na bezbednosne i institucionalne uslove. A to znači samo u opštinama Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Štrpce i Novo Brdo.
       Iščitavanjem saopštenja Mihaela Štajnera, šefa UNMIK-a, ocenjeno je da postoji, doduše ne i u potpunosti dovoljan, napredak u pogledu traženih, konkretnih garancija za lokalnu samoupravu koja bi trebalo da usledi posle izbora.
       Kako stoji u saopštenju kabineta predsednika Jugoslavije, učesnici sastanka doneli su odluku u nadi da će međunarodna zajednica sa više odlučnosti nego što je to činila do sada, obezbediti uslove za masovniji povratak raseljenih lica i poštovanje ljudskih prava na Kosovu. Ta nada da će se obezbediti povratak Srba na Kosovo bio je uslov nikada do kraja ispoštovanog sporazuma između Čovića i Hansa Hekerupa, prethodnog šefa UNMIK-a, kako bi Srbi glasali na parlamentarnim izborima prošle godine.
      
       Najgora varijanta
       Uprkos dogovoru u Palati federacije, među običnim Srbima na Kosovu prevladava nepoverenje kako u UNMIK, tako i u vlasti iz Beograda koje su dosad radije nudile jalove kompromise nego što su pokazivale odlučnost i inicijativu u rešavanju kosovske krize, naročito posle dolaska mirovnih trupa u junu 1999. godine.
       “Izabrana je najgora varijanta. Ako ustavnim okvirom nisu obezbeđeni uslovi za izbore, za povratak raseljenih, za normalan život nas koji smo ostali na Kosovu, onda je trebalo anulirati prošlogodišnje rezultate parlamentarnih izbora, a ne prihvatiti učešće na lokalnim izborima. Nikada nećemo moći da izbegnemo odgovornost da smo mi sami dali legitimaciju ovim izborima”, kaže Momčilo Trajković, lider Srpskog pokreta otpora, dodajući: “I mi pristajemo, ali ne prihvatamo odluku koja je doneta u Beogradu od strane najviših državnih organa. Svesni smo da se radi o neviđenoj manipulaciji našom nesrećom, ali ipak činimo to što činimo kako na nas niko ne bi mogao da svali odgovornost ukoliko situacija krene neželjenim tokom.”
       Po mišljenju Momčila Trajkovića, koji nije prisustvovao sastanku u Beogradu jer nije bio ni pozvan, Srbi s Kosova jedva čekaju da ne izađu na izbore jer nedostaju minimalni uslovi za njihovu egzistenciju. “Sitni činovnik iz Beograda koji bi nas pozvao da ne učestvujemo na izborima, imao bi više autoriteta nego g. Čović i svi oni koji nas pozivaju da glasamo”, zaključuje Trajković.
       Ipak, uverenje da Štajner mora da napravi velike ustupke jer će viša instanca, tj. Savet bezbednosti, morati da konstatuje kako suštinskog napretka na Kosovu i Metohiji nema, bilo je možda presudno da čak i vladika raško-prizrenski Artemije podrži odluku o izlasku na izbore, iako je samo pre nekoliko dana tvrdio kako ne postoji nijedan dobar razlog da učestvuju na predstojećim lokalnim izborima.
       “Crkva na Kosovu i Metohiji ne može izaći pred lice svog naroda i vernika ako bi ih pozvala da još jednom podrže one koji im već tri godine prodaju rog za sveću, obećavaju bolji život i slobodu, a ništa za uzvrat ne priznaju”, napisao je protosinđel Sava Janjić u jednom od svojih poslednjih komentara na sajtu manastira Dečani, pre nego što je odluka o učešću Srba na izborima doneta u Beogradu.
      
       Bezvoljna saradnja
       Podršku predsedniku Jugoslavije i Čoviću dali su i Srbi iz Kosovske Mitrovice koja, bez obzira na podeljenosti između severnog i južnog dela, formalno čini jedinstvenu opštinu.
       “Pristali smo da bismo međunarodnoj zajednici i pre svega UNMIK-u izbili argument kako su divlji i ludi Srbi krivi jer nisu kooperativni”, kaže Vuk Antonijević, potpredsednik Srpskog nacionalnog veća za severno Kosovo, napominjući da Srbi, naročito oni iz Mitrovice, i te kako znaju da ništa suštinski neće dobiti izlaskom na lokalne izbore.
       Međutim, sam Antonijević nije jedan od 26 političkih subjekata koji će učestvovati na izboru niti je jedan od onih koji su za prijavljivanje liste kandidata morali da izdvoje oko 600 evra.
       “Dok traje okupacija, žao mi je, ali ja nemam drugog naziva za ono što mirovna misija UN čini na Kosovu, neću da učestvujem”, naglašava on, tvrdeći da se ništa neće desiti u severnoj Mitrovici čak i ako lokalna vlast bude isključivo u rukama Albanaca jer je tako bilo i do sada.
       Iako je nedavno izjavila kako je selektivan izlazak na izbore neprihvatljiv, odluku je podržala i Rada Trajković, šef poslaničkog kluba koalicije Povratak u Privremenoj skupštini Kosova, u kojoj su potpuno marginalizovani iako čine nešto manje od trećine poslanika.
       Razlog više za nepoverenje, odnosno da do željene decentralizacije neće doći tako brzo, Srbi iz Mitrovice vide u činjenici da je Mihael Štajner ponudio plan u sedam tačaka nepunih mesec dana pred izbore.
       “Ljudima koji žive na severu dajem čvrste garancije da neće biti najezde sa juga. Ja verujem da neće doći do najezde. Ali mi bismo je svakako sprečili. Policija Unmika i Kfora nadziraće most”, stoji u prvoj tačci plana iz koje su mnogi zaključili da Štajner ni sam ne isključuje mogućnost da do najezde Albanaca ipak dođe. Sumirajući nemoguće okolnosti u kojima žive, pretnje i aroganciju kojima su izloženi čak poslanici u parlamentu, neki kosovski Srbi ozbiljno razmišljaju da bojkotuju lokalne izbore, znajući da će sebe ne samo isključiti iz političkog života za sledeće četiri godine već i da će biti glavni krivci za sve loše što im se bude događalo.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