NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Nova generacija bašmaka

Severnokavkaska operacija čišćenja Čečenije, radi "uništenja terorista, svih do poslednjeg", proticala je uz opšte odobravanje javnosti, iako su joj servirane samo dozirane informacije

      Više od dve trećine ruske javnosti podržalo je obračun sa čečenskim teroristima u Moskvi, isto kao i prethodne vojne operacije federalnih snaga na Severnom Kavkazu, radi "uspostavljanja ustavnog poretka u Čečeniji". Novinari, koji su tada otvoreno postavljali pitanje cene i krajnjeg rezultata tih ofanziva - da li će za pobedu biti potrebno "pobiti sve muško stanovništvo Čečenije?" - sada takođe daju za pravo Kremlju.
       Posle talasa terorističkih akcija čečenskih gerilaca u Moskvi i drugim gradovima, poslednjih godina prošle decenije, ruski državni vrh je, čini se, živeo u uverenju da će se "preostale bande" zadovoljiti napadima na jedinice federalnih snaga u samoj Čečeniji. Iz Vašingtona diktirana svetska atmosfera "borbe protiv međunarodnog terorizma" išla je tome u prilog, jer se pretpostavljalo da čečenski glavari nisu toliko nerazumni da novim terorističkim akcijama okrenu protiv sebe i Zapad, koji inače, još otkako se Čečenija izdvojila iz Rusije 1991, pokazuje puno razumevanja za njihovu težnju da se oslobode ruskih stega, kao što se može zaključiti i iz gostoprimstva Danske "svetskom kongresu Čečena", uprkos oštrim protestima, čak pretnjama Moskve. Utoliko njihova akcija u moskovskom domu kulture "Dubrovka" predstavlja veliko iznenađenje, pored toga što je pokazala da ruske obaveštajne službe, ni ovog puta, kao ni u svim prethodnim slučajevima, nemaju načina da otkriju šta im pripremaju njihovi glavni severnokavkaski protivnici.
      
       "Prvi" rat na Severnom Kavkazu, pre osam godina, počeo je na osnovu manje-više tajne direktive tadašnjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina, koji se, odmah pošto ju je potpisao, povukao u bolnicu, na operaciju nosne duplje, pa se nije znalo ko je nadležan da stvar objasni naciji. I pošto je vojna operacija uveliko bila u toku, Kremlj i parlament su se držali kao da čečenski problem ne postoji, a tadašnji premijer Viktor Černomirdin kao da se to njega i njegove vlade uopšte ne tiče.
       S "drugim" ratom, pet godina kasnije, bilo je potpuno drukčije. Tajne direktive, nalik na Jeljcinovu, s kraja 1994, nije bilo, a ofanzivu su objašnjavali i zvani i nezvani - od pres-sekretara Kremlja, preko generala u Generalštabu i na "polju boja", do premijera Vladimira Putina, koji je u jesen te 1999. tek nekoliko meseci bio na tom položaju, ali sa sigurnošću kao da on jedini drži sve konce zbivanja na Severnom Kavkazu. Naravno, znalo se da prelomne odluke donosi predsednik Jeljcin, ali je Putin bio u prvom planu. Severnokavkaska operacija čišćenja Čečenije, radi "uništenja terorista, svih do poslednjeg", proticala je uz opšte odobravanje javnosti, iako su joj servirane samo dozirane informacije. Recimo, isprva se tvrdilo da je cilj stvaranje "zone bezbednosti", ali je ta prva faza neprimetno prešla u drugu. Geografski, to se dogodilo kad su federalne trupe prešle na desnu obalu reke Terek, koja je trebalo da predstavlja novu granicu između "oslobođene" teritorije i "ostatka" Čečenije, ali je onda postavljen novi, konačan cilj - potpuna likvidacija terorističkih grupa i legla terorizma. Prema zvaničnoj verziji, ovog puta neće biti ponovljene greške iz vojne kampanje 1994-96. Ministar odbrane, maršal Igor Sergejev odlučno je obećavao: "Došli smo da više nikada ne odemo odavde!"
       Za razliku od "prvog" rata, 1994-96, koji je bio okončan koliko vojnim, toliko političkim porazom, drugi je vođen na opšte zadovoljstvo vojnika, to jest generala - niko ih nije ni kočio, ni požurivao, a političarima nije padalo na pamet da im postavljaju rokove ili da im zameraju "preteranu primenu sile", kao tri godine ranije. Trupe su napredovale korak po korak, zaposedale selo po selo, pošto su se teroristi pod dejstvom raketa, bombi i tenkovskih granata povlačili sve više na jug, u kavkaske gore, koncentrišući snage u Groznom i Gudermesu, drugom po veličini čečenskom gradu.
       Operacija likvidacije "države u državi" razvijala se pomalo i kao odmazda, pošto je vođama "nezavisne Ičkerije" posle okončanja "prvog rata" '96, apetit porastao preko svake mere. Ne samo da nije htela ni da čuje za ruski Ustav i zakone, već je "osudila na smrt ratne zločince u Kremlju". Uporedo, Zapad je nastavio da kritikuje Moskvu, iako je morao znati da će zahtevi da Rusija digne ruke od Severnog Kavkaza - jer, zaboga, prete "humanitarna katastrofa" i "genocid čečenskog naroda" - ostati neuslišeni.
       "Drugi" rat faktički nikad nije završen, mada je "ofanziva uspela" - likvidirani su "banditski odredi" i njihove baze. Zvanično, glavni cilj rata je postignut - glavnina i jedinstvena komanda bandita su uništeni, kao i sistemi snabdevanja, veza, infrastruktura i, ne manje važno - prekinuta je linija pomoći iz inostranstva. Uprkos tome, generali su priznavali da ekstremističke snage "ni sada nisu male", što su događaji ne jedanput potvrđivali. Evo već skoro tri godine pobednici stradaju na zaposednutoj teritoriji Čečenije - u zasedama, srušenim avionima i helikopterima, eksplozijama i vozilima dignutim u vazduh, a Rusija cela od povremenih terorističkih upada, od kojih je ovaj poslednji bio najteži udar njenim obaveštajnim i službama bezbednosti. Akcije "češljanja" terena, racije radi provere sumnjivih, pojačane mere bezbednosti i "umiljavanje" lokalnom stanovništvu u vidu obnovljenih isplata plata i penzija, i na druge načine, uključujući amnestiju "svih onih pripadnika banditskih formacija koji su spremni da se vrate mirnom životu i da nisu učestvovali u konkretnim terorističkim akcijama i likvidacijama", nažalost nemaju efekta, jer situaciju kontrolišu stvarni lideri Ičkerije, glavari raznih naoružanih grupa, koji u neku ruku imaju u šaci i samog predsednika Aslana Mashadova. Njegova najnovija ponuda Moskvi - da počnu bezuslovne pregovore - samo je repriza istog manevra uoči pada Groznog, kada je takođe nudio pregovore, ali pod uslovom da ruske trupe prekinu operaciju i povuku se na "teritoriju Rusije".
       Koliko je odmetnika u Čečeniji, koliko je onih među njima koji su na sve spremni, "za Ičkeriju, za Alaha", ne zna se. Tvrdilo se da ih je preostalo između dve i tri hiljade, ali ako se zna da ih je ukupno bilo oko 26 hiljada - kao što je mnogo kasnije posle formalnog završetka operacije priznao tadašnji zamenik načelnika Generalštaba, general Valerij Manilov - to je malo verovatno, jer bi to značilo da je od svakih deset pobunjenika devet poginulo! Događaji potvrđuju da su politikolozi tada osnovano podsećali vojnike da su i carska armija, posle pokoravanja kavkaskih gora i plemena, i svemoćni NKVD, posle Drugog svetskog rata, muku mučili sa otporom na osvojenoj teritoriji Severnog Kavkaza - "bašmaka", odmetnika i pobunjenika svih boja protiv ruske okupacije. Gubernatori Aleksandra Drugog nisu imali mira, iako je imam Šamilj iz konfinacije pozivao na poslušnost, a NKVD je tek posle čitave decenije uspeo da dođe glave poslednjem bašmaku iz velike grupe koja je operisala u Čečeniji, pošto je Staljin 1943. godine proterao čitave etničke grupe sa Severnog Kavkaza, kao "saradnike okupatora i Hitlerove pristalice".
       Ni Putinove snage ne mogu očekivati da će ikada, bez obzira na "obnovljeni ustavni poredak", privoleti novu generaciju "bašmaka" na pokornost, nezavisno od toga što Zapad, uključujući SAD i čitav NATO, priznaje da je ruski lider njihovom najnovijem izazovu odgovorio "na jedini moguć način".
      
