Arapski svet ustanovljava da SAD podržavaju brutalne, korumpirane režime i koče razvoj i demokratiju. Ljudi znaju da to radimo zbog nafte

      Noam Čomski je ugledni 72-godišnji jezikoslovac sa elitnog bostonskog univerziteta MIT (Masachusets Institut of Technologdž). Čomski je jedan od najradikalnijih kritičara američke političke hegemonije, neoliberalizma i novog svetskog poretka u svakom obliku.
       NIN prenosi deo iz intervjua bečkog “Profila” sa Noamom Čomskim, onaj deo koji se odnosi na američku zalivsku politiku i motive koji je pokreću.
      
       Da li je istina da MIT finansira i vojska?
       - Kako finansira? Kada sam šezdesetih godina protestovao protiv Vijetnama, radio sam u odeljenju koje je sto odsto finansirala vojska. Tada su prilike bile mnogo liberalnije i otvorenije nego sada. Razlog je jednostavan. Pentagon je shvatio ono što izgleda mnogi privrednici ne razumeju. Naime, privreda se zasniva na veoma dinamičnom državnom sektoru koji treba podržavati. I ta podrška uglavnom dolazi od vojske. Čitava tzv. nova ekonomija - računari, internet, telekomunikacije, automatizacija, laseri - nastala je u državnom sektoru i došla je u većini s područja vojske.
      
       Ipak ima nešto dobro u Americi?
       - U Americi ima mnogo dobrog. Ne znam državu u kojoj je sloboda izražavanja mišljenja tako zaštićena kao ovde. Akademska sloboda je ovde prava sloboda.
       Mnogi su napad 11. septembra razumeli kao poziv. Počelo je da ih brine šta SAD rade u svetu. Pitanje koje je svako sebi postavio, glasi: zašto nas mrze?
      
       Pa, prema tome, zašto mrze SAD?
       - Svakako da je to suludo pitanje jer većina Arapa je proamerički nastrojena. Vole sve što dolazi iz Amerike. Ne mrze nas, već američku politiku. Ajzenhauer, Kenedijev prethodnik, upravo je to pitanje postavio pred Savetom za nacionalnu bezbednost 1953. godine. Odgovor glasi: arapski svet ustanovljava da SAD podržavaju brutalne, korumpirane režime i koče razvoj i demokratiju. Ljudi znaju da to radimo zbog nafte na Bliskom istoku. Pravi odgovor, star je već 44 godine.
      
       U “Njujork tajmsu” moglo se pročitati da će Saudijska Arabija da da milione za kampanju oglašavanja ne bi li povećala svoj ugled.
       - Saudijska Arabija je najfundamentalističkije društvo na svetu. Ima li tu nešto novo? O njoj je počelo da se priča nakon što se pokazalo da je 15 ljudi koji su putničkim avionima udarili u Svetski trgovinski centar, iz Saudijske Arabije. Zašto nas mrze? Zato što postavljamo i podržavamo takve diktature.
      
       I sada je postao problem nepokoran štićenik - Irak?
       - Kad se štićenik ogreši o pravila, položaj postaje drugačiji. Tada možeš da ga napadneš. Naravno, Sadam Husein je veliki zločinac. Koji su njegovi zločini? Najviše se ogrešio kada je bio veliki prijatelj Margaret Tačer, Ronalda Regana i Buša Starijeg. Svi nabrojani znali su za njegove zločine. Marta 1988. godine u Habji se dogodio masakr kada je Husein otrovao pet hiljada Kurda. A bio je na našoj strani. Decembra 1989. godine prvi predsednik Buš prisilio je svoju vladu da Sadamu Huseinu odobri novi zajam. Početkom leta 1990, nekoliko meseci pre invazije na Kuvajt, Džordž Buš je poslao u Irak delegaciju senatora (na visokom nivou) koju je vodio Bob Dol, kasnije predsednički kandidat, da toj pošasti uruči srdačne pozdrave i saopšti joj da ne brine za kritiku koju možda čuje od američkih novinara. Sada možemo da se pitamo kako smo mogli da podnosimo čoveka koji je plinom otrovao svoj narod. Žao mi je, ali tolerisali su ga, uprkos tome, i svi su ga snabdevali savremenom tehnologijom koja je trebalo da služi genocidu. Husein je tada bio mnogo opasniji nego sada. Kada Toni Bleri i Buš Mlađi sada obrazlažu kako ne možemo da ostavimo u životu ovog tipa koji svoj narod uništava hemijskim oružjem, možda će neko ustati i viknuti: “Pa to je učinio uz našu pomoć!”
      
       (Prevela Bronislava Herman-Grasi)