Saznanje da od privredne kooperacije i integracije ima uzajamne koristi dovelo nas je do odustajanja od suvereniteta u ključnim ekonomskim oblastima do današnjeg evropskog tržišta i monetarne unije

      Francuska i Nemačka su u svojoj istoriji morale da prežive teška vremena. Naši odnosi prožeti su vekovima starim sukobom i uništavajućim svetskim ratovima. No, bez obzira na to, mi smo uspeli da izgradimo dobrosusedske odnose i da živimo u međusobnom prijateljstvu. Kako je došlo do toga?
       Prvi i možda i najvažniji stub na koji se oslanjaju odnosi između Nemačke i Francuske, jeste suočavanje sa zajedničkom prošlošću. Ono je bilo prvi preduslov za izgradnju zajedničke budućnosti. To je za Nemačku značilo da posle Drugog svetskog rata prođe mukotrpan proces analize političkih i pravosudnih događanja. Pri tome je u Nemačkoj, uzgred rečeno, veliku ulogu odigrala pomoć međunarodne zajednice, primerice, prisetimo se Nirnberških procesa o ratnim zločinima. Francuska je završila taj proces neposredno posle Drugog svetskog rata putem samoočišćenja uklonivši saradnike višijevskog režima.
       Suočavanje sa prošlošću, međutim, isto tako znači i međusobno priznavanje i odustajanje od revizije ratom nastalog teritorijalnog statusa kvo. Odustajanje od okrivljavanja je, pored toga, nama Nemcima u velikoj meri pomoglo da izvučemo pouke iz prošlosti te da preuzmemo na sebe kolektivnu odgovornost kako se ne bi ponovile greške prošlosti. Štaviše, poznavanje istorije i prenošenje istorijskog znanja našlo se u središtu rasprave o prošlosti.
       Drugi noseći stub odnosa naših dveju zemalja je izgradnja sadašnjosti. Naš dobrosusedski život danas karakterišu prijateljstvo i saradnja. Tako je snažna želja, koja je nastala u posleratnom periodu, da se posle vremena neprijateljstva i rata konačno ponovo setimo onog što nas povezuje u suživotu naših dvaju naroda, iznedrila viziju da tu novu Evropu gradimo u duhu naših tradicionalnih zajedničkih vrednosti i dostignuća humanizma, prosvetiteljstva i kulture. Ta vizija se odrazila u mnogobrojnim projektima saradnje kojima je cilj približavanje ljudi u obema zemljama.
       Postoje, naravno, i pragmatični razlozi za saradnju, imajući u vidu pre svega zajedničke napore za dostizanje ekonomskog blagostanja. Saznanje da od privredne kooperacije i integracije ima uzajamne koristi dovelo nas je do odustajanja od suvereniteta u ključnim ekonomskim oblastima (osnivanjem Evropske zajednice uglja i čelika 1952. godine), do današnjeg evropskog tržišta i monetarne unije.
       Nas je, međutim, i “pritisak zdravog razuma” zbližio, iako se njegov karakter izmenio posle vremena hladnog rata kada su Nemačka i Francuska zajedno tragale za mogućnostima izbegavanja konflikta između Istoka i Zapada. Danas radimo u institucijama Evropske unije na zajedničkoj spoljnoj i sigurnosnoj politici i saveznici smo u Severnoatlantskom savezu.
       Za naše bilateralne odnose važi geslo: Nemačko-francusko prijateljstvo je kuća sa mnogim etažama. Pored već spomenutih veza između politike i privrede održava se intenzivna razmena između društava. U nemačko-francuskom udruženju mladih jedni od drugih i jedni sa drugim uče mladi Nemci i Francuzi, Nemačko-francuski univerzitet u Sarbrikenu, te zajednički istraživački projekti su svetli primeri naše saradnje između visokoobrazovnih ustanova, zajednički TV-kanal ARTE upoznaje nas sa kulturom suseda, a mnogobrojna partnerstva između gradova približavaju ljude, a sve to u cilju zbližavanja ljudi u našim zemljama; proces pomirenja koji bi se ograničio na elite obe zemlje ne bi bio u duhu Elisejskog ugovora iz 1963. godine kojim su utvrđena načela nemačko-francuske saradnje. Povratak u prošle konflikte se može isključiti tek kad se nešto promeni u glavama i srcima ljudi.
       Treći stub nemačko-francuskog odnosa je zajednička izgradnja budućnosti. Ta budućnost se nalazi u Evropi i tu Evropu gradimo zajedno sa svojim partnerima. Razume se da Nemačka i Francuska u tom procesu vuku na istom kraju užeta: samo zajednički načelni stav o pitanjima produbljene integracije (o kojoj se raspravljalo na Ustavotvornoj skuštini) ili proširenja prema Istoku, omogućavaju dalji napredak.
       Budućnost nemačko-francuskih odnosa sastoji se i u normalnosti koja možda najbolje opisuje naš današnji odnos. U veku globalizacije mi smo se - kako u Nemačkoj, tako i u Francuskoj - približavali zemljama koje su u geografskom smislu udaljene od nas. Pored toga su i trendovi ujednačavanja i tzv. globalne kulture ostavili svoj trag. Promenjeno okruženje i normalnost u našim odnosima dozvoljavaju nam danas čak i izvesnu konkurenciju među našim zemljama u trci za boljim idejama i u raspravi o tome koja zemlja uspeva da predvodi politički razvoj u Evropi, te ko prednjači u oblasti visokih tehnologija. Tu normalnost smatramo velikim dostignućem koje nam dozvoljava da se ponašamo kao prijatelji ne gubeći svoj jezički i kulturni identitet.
       Mi Nemci, međutim, nismo zaboravili da je očuvanje nemačko-francuskog prijateljstva osnova za našu zajedničku budućnost, da smo jedna sudbinom stvorena zajednica za Evropu te da značajna pitanja i izazove moramo zajedno da rešavamo. Pri tome nam je isto toliko važno, koliko se to za nas razume samo po sebi da naša iskustva prenesemo budućim generacijama, svesni svoje odgovornosti za našu zajedničku budućnost kao prijatelji i susedi u Evropi.      
      
       KURT LEONBERGER,
       ambasador SR Nemačke u SRJ