Emancipacija Roma ići će sporo sve dok Romi sa viših socijalnih lestvica ne prestanu da se stide svog porekla i stave se na čelo borbe za emancipaciju i integraciju Roma u srpsko društvo

      Legenda kaže da su Romi za svoju nesreću krivi sami. Jer, kada su došli na svetu reku Gang, skinuli su sa sebe svoju prljavu odeću i bacili je u reku zagadivši je. Onda se bog Krišna naljutio na njih i proterao ih je sa Ganga, iz Indije. I tako lutaju svetom obespravljeni, do dana današnjeg.
       Pre dve nedelje, Vojislav Koštunica, predsednik SRJ, primio je delegaciju Roma sa novobeogradskog starog aerodroma koji su se žalili što ih ruše i iseljavaju. Sa istim mukama, sa istog starog aerodroma "belci" (romski naziv za Srbe) jedva da mogu da stignu do predsednika novobeogradske opštine. Ali, Rome su, prošle nedelje, počeli da ruše, a belce još ne diraju.
       Da li je moguće da reč Koštunice toliko malo vredi ili i šef države koristi Rome samo za politički marketing? Jer, (post)moderno je danas zalagati se za Rome i u Srbiji.
       Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma, brani šefa države: "Ne! Koštunica nije od te fele političara. On se zaista u više navrata iskreno zalagao za nas kao i u ovom poslednjem novobeogradskom slučaju. Ali, od resornog ministra Rasima Ljajića doznao sam da je i u saveznoj vladi i u beogradskoj bilo protivljenja, to jest miniranja Koštunice. Inače, ima političara koji zloupotrebljavaju Rome za dnevne političke svrhe, kao što je, na primer, Šešelj svojevremeno postavio za ministra bez portfelja Jovana Damjanovića pa se ovaj još i hvalio kako je ministar bez fotelju."
      
       Elektorska romska vlada
       Ali, Romi kao da su rešili da uskoro imaju pravu romsku vladu, sa foteljama. U Kragujevcu, 20. oktobra, održana je skupština pet romskih koalicija i dve partije (Demokratska romska partija i Demokratska romska unija). Na toj skupštini odlučeno je da se do kraja novembra formira koalicioni savez.
       Koja je uloga koalicionog saveza?
       Dragoljub Acković kaže: "Pre svega da se pokrene inicijativa u Ljajićevom saveznom ministarstvu da započnu predizborne radnje za izbor nacionalnog saveta koji će biti neka vrsta romske vlade sa 35 ministarskih resora."
       Da ne bude malo mnogo ministara?
       "Pa jeste, srpska vlada ima ih manje, ali zato ima više potpredsednika."
       Rasim Ljajić, savezni ministar za nacionalne manjine, smeška se na ideju o romskoj vladi. On za NIN kaže: "To je besmisleno! Acković i njegovi istomišljenici će sve uraditi da do toga ne dođe. Jer, formiranjem takve institucije oni će morati da uđu u legalne tokove vlasti, a to njima ne odgovara!"
       Kako li će onda da teku pripreme za osnivanje nacionalnog saveta ako su tolike rezerve prema romskim liderima? Jer, Ljajićevo ministarstvo je to koje treba da organizuje pripreme za izbor prve romske vlade; pre svega štampanje i podelu tzv. elektorskih listića koje će dobiti svi zainteresovani organi, organizacije i pojedinci. Zatim, treba da se organizuje prikupljanje potpisa za elektore. Svako mora da ima bar sto potpisa; tada stiče pravo da bude biran ili da bira člana nacionalnog saveta, to jest romske vlade. Svaka od sedam koalicija i partija treba najmanje 50 elektora ili 5000 potpisa.
       Acković procenjuje da će na elektorskoj skupštini biti najmanje 350 elektora, a možda ih bude i svih 700. Datum održavanja elektorske skupštine zakazaće Savezno ministarstvo za nacionalne manjine, i to najkasnije do kraja novembra u Beogradu.
