NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Duša je svrgnut kralj

Naziv: Mera duše
Autor: Milovan Marčetić
Izdavač: “Glas srpski”,
Banjaluka 2002.

      Bogdan A. Popović
       Pred čitaocima je knjiga izabranih (iz četiri dosad objavljene zbirke) i u pet ciklusa grupisanih Marčetićevih pesama. Priređivač izbora i pisac predgovora je sam autor, pri čemu ovaj drugi nije smatrao neophodnim da, kakvim samotumačenjem, sarađuje sa prvim. U predgovoru su samo najosnovnije informacije: Mera duše je rezultat pesnikovog nauma da sklopi novu knjigu, što će reći da je stilsko-tematski princip (i kriterijum) biranja pesama bio ravnopravan, ako ne i nadređen uobičajenom, estetskom. Jedino uputstvo na koje je razložno osloniti se glasi: izabrane pesme, između ostalog, govore o otuđenosti... Rekli bismo da govore konsekventno, počev od naslova.
       Mada je očigledno da, posredovano pesmama, značenje ovog filozofskog termina nije pojednostavljeno, celina zbirke sugeriše da je mera duše minimalizovana. Već se u prvom ciklusu kaže da su “teški elementi duše čovečije” od iskona zadani. Protomodel ljudskog bivstvovanja je sudbina biblijskog Jova, koju Marčetić, na različite načine, uvodi u više pesama. Čak je i posvemašnje blato, kao mera čovekovih mogućnosti,”neka vrsta Jovovog blata”... Značenjsku težinu drugom ciklusu određuje niz pesama istovetnog naslova “Načini iščezavanja”. Konačnost za koju smo predodređeni poništava razlike u našim životnim htenjima i postignućima, svodi ih na trenutke “bekstva u mimikriju”, ili na iluziju o “načinima učestvovanja”. Ali, opet, osovina zbirke povezuje njen naslov sa pesmom “Duša”: jedna od vrhunskih Marčetićevih pesama, primer dejstva figurativne energije njegovog pesničkog jezika, počinje stihom “Duša je svrgnut kralj...”
       O otuđenosti se, između ostalog, govori kao o specifičnom stanju duha paralizovanog beznađem, kao o dis-funkciji bića i stvari. Ishodeći iz imaginativne realnosti u kojoj preovlađuju načini iščezavanja, pesme u trećem ciklusu su, zapravo, stvaralački izraz nemogućnosti komunikacije među ljudima izgubljenog identiteta i obezvređenih standarda. Među “šupljim ljudima” koji nepovratno tonu “u izopačenje”. Njihov je svet preplavljen stvarima u najširem značenju reči, a one i nisu drugo do “primeri nemogućnosti da se o bilo kojoj stvari nešto uverljivo kaže”. Ukrštajući vlastita sa iskustvima tragične pesnikinje Silvije Plat, Marčetić saopštava da je, nedeljivo od bivstvovanja, i pevanje bezizgledno traganje za Smislom... Znatno neposrednije se, u pesmama četvrtog ciklusa, objedinjujuće ideje prelamaju u ovovremenim temama vezanim za naš prostor. Marčetić ih, u naslovu ciklusa, imenuje kao prizore i praznine. Imamo li u vidu da manje ili više reprezentativne jedinke u njima obelodanjuju nestvarnost svog postojanja, u ovom bi se naslovu i prividi dobro držali.
       Argumentaciju izrazitih osobenosti i visoke vrednosti Marčetićevog pevanja ponajpre bi (u drugačijoj prilici) trebalo izvesti u ravni njegovog pesničkog jezika i postupka. Kao polazni osnov bi mogla poslužiti njegova autopoetička pesma “Horizont očekivanja” u kojoj, pored ostalog, pesnik veli da je tekst (“priča”) ponekad “bez oblika”, da “diše ili putuje kao maglina...gotovo bez traga fabule/u kratkim epizodama ludila”. Tvorevina je to kadgod “nesposobna da se veže, magnetna polja se presecaju, valencije nisu iste”. Pri svemu, “to kretanje ide ka nekom horizontu očekivanja, tekst slučajno ili predodređeno klizne u čvrsto i povezano stanje”. Bilo da su posredi tekstovi različitog stepena posrednosti (pa i hermetičnosti), izvedeni slobodnim stihom, rimovani ili “u prozi”, Marčetićeve su pesme autentične ekspresije snažnih doživljaja. I nesporna potvrda izvanrednih pesnikovih stvaralačkih moći. Osobito to važi za četrnaestodelnu, višeznačnu pesmu “Taškent” koja se, ispunjavajući završni ciklus ovog izbora, doima kao drama potrošenih reči koje pokušavaju u knjigu da se sliju, zalud hoteći da besmisao prevladaju smislom, tamu svetlom.      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu