Dugogodišnji ponos italijanske privrede “Fijat” nalazi se pred bankrotstvom, ili što je za Italijane još gore sve je izvesnije da će preći u ruke američkog GM-a

      Poslednje porodično industrijsko carstvo italijanski “Fijat”, kojim, bar formalno, rukovodi “otac” porodice Đovani Anjeli (81) preti da se sruši i uzdrma ionako poljuljanu italijansku privredu. Italijansku fabriku automobila Torino FIAT osnovao je stari gospodin Anjeli 1899. godine i, pored automobila, godinama je proizvodio kamione, oružje... i predstavljao stub italijanske privrede, ali u procesu globalizacije nije više mogao da se nosi sa zahtevima svetskog kapitala i socijalnim zahtevima države. Danas porodica Anjeli ima 30,5 odsto deonica.
       Pre nekoliko godina “Fijat” je stupio u brak sa američkim GM-om (Dženeral motors), ali finansijska injekcija koju je tad dobio (GM je otkupio 20 odsto akcija) nije mu pomogla da se oporavi. Još više je padao u dugove sve dok nije postalo sasvim izgledno da uskoro (2004. godine), kada se uslovi ispune, može preći u američke ruke.
       Dok su se druge fabrike automobila udruživale, čak i evropske (najbolji primer je Francuska sa fabrikama automobila “Pežo”, “Sitroen” i “Reno”) “Fijat” je nastavljao sam, praveći sve lošije i lošije automobile. Pre pet godina “Fijat” je proizveo 2,6 miliona automobila i ostvario profit od 758 miliona evra, od tada su svake godine beležili gubitke, a ove godine teško će postići produkciju od 1,9 miliona automobila. Početkom ‘90. Fijat je učestvovao sa 14 procenata na evropskom tržištu automobila da bi od 2000. ta brojka spala na jednocifren broj, a danas iznosi samo sedam procenata.
       Ovo će, naravno, dovesti do otpuštanja radnika, što plaši i razvijeni sever, gde je stopa nezaposlenosti samo četiri odsto, a posledice otpuštanja na jugu i na Siciliji, gde je stopa nezaposlenosti 18 odsto, plaše i premijera Berluskonija.
      
       Evropski problemi
       U oktobru je “Fijat” proglasio veliku rekonstrukciju posla sa automobilima, što bi odmah zahtevalo otpuštanje 8 100 radnika. Počeli su protesti radnika, a italijanski premijer Silvio Berluskoni je rekao šefovima “Fijata”, kažu, ne baš sasvim pristojno, da će imati posla sa državom ukoliko ne srede situaciju i odustanu od otpuštanja.
       Ali, uprkos javnom pritisku da što pre nešto uradi, italijanska vlada ne može tako jednostavno da krene na “Fijat”. Brisel ne gleda blagonaklono na takve intervencije, naročito predsednik Evropske komisije Romano Prodi, ambiciozni političar i gorljivi zagovornik globalizacije, koji je “Fijat” opisao kao važan dragulj koji mora biti sačuvan.
       Italijansku dramu izbliza posmatraju i šefovi GM-a koji poseduju 20 odsto “Fijatovih” akcija. Jasno im je da se “Fijat” ne može konsolidovati do januara 2004. kada ga oni mogu preuzeti, a njima je puna glava problema koje im stvara evropski GM (“Opel”, “Vokshol”, “Saab”). Brak GM-a sa evropskim proizvođačima doneo je Amerikancima samo nevolje. Veće no što su se oni nadali. Samo ove godine je, do kraja trećeg kvartala, njihov gubitak u “Fijatu” iznosio skoro 220 miliona dolara.
       Ni sa drugim evropskim proizvođačima automobila u okviru GM-a situacija nije baš vesela. Najviše gubitaka ima “Opel”, oko 300 milona dolara, što je manje no prošle godine (kada je imao 500 miliona dolara), ali, ipak, previše. U evropsku automobilsku industriju detroitski gigant je ušao, ne u nadi da će odmah zarađivati, već da ‘stavi šapu’ na deo posustale ali ipak ne i propale industrije, kako bi pretekao konkurente. Nažalost, ni takav industrijski gigant kao što je GM, ne može lako da podnese gubitke evropskih partnera.
      
       Transfuzija
       Postalo je očigledno da evropski partneri mogu da proizvedu više automobila no što mogu da ih prodaju, jer je konkurencija na tržištu sve veća i jača. Amerikanci, Japanci, sad i Korejci prave bolje i jeftinije automobile. Sa svojim socijalnim programima, visokom cenom rada i niskom produktivnošću Evropa je slab partner u procesu svetske