       Čime će se baviti romska vlada?
       Pre svega, problemima obrazovanja, kulture i informisanja, upotrebe jezika i pisma. To, doduše, reguliše i savezni zakon o pravima i obavezama manjina pa se postavlja pitanje; da li to znači da romska vlada preuzima ovlašćenja Ljajićevog ministarstva?
       "Ne!" kategoričan je Acković."Ali, romska vlada će, sigurno, odmah postaviti pitanje: kuda idu pare od stranih donacija namenjenih Romima? A država dobija mnogo para za Rome koje se usmeravaju na Kosovo ili na neke nesuvisle projekte za branje šumskih jagoda i pečuraka. Saznaćemo koliko država dobija novca za Rome i tražićemo da tim parama raspolaže nacionalni savet, to jest, romska vlada!"
       Rasim Ljajić odgovara: "To je besmisleno! Ne mogu da verujem da neko može da kaže javno tako nešto! Novac koji stigne iz inostranstva za Rome mi u ministarstvu i ne vidimo, a kamoli da ga primamo na ruke."
       O kojoj sumi je reč?
       "Ministarstvo dobije godišnje oko milion evra za Rome, ali ponavljam, sve se to odmah usmerava u programe za integraciju Roma", kaže Rasim Ljajić."Inače, međunarodna zajednica je, dosad, uložila oko 1,5 milijardu dolara za program integracije Roma u zemljama istočne Evrope i rezultati su nikakvi. Tu, izgleda, pomoći nema."
       Pored kontrole "romskog novca" u saveznoj kasi, romska vlada će se, po Ackovićevim rečima, truditi da konačne odluke o bitnim pitanjima donosi nacionalni savet, a da ih Ministarstvo, to jest, savezna vlada, samo prihvata i sprovodi."
       Romska vlada će početi sa najradikalnijim merama u školstvu; tražiće uvođenje predmeta romski jezik i kultura u osnovne škole, zatim, menjanje nastavnih planova i programa u kojima nema romske tematike, shodno tome sledi i izrada novih uxbenika. Naredna faza je "uvođenje dvojezične nastave tamo gde je populacija Roma veća, naročito na jugu Srbije".
       Nekome će ovi romski zahtevi biti prejaki, ali Acković kaže: "Ne možemo više da se ponašamo inferiorno i marginalno. Jer, nas Roma ima oko 750 do 800 hiljada! Više nas je od Mađara kojih je oko 600 hiljada. Ako izuzmemo Albance, mi smo prva nacionalna manjina u Srbiji."
       Po popisu iz 1991. godine, međutim, Roma u Srbiji ima svega 150 hiljada. Rasim Ljajić, takođe, smatra da ih ni danas ne može biti više od - 200 000.
       Od 800 000 do 200 000, razlika je velika. Acković kaže: "Nacionalni savet će, vremenom, nadamo se, prerasti u klasičnu političku partiju sa namerom da uđe u parlament. Onda ćemo videti koliko ima Roma u Srbiji."
       U političkim, naročito, predizbornim prljavim medijskim ratovima, nema "efektnijeg" faula nego u političkom andergraundu suparnika iz druge stranke proturati glasine da je -Ciganin. Tu su se, nekako, imena ministara Vladana Batića i Gorana Svilanovića najviše eksploatisala.
       Dragoljub Acković je i tu kategoričan: "Gospoda Batić i Svilanović nisu Romi. To znam pouzdano! Ali, danas je, nažalost, najveća uvreda i diskvalifikacija za srpskog političara pripisati mu da je Ciganin. Među Romima ima priznatih lekara, pravnika, umetnika, pa i akademika romskog porekla. Ali, većina njih, što iz stida zbog romskog porekla, što iz straha da će izgubiti neke beneficije, pribegavaju etnomimikriji."
       Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo kaže da je "zabrinjavajuća diskriminacija prema Romima u Srbiji počevši od opštinskih vlasti pa do najviših". Ona tvrdi da je "položaj Roma na Kosovu, do poslednjeg rata, bio bolji nego u drugim krajevima Srbije". U Šapcu je, na primer, bilo zabranjeno kupanje za Rome u gradskom bazenu. U Beloj Palanci, na jednoj vodenici ispod koje je kupalište, godinama stoji grafit, ispisan crnim slovima: "Zabranjeno kupanje za Cigani".
       "Romi na svakom koraku doživljavaju socijalnu, kulturnu i političku uniženost i to ne mogu da promene romski lideri već vlast", kaže Nataša Kandić.
       Dragoljub Acković smatra da će emancipacija Roma ići sporo sve dok Romi sa viših socijalnih lestvica ne prestanu da se stide svog porekla i stave se na čelo borbe za emancipaciju i integraciju Roma u srpsko društvo.
       Prošlog vikenda gledali smo na televiziji kako je Rumun Vasile, svetski kralj Roma, iz Bukurešta otišao na hodočašće u Indiju, na reku Gang, jer mu se sa neba javilo; ako se, pokajnički, čist, okupa u Gangu, romski gresi biće oprošteni. Kralj Vasile priča kako su sevale munje i gromovi dok se kupao u Gangu.
       Da li je to Krišna oprostio Romima?
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ
      
      

Pokret i otpor Bojan Jovanović, etnolog               Za razliku od dugog perioda u kome su životom na periferiji urbanih i seoskih naselja potvrđivali svoju socijalnu marginalnost, vreme na razmeđi milenijuma obeleženo je u nas, ali i u svetu procesom emancipacije Roma. Kako se krizom nagriženo središte naše dotadašnje sociokulturne realnosti rastakalo, tako je periferija sa romskom populacijom iskazala upravo poslednjih decenija svoju izuzetnu vitalnost. Buvljačkim uslovima uvećane mogućnosti trgovanja pružile su posebnu priliku nomadskom duhu Roma da se pokrene ka svom egzistencijalnom središtu.        Naučivši već ranije lekciju životnog snalaženja, Romi su je i pokazali upravo u vreme dugogodišnje krize iz koje su izašli materijalno bogatiji i socijalno odlučniji. Doda li se ovome i zainteresovanost međunarodnih faktora da se poboljša status Roma, koji su od etničke grupe postali nacionalna manjina, dobijamo ambijent u kojem se nastoji da se njihova prava i interesi politički artikulišu u pokret koji dobija svoj zamah. Budući da su Romi donedavno bili apolitični, njihovo interesovanje za politiku iskazuje se danas u spremnosti za konstituisanje i sopstvene skupštine čije političke implikacije mogu biti različite: od formiranja sopstvenih paralelnih institucija koje vode uspostavljanju novih unutrašnjih granica do inicijativa za adekvatno integrisanje i ostvarenje ravnopravnosti sa drugim nacionalnim manjinama.        U novoj političkoj i kulturnoj situaciji našeg društva i današnje Evrope, problem integrisanja Roma se najbolje odslikava u relaciji njihovih već etabliranih pojedinaca prema društvu. Budući da od ponašanja vođa i elite jedne grupacije zavisi i ponašanje njenih članova, neintegrisanost tih socijalno etabliranih pojedinaca, ove donedavno marginalne etničke populacije pokazatelj je otpora koji sprečava i širu integraciju pripadnika današnje romske nacionalne manjine u postojeće političke i sociokulturne strukture.        Ovaj otpor, međutim, nije jednoznačan jer se njegova ambivalentnost izražava kako u težnji ka potvrđivanju romske samobitnosti, tako i u nastojanju da se integrišu u društvo. Ukoliko se ovaj problem sagleda u ravni identiteta, onda i njegovo rešavanje može započeti izgrađivanjem svesti o značaju komplementarnog identiteta kojim romska pripadnost sopstvenoj nacionalnoj manjini samo proširuje mogućnost pripadanja ovom društvu i državi na čijoj teritoriji Romi dele svoju životnu sudbinu sa većinskim narodom i drugim nacionalnim manjinama.