(“Zone je iz Niš”, NIN br. 2705)

      Verovatno ne bih ni reagovao na članak ovakve prirode da u njemu nije izrečeno sve ono što je izrečeno a na osnovu kazivanja “navodne” čukununuke Zone Zamfirove, D. Milovanović koja “odgovorno” tvrdi čak, da moj deda nije ni bio hadžija.
       Zovem se Nebojša Kijametović i unuk sam Hadži-Zamfira Kijametovića, čija je ćerka, a moja tetka, jedina Zona Zamfirova, junakinja istoimene pripovetke Stevana Sremca, koji je istu napisao prema kazivanju Branislava Nušića, koji je u kući moga dede u Prištini boravio kao konzul.
       Zamfir Kijametović i Jevrosima-Zona Kijametović su stvarne ličnosti i bilo bi potrebno mnogo mašte da se prihvati tvrdnja D. Milovanović da su imena u pripoveci data slučajno i bez veze, krajem XIX veka.
       Ne želeći da se dalje upuštam u polemiku ko je prava Zona Zamfirova, i koji su pravi motivi svojatanja Zone posle 50 godina od njene smrti, dužan sam da, u znak sećanja na svoje pretke, a pre svega svoga oca Dragutina Kijametovića, koji je sa trinaest godina otišao u dobrovoljce i osam godina ratovao za kralja i otadžbinu, i zahvaljujući kome je istina o Zoni Zamfirovoj obelodanjena davnih pedesetih godina prošlog veka, izrazim negodovanje što je vaš list dozvolio da se u jednu romantičnu priču s kraja pretprošlog veka umeša politika na način kako je to uradila pomenuta. Godine 1952. u Beogradu nije bio nijedan televizor. Radio su imali samo imućniji ljudi. Dakle, bilo kakav marketing ili korist u vezi sa ličnostima i događajima opisanim u pripoveci a povodom premijere u Narodnom pozorištu u Beogradu su isključeni. Složićete se sa mnom da su i ljudi onog vremena bili mnogo moralniji od ovih današnjih i iskreno da kažem, s gađenjem sam pročitao tvrdnju imenovane, da je prištinska Zona, maltene dekretom, određena od strane Aleksandra Rankovića, tadašnjeg šefa UDBE, a sve da bi se očuvao sjaj Kosova!?!?
       Da li D. Milovanović danas ima svoga “Aleksandra Rankovića” koji će je na mala vrata uvesti u istoriju, a bez ijednog dokaza, drsko tvrdeći da naši uvaženi, komediograf Branislav Nušić, profesor Jovan Deretić i publicista i najveći poznavalac Sremčevog dela Kosta
       Dimitrijević - lažu?
       Ili, moj deda Hadži-Zamfir Kijametović, njegova ćerka Jevrosima Zona Kijametović i moj otac Dragutin Kijametović nisu ni postojali, ili možda i ja ne postojim i sve ovo nisam ni napisao.
       Što se tiče jednostavnog odgovora pomenute, na pitanje vašeg novinara zašto je tek sada reagovala, da je “došlo vreme”, pre bih rekao “naišlo vreme”, moram je razočarati da i pored svega, njeno vreme niti je došlo niti je naišlo.
       Istina jeste, i može biti, samo jedna.
       Zona Zamfirova je umrla 1952. godine i sahranjena na Novom groblju u Beogradu, parc. 97. Na njenom grobu i danas piše “Ovde počiva Zona Zamfirova”.
       Potomci Zamfira Kijametovića smo moja sestra Spomenka i ja.
       Potomci Zone Zamfirove su unuci: Svetlana, Naca, Nada, Zoran, Žika, Ratomir i Mira i njihova deca, koji žive u Beogradu.
      
       NEBOJŠA KIJAMETOVIĆ,
       Beograd