(“Pranje prljavog veša”, NIN br. 2703)

      Povodom ovog teksta autora Đorđa Martića (glavnog i odgovornog urednika lista “Progres”) obraćam vam se kao branilac Smiljka Kostića iz Niša, koji je presudom Okružnog suda u Nišu oslobođen odgovornosti.
       Po osnovnim odredbama Ustava i Krivičnog zakona Srbije, svako je nevin dok pravosnažnom presudom nadležnog suda ne bude dokazano da je neko odgovoran za počinjeno krivično delo, a ovlašćeni sud je oslobodio Smiljka Kostića.
       Zato su reči gospodina Đorđa Martića iznete u vašem nedeljniku gola kleveta, zbog čega ću, kao branilac gospodina Smiljka Kostića, podneti krivičnu tužbu.
       Da podsetim, događaj iz Skupštine Srbije, o kome je vašem novinaru govorio u svojoj ispovesti gospodin Smiljko Kostić - u potpunosti je tačan. Za argumentaciju ovih tvrdnji iznosim da je samo dan nakon hapšenja gospodina Smiljka Kostića, tadašnji predsednik vlade Mirko Marjanović u svojoj reči o ovom događaju izjavio:
       “Predlažem da se uvedu privremene mere u fabrici duvana u Nišu, da se svi organi suspenduju i odgovorni ljudi optuže. Protiv kriminala moramo oštro. Četiri godine ratujemo sa ovim ljudima. Ne možeš ti Vlajko (ministar policije) meko: levo-desno. Kad si zasekao, ona odseci...”
       Očigledno po narodnoj - kad si izvadio mač, onda seci.
       Želim da istaknem da po tadašnjem Ustavu i zakonima, pa i danas, nisu mogle da se uvedu privremene mere u Duvanskoj industriji Niš, jer za to nije bilo osnova. Međutim, predsednik vlade kao najviši činovnik u Vladi Srbije, u okviru izvršne vlasti, mogao je da ruši i ustavne i zakonske odredbe i da ovakvim “uredbama” vlada.
       Ovaj stenogram sa sednice Vlade Srbije od 11.II 1998. objavljen je u celosti u “Telegrafu” (broj 747, od 16.2.1998).
       Čudi me, kako je Đorđe Martić, u to vreme bio pasivan u svojim reagovanjima i o ovom događaju ništa nije prokomentarisano u listu “Progres” niti je do danas demantovan stenogram sa sednice Vlade Srbije objavljen u dnevniku “Telegraf”, a prošlo je skoro pet godina od dana objavljivanja.
      
       SAVA ANĐELKOVIĆ,
       Beograd