Koštunica i Đinđić su prošli sjajno. Izvukli su se na najbolji mogući način iz opasnosti da upadnu u velike probleme. Mislim da je to dobitak za obojicu

      Dragoljub Mićunović je u formi, zadovoljan je, šali se da su dosovci hteli da zbune teroriste pa su umesto na istok išli na zapad i kada su došli u sremsko lovište na mobilnim telefonima im se pokazalo da su u mreži hrvatske mobilne telefonije.
      
       Ko je formulisao predlog: nudimo vam vraćanje mandata za podršku zakonima?
       - Učestvovalo nas je više. Taj predlog je nastao iz mnogih govora. Prvi Đinđićev govor bio je vrlo oštar, međutim, u kasnijim razgovorima, taj se ton menjao i taj se stav menjao, kada smo se suočili sa mogućim negativnim posledicama koje iz toga mogu da slede: pritisak spoljne javnosti, unutrašnja politička napetost, dakle jedna velika kriza koja bi nastala u političkom životu, problem sa sudskim odlukama... Sve je to uzeto u obzir i zaključeno je da bi bilo mnogo bolje i mnogo jeftinije pokušati da se deblokira parlament i da se svi koji su izabrani za poslanike vrate u svoje poslaničke klupe.
      
       Kako je pao izbor na vas i Dušana Mihajlovića da razgovarate sa Vojislavom Koštunicom?
       - Mihajlović je bio predsedavajući. Mene doživljavaju kao čoveka koji može da komunicira i sa jednim i sa drugim.
      
       Jeste li vi posle razgovarali posebno sa Zoranom Đinđićem o dodatnim detaljima?
       - Naravno, razgovarali smo o svemu jako dugo posle večere i to je bio prvi moj razgovor sa Đinđićem posle tri meseca. Počelo je dosta hladno, a na kraju smo otvoreno razgovarali, čak izuzetno otvoreno. Ja sam rekao da reforme nismo ni počeli.
      
       Pretpostavljam da se Đinđić nije složio s vama da nema reformi?
       - Pa dobro, složio se u tome da je to još uvek daleko od reformisanog društva, ali da postoje uspesi u ekonomskoj sferi, monetarnoj sferi, postoji vredan rad vlade, što ja ne sporim da su vredni. Ali, moje kritike su išle ka tome da mi nismo vodili nikakve ozbiljne strateške rasprave i dogovore u Predsedništvu DOS-a o putevima i sadržaju reformi.
      
       Sastanak je završen, kao i dodatni razgovori sa Đinđićem. Kada razgovarate sa Koštunicom?
       - Zovem ga u petak veče, jer u subotu ujutru putujem u Podgoricu na sastanak u vezi s poveljom. Kod Koštunice sam naišao na pozitivan prijem cele ideje da naravno žele da budu predstavljeni u parlamentu, da nemaju nameru da budu destruktivni niti oni veruju da su bili destruktivni, da oni zadržavaju za sebe pravo da kritikuju vladu, ministre u vladi, ali da će nastojati da se glavni zakoni što pre donesu i što je važno, da se donese ustav, da neće tražiti odmah vanredne izbore. To je bilo ohrabrujuće. I ja sam o tome izvestio telefonom Đinđića.
      
       Međutim, onda su usledile izjave Vladana Batića i Dragana Maršićanina?
       - Bio sam zaprepašćen što su kao gotovu činjenicu tretirali da je to propalo.
       Razgovarao sam iz Podgorice sa Đinđićem i sa Koštunicom. Koštunica mi je pročitao delove njihovog saopštenja iz koga se videlo da oni žele da o tome razgovaraju, a Đinđić mi je rekao da on nema ništa protiv da se ono što liči na odbijanje u saopštenju DSS-a razjasni, i da vidimo da li to kreće u nekom dobrom pravcu. Po povratku razgovarao sam ponovo sa Koštunicom. On je rekao da ponudu napadaju i da je propala pre nego što smo seli da o tome razgovaramo. Onda sam razgovarao sa Đinđićem ponovo. On je isto bio pun gneva. Međutim, ostao sam uporan i odlučili smo da odemo na sastanak kod Koštunice, Mihajlović i ja. I počeli smo razgovor, ali vrlo kratko, jer je dolazio Ilijesku pa smo morali da prekinemo i ostavili za uveče. Onda sam se opet sreo sa Đinđićem u vladi, Svilanovićem i drugima. Opet je bilo reči da nema šanse, nema perspektive, možda ima ali vrlo malo.
       Oko pola šest mi se javio Mihajlović da nema ništa od dogovora. I ja sam rekao: dobro, ja ću još pokušati. Koštunici sam obećao da ću doći na razgovor uveče. Kad sam došao u Palatu federacije, tamo je trajala večera sa Ilijeskuom, ali sam odmah dobio vest da stvari idu loše, da od toga verovatno neće biti ništa. I onda sam pozvao telefonom Đinđića i razgovarali smo pola sata, dok je baterija bilo u telefonu. Bilo je očigledno da postoji veliki zid nepoverenja, ogroman, bilo ga je teško probiti, a bilo je govora da je to čak pogrešan put traženja kompromisa. Naravno, rekao sam da to nije tačno, da je svaki drugi put pogrešniji i skuplji. I sa tim smo se rastali.
       Onda sam se sastao sa Koštunicom. Došli su i Mihajlović i Svilanović. Dočekali su nas Maršićanin i Ljilja Nedeljković. Počeli smo da analiziramo tekstove - jedan, drugi, treći, peti, razmenjivali su ih e-mail-om, telefonom. Za DSS je bilo neprihvatljivo, da se na bilo koji način pojave uslovi za vraćanje mandata. Oni smatraju da mandati njima pripadaju po pravu, po pravdi i da to ne može biti predmet tih dogovora. S druge strane, nisu prihvatali ni obavezu da budu opozicija koja neće kritikovati vladu. Dakle, tražili su da tu imaju slobode. S druge strane, DOS i Đinđić nisu puštali da to bude dogovor u kome će sve ići po starom, u kome se neće znati koji će se zakoni doneti, u kome će biti isključivo napadanja...
      
       Izgledalo je da nema dogovora?
       - Da, a onda u jednom trenutku, shvatio sam da dogovora ima, jer ipak u krajnjoj liniji ni jedan ni drugi ipak neće povući neracionalni potez odbijanja. Đinđić je bio pritisnut i međunarodnim savetima da to ne uradi, izložen riziku unošenja haosa, a Koštunica je imao da bira da li će postati jedna stranka koja će postojati samo na ulici, ili će uzeti ono što joj normalno pripada i nastaviti da radi kroz institucije. I onda sam shvatio da i jedni i drugi teže kompromisu. I to je bio razlog da ostanemo negde do pola pet ujutru. Bilo je naporno.
      
       Da li ste vi u Moroviću dogovorili da ako DSS ne pristane na ponudu, uzimamo mandate u utorak?
       - Naravno, bilo je takvih mišljenja ali to nije nikoga obavezivalo.
      
       Da li se DSS obavezao da će glasati za te zakone ili nije?
       - To je stvar stalnih dogovaranja. Postojaće jedan set zakona koji nisu sporni. Sigurno ima zakona koji treba da se donesu, koji su važni za državu i čije bi osporavanje ili usporavanje svakome nanelo štetu.
       Drugo, kod zakona koje predlaže vlada, DSS može u razgovorima da daje određene sugestije i formulacije, zatim može da predlaže amandmane na sam tekst i na kraju se glasa. Ono što je na neki način implicitna obaveza DSS-a jeste da ne pokreće pitanje poverenja vladi i da ne dovodi do opstrukcije rada parlamenta, recimo ono što rade radikali, po 500 amandmana ili da napuštaju sednice. Neće biti tih opstrukcija. Oni zadržavaju pravo, pošto nisu članica DOS-a i vlada nije njihova vlada, da prema toj vladi imaju slobodan kritički stav.
      
       Znači da oni nisu više član koalicije?
       - Da.
       To dalje znači da, ako DOS bude nezadovoljan DSS-om, može da odmrzne odluku o oduzimanju mandata?
       - Ne. To je pitanje sporazuma da se takve stvari ne rade i da niko nije tu na kratkom kanapu vezan, nego da će to pitanje ako treba, rešiti sudovi.
      
       Ko je bolje prošao u ovom dogovoru - Koštunica ili Đinđić?
       - Mislim da su obojica prošli sjajno. Izvukli su se na najbolji mogući način iz opasnosti da upadnu u velike probleme. Pokazuju se kao ljudi koji su odgovorni kao političari i spremni da naprave kompromis. Drugo, da su svesni da kad naiđe velika opasnost po društvo i državu, da se onda zastane pred tim ponovo, da tako kažem, da se ne pređe Rubikon. Time u javnosti, po mom mišljenju, dobijaju obojica jer su na kraju, ipak, pokazali da su odgovorni političari. Sve drugo bi bilo vrlo rizično.
       Jedino ja mogu da budem nezadovoljan, jer nisam spavao nekoliko noći. Izgleda da sam ja ispao gubitnik.
      
       Ne, vi ste dobitnik kao veliki pomiritelj.
       - Ne, ovde se tome pojedini političari rugaju.
      
       Jeste li vi verovali da Koštunica i Đinđić mogu da izađu iz ove krize u dogovoru ili ne?
       - Verovao sam da mogu.
      
       A što nisu onda ranije to uradili?
       - Pa to je sad problem čiste inercije, kad idete iz jednog nesporazuma u drugi. Bilo je mnogo neopreznosti i mnogo uvreda i ličnih, a to teško pogađa. Kod nas ljudi ne vode računa kada personalizuju uvrede. Politika treba da bude oslobođena strasti te vrste. A previše je toga bilo tako da se onda stvorila jedna debela emotivna kora, koja ne dozvoljava racionalnim razlozima da joj priđu.
       U celoj ovoj priči Koštunica i Đinđić se nigde nisu sreli.
       - Jesu na papiru. Ja sam razgovarao i s jednim i s drugim i nema nikakvog problema da se sretnu. Nismo zato da pravimo spektakl, ali ja sam pitao: hoćete li da se utroje sastanemo, negde, oni su rekli: zašto da ne? Međutim, kako je stvar ovako krenula, to bi možda bilo prejako da se odmah uradi, ali ja mislim da je to potpuno izvodljivo. Mogu da ih pozovem na večeru obojicu.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Predsednik Ako bi vam ponudio DOS, da li biste prihvatili da budete kandidat za predsednika Srbije?        - Ne. Ne bih prihvatio.        Tvrdo?        - Ne. Šta će mi to.        Šta ako propadnu predsednički izbori?        - Mislim da neće.        Šta ako ne izaberemo predsednika.        - Onda se to pitanje mora rešavati brzo, donošenjem ustava i ustavnim promenama.        Jeste li vi za tu varijantu da se nešto izmeni u ustavu i da predsednika bira skupština?        To nije moguće tako. Mora da se donese i novi ustav.

      
      

Đukanović i povelja Hoće li se napraviti ustavna povelja zajednice Srbije i Crne Gore?        - Verovao sam u Podgorici, u nedelju, da smo mi blizu cilja. Imali smo naporne diskusije. Nastavilo se ujutru, ali posle dva sata morao sam da se vratim u Beograd jer je trebalo da otvorim konferenciju OEBS-a i susret sa Ilijeskuom. Međutim, mi smo stigli, valjda prešavši pet šestina teksta i to glasajući za svaku rečenicu, posle čega nema, svi amandmani su razrešeni i dobili smo osnovni završni tekst. Bilo je teških mesta - budžet, skupština, ministarski savet... Završili smo čak i vojsku. I pošto već više nije moglo da se radi jer je bilo dva po ponoći, odlučeno je da se nastavi sutra da se radi. Nažalost, došlo je do prekida rada tamo po podne. Oko suda se nisu složili i oko tih pravnih normi.        A o ovom pitanju neposrednih izbora moramo, po mom mišljenju, da zatražimo još jedno mišljenje Evrope i Venecijanske komisije.        Ali ako vam Đukanović kaže: samo posredno i baš me briga...        - Pa ne bih ja toliko precenjivao moć Đukanovića da on može da diriguje.        Dobio je izbore.        - Pa šta ako je dobio izbore? Pa i mi smo dobili izbore. Jesam li ja izgubio izbore?        Niste. Ali Đukanović je većinska Crna Gora...        - Ma koja većinska. Što nije rekao doviđenja? Imao je on prilike do sada to da kaže. Neka on izjavi Jugoslaviji doviđenja.        Ne, on će da kaže: mi smo za Jugoslaviju, a Srbija nije.        - Teško da će u to moći nekog da ubedi, jer nije cela priča o ustavnoj povelji zato što je inicirala Srbija nego zato što je inicirala Crna Gora.