       BRANKO STOŠIĆ
      
      
Hronologija sukoba

1991. - Vođa secesionista Džohar Dudajev preuzima kontrolu nad Čečenijom i raspisuje izbore. Ovaj ustanak je prvi posle 1944. godine, kada je Staljin deportovao skoro celokupno stanovništvo u Sibir i Centralnu Aziju. Dudajev pobeđuje na izborima i proglašava nezavisnost Čečenije.
       1994. - Boris Jeljcin naređuje ruskim trupama da uđu u Čečeniju, pošto je prethodno propao prevrat koga je Moskva podržala.
       Jun 1995. - Naoružana grupa terorista Šamila Basajeva zauzela bolnicu u stavropoljskom gradu Buđenovsku. Tražili da ruske vlasti obustave borbe u Čečeniji. Posle oružanog obračuna teroristi napustili Buđonovsk i poveli grupu talaca koji su oslobođeni kada su ekstremisti prešli na područje Čečenije.
       Bilans - 129 ljudi poginulo, 415 ranjeno. Grupa od 15 terorista osuđena na dugogodišnju robiju.
       Januar 1996. - Grupa naoružanih čečenskih pobunjenika pod komandom Salmana Radujeva zauzela bolnicu u dagestanskom gradu Kizlar gde su 10 dana držali 160 talaca. Pobunjenici su postavljali taoce kao živi štit dok su se kretali put Čečenije.
       Januar 1996. - Grupa čečenskih i turskih terorista pod vođstvom turskog ekstremiste Muhameda Tokdžana otela ruski feribot "Avrazia"u luci Trabzon na turskoj obali Crnog mora. Tražili obustavu rata u Čečeniji. Teroristi se predali, svi taoci oslobođeni.
       Decembar 1997. - Pobunjenici napali vojnu bazu artiljerije ruskih federalnih snaga u dagestanskom gradu Bujnaksk. Oko 40 terorista, Čečena i Dagestanaca, oteli autobus sa 20 talaca kako bi umakli s lica mesta.
       1999. - Preko 300 ljudi gine u eksplozijama bombi podmetnutih u stambene zgrade u više ruskih gradova. Ruske vlasti okrivljuju Čečene. Tadašnji premijer Vladimir Putin šalje 100 000 vojnika u Čečeniju u "antiterorističku operaciju".
       Mart 2001.- Trojica čečenskih terorista oteli avion TU-154 džet. Avion je sleteo u Džedi, gde su intervenisale snage bezbednosti. Poginuo jedan terorista, jedan putnik iz Turske i jedna ruska stjuardesa.
       Jul 2001. - Grupa terorista otela 30 ljudi kod gradića Minaraljnije Vadi. Zahtevali nezavisnost Čečenije. Uspešno sprovedena akcija spasavanja, ubijen jedan terorista.
       2001. - Tri žrtve u otmici ruskog aviona u Medini u martu, kada su saudijske trupe napale čečenske otmičare.
       2002. - Čečenski pobunjenici u maju podmeću bombu koja ubija 34 ljudi na paradi povodom Dana pobede u Kaspijsku, u Dagestanu.
      
       M. N-H. i "Tajm"


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu