NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pobedićemo, imamo interes

Za prodaju imovine pod rizikom zainteresovani su ljudi kojima kupovina i posedovanje imovine nije prioritet. Biće da je nešto drugo u pitanju, možda pranje novca

      Posle 12 godina razgovora i dve godine delanja na zakonu o denacionalizaciji, situacija je sledeća - zakon će možda biti usvojen, a možda i neće. Predlog koji je pre nekoliko meseci podnela Komisija Vlade Srbije (drugi vladin predlog od 5. oktobra) dobio je relativno lošu ocenu, a posla se prihvatio Centar za unapređenje pravnih studija. Zapelo je na fizičkom povraćaju imovine i na još nečem: Liga za zaštitu privatne svojine koja objedinjuje sva lica kojima je imovina oduzeta, ovoga puta je isključena iz posla.
      
       Koja je paralela između privatne svojine i građanskog društva?
       - Privatna svojina je linija između građanskih i despotskih društava, ali je najvažnije vratiti one vrednosti koje su tu imovinu stvorile. Pogotovu posle ovih poslednjih dvanaest godina, ali i onih proteklih pedeset u kojima su ljudi imovinu sticali na različite načine. Dolaskom Miloševića na vlast počinje period anarhije koji mnogi pokušavaju da poistovete sa prelaskom u svet u kome vlada kapital. A, u stvari, to je nešto drugo: period prvobitne akumulacije kapitala u najgorem smislu te reči, klasična kriminalizacija koja se pretvorila u ono što sada imamo. Zato pokušavamo da se vratimo onim temeljima i vrednostima koje su stvarale građansko društvo u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Te vrednosti smo zaboravili.
      
       Ako ih se setimo, imamo li lek protiv siromaštva?
       - Nema leka od siromaštva dok se 300 000 porodica, članica Lige ne uključi. Umesto da oni budu promoteri tog novog talasa ekonomskih reformi u nas i da oni budu ti koji će na svojim imanjima i na temeljima vrednosti na kojima su odgajeni biti motor u zemlji, država ih pretvara u socijalne slučajeve.
       Mi bismo voleli da dođemo do svoje imovine, da je pokrenemo, zaposlimo ljude i da na iskustvu naših dedova koji su tu imovinu i stvorili, zajedno sa ostalima učinimo nešto na razvoju malog i srednjeg privatnog biznisa. Međutim, ne znam kako uopšte započeti i voditi privatizaciju u okolnostima kada je privatna svojina nezaštićena i kada ne postoji pravo na raspolaganje i uživanje.
      
       Zakon o privatizaciji imamo...
       - Da, kod nas se privatizacija sprovodi na osnovu tog zakona koji je donet u julu prošle godine i protiv koga smo se pobunili ne samo mi kao Liga već svi čija se imovina prodaje bez saglasnosti. Pokazalo se da privatizacija koja se sprovodi na taj način, u uslovima dok nije rešeno pitanje restitucije (reprivatizacije) po ugledu na sve druge zemlje u tranziciji, ništa dobro neće doneti ovoj zemlji. Privatizacija se sprovodi sporo i neuspešno, na ilegalan način i prodaje se imovina bez validnih dokumenata o vlasništvu. Imamo situaciju da direktor Agencije za privatizaciju izjavljuje da 95 odsto preduzeća koja se nalaze na aukcijama, nemaju uredne vlasničke papire.
       Na naše pitanje kako onda to mogu da prodaju, odgovaraju: prodajemo tako što su kupci unapred obavešteni da to što rade, rade na sopstveni rizik. Razumeo bih da tako nešto izvede neka firma, ali kada to radi država, onda je, u najmanju ruku, neobično.
      
       Da li to znači da država neće dugovati ništa onim kupcima koji su došli do imovine pod opterećenjem i koju će eventualno izgubiti posle sudskog spora sa vlasnikom?
       - Oni to pokušavaju tako da urade i veruju da će sebe abolirati od nekih budućih sudskih procesa, ali neće uspeti. Mi smo ti koji dolazimo na aukcije i upozoravamo. Pomenuću vam jedan primer, prodaju “Dekora” iz Šapca koji je država stavila na licitaciju, mada je preduzeće već deset godina u vlasničkom sporu. I ne samo to, nestali su papiri koji ukazuju da je preduzeće bilo državna svojina, a Vlada Srbije kaže da ne može biti predmet privatizacije ono što je u državnom vlasništvu. Namerno su sklonjeni papiri i time je prekršeno nekoliko zakona: povređena je država, povređena su originalna vlasnička prava i moglo se desiti da bude povređen kupac. Međutim, on je najbolje prošao jer je “Dekor” kupio za svoju deviznu štednju do koje, pretpostavljam, na drugi način ne bi došao. Tako je 800 000 evra koje niko nije video i od kojih država nema ništa, “razrešilo” spor.
      
       Liga je nedavno postala član Međunarodne unije za zaštitu privatne svojine. Koliko to može da pomogne?
       - To je međunarodna organizacija za zaštitu privatne svojine koja ima visoki status u Savetu Evrope i Unesku, koja je osnovana 1923. godine, a predsednici su joj bili čelni ljudi uglavnom iz aristokratskih i poslovnih familija. Na nedavnom sastanku u Krakovu, posle mog izlaganja, zaključili su da postoji problem, a moram priznati da i nisu bili mnogo iznenađeni jer su pratili situaciju u Srbiji i već izveli zaključak da privatizacija koja se sprovodi, nije legalna.
       Mi takođe imamo konsultantski status u Komitetu za ljudska prava pri UN i sa te pozicije svima koji sprovode privatizaciju u Srbiji pokušavam da skrenem pažnju da će, na osnovu statusa koji imamo u međunarodnim organizacijama, Liga biti pitana.
      
       A da li ste pitani ovde?
       - Ne, i zato samo gubimo vreme. Ministar Aleksandar Vlahović kaže da je zadovoljan procesom privatizacije, a on je jedan pametan mlad čovek. Zato bih voleo da se osvrne, pogleda period u kome je bio na tom mestu i kaže šta je za to vreme uradio. Da li je uspeh Zakona o privatizaciji to što su prodate tri fabrike stranim investitorima, a stalno se govori da su za razvoj Srbije najvažniji strateški partneri - strani investitori. I mi to mislimo, ali strani investitori najbolje znaju šta je privatna svojina i zbog toga neće da dođu i ulažu u zemlju u kojoj nije rešen njen status.
       Sve zemlje oslobođene od komunizma prvo su donele zakon o zaštiti prava na raspolaganje imovinom i to ne zato da bi ispravili istorijske nepravde, već iz krajnje praktičnog razloga: da bi strane investicije došle u zemlju. Tek tada investitor može da dođe i uloži kapital jer zna da se neće pojaviti neko ko će reći: vi ste to kupili bespravno i ja imam papire. Sve se može privatizovati i to je nesporno, ali vlasnički papiri uvek ostaju.
       Mi to nismo rešili i zato imamo situaciju u kojoj su ekonomske reforme stale, privatizacija se sprovodi na nelegalan način i uz rizik kupca, a ministar Vlahović izjavljuje da država neće da se meša u ispitivanje porekla kapitala onih koji su zainteresovani za kupovinu određenih nepokretnosti u Srbiji. O tome sam razgovarao sa nekim uticajnim ljudima u inostranstvu i oni mi kažu: Znate, to se ne govori nigde u svetu. Naravno, svugde se to dešavalo, ali o tome niko ne govori, pogotovu ne predstavnici države.
      
       Ko su onda kupci takve imovine?
       - Ima veoma malo kupaca. Za prodaju imovine pod rizikom pre svega su zainteresovani ljudi kojima kupovina i posedovanje imovine nije prioritet. Biće da je nešto drugo u pitanju, možda pranje novca.
       Pomenuću vam jednu zanimljivost. Nedavno nas je jedan član obavestio da su se pojavili kupci “na ivici zakona” koji su tražili proveru lokala uz najavu da će odustati od kupovine ukoliko ima vlasnika. Čak i ti ljudi sa ivice zakona imaju neki osećaj prema svojini ako žele da nešto zarade na onom što su kupili.
      
       Nedavno je održan okrugli sto u organizaciji Centara za unapređenje pravnih studija povodom novog predloga zakona o restituciji. Kakvi su vam utisci?
       - Centar je to organizovao sa ciljem da se “sagledaju međunarodna iskustva i uporede sa specifičnostima Srbije”. To je tipična formula od pre 40 godina. Kakve specifičnosti Srbije kada je pravni sistem u pitanju?
       Veoma je neobično što ni ja ni bilo ko iz Lige nije pozvan na taj skup. Jedna interesna organizacija zbog koje se pravi taj zakon i koja ima milion i sto hiljada ljudi zainteresovanih u dijaspori i 300 000 porodica ovde, nije pozvana, a govorimo o tome da je interes najbolji motivacioni mehanizam. Mi smo se pojavili i na pritisak i uz veliku podršku medija uspeli da uđemo, ali sam se zbog toga osećao loše. Ono što me je osokolilo, jeste to što je 90 odsto prisutnih imalo mnogo dobrih reči u prilog fizičkog povraćaja imovine.
      
       A koji je vaš predlog?
       - Smatramo da denacionalizacija ne sme da bude deo buxetskog paketa jer nećemo da od drugih stvaramo socijalne slučajeve, a pogotovu nećemo da od nas samih stvaramo socijalne slučajeve. Naš predlog je da denacionalizacija bude model razvoja i rešen na preduzetnički način. To znači: vratite vi nama svojinu u fizičkom stanju, mi uzmemo hipotekarni kredit, zaposlimo sebe i još neke ljude i za tri do pet godina, uz odgovarajući poreski sistem, zaposlimo između 500 000 i 700 000 ljudi.
       Nažalost, Centar za unapređenje pravnih studija ima drugačije mišljenje. Do sada smo imali nekoliko verzija zakona i Komisija Vlade Srbije je uradila drugi predlog u kome se došlo do zaključka da fizički povraćaj treba da bude preovlađujući oblik imovine. Međutim, predlog je ocenjen kao suviše radikalan i morao bi da se preuredi tako što bi se prilagodio postojećoj ekonomskoj situaciji i prilivu u buxet. Ideja je da se fizički povraćaj imovine zameni obveznicama. Sada to radi Centar i on mora da ubedi više od milion ljudi da prime obveznice i hartije od vrednosti u zemlji u kojoj ni novac nije hartija od vrednosti.
      
       Da li predlagači takvog zakona imaju oduzetu imovinu?
       - Ne, i to je glavni razlog. Oni ne znaju kakav revolt se razvija prema njima i čujem takve reakcije da mi se ledi krv u žilama. Pokušavam da obuzdam tu lavinu nezadovoljstva i da pozovem predlagače zakona na saradnju jer se bojim da nezadovoljstvo neće ići samo prema onima koji su otkupili imovinu već i prema onima koji to pokušavaju pravno da uobliče.
      
       Govorite o upadu vlasnika u objekte u Požarevcu, među kojima je i lokal Marka Miloševića?
       - Upad nije bio samo u Požarevcu u lokal Marka Miloševića već i u Velikom Gradištu, Beogradu, Kruševcu... Ljudi upadaju u svoju imovinu, mi ih razumemo, ali smo protiv toga. Liga je legalistička organizacija i borimo se za zakonitost, a ne za vanpravna sredstva. Međutim, mi te ljude više ne možemo da kontrolišemo, a i nemam argumenata da ih ubedim kad se sprema jedan zakon kakav je ovaj koji nudi Centar za unapređenje pravnih studija.
      
       Da li je taj zakon ono što mislite da će biti usvojeno ili samo jedan od predloga?
       - Predlog, ali mi znamo šta se iza toga valja. U okolnostima kada je odložena donatorska konferencija, kad je republička vlada bez buxetskog priliva a sa ogromnim rashodima, cilj te vlade je da bezvrednim papirima “namiri” prave vlasnike, da bi tom imovinom raspolagala, prodavala je i ona namicala novac kojim će rešiti socijalne probleme. Kažu nam: vi hoćete da 10 000 ljudi izbacite iz stanova da biste oslobodili svoje zgrade. Ne, mi nećemo jer najbolje znamo šta znači kada te izbacuju iz stana. Naš predlog je da izgradimo 12 000 stanova i to ili sami ili uz pomoć države uz hipotekarni kredit.
      
       SANDRA PETRUŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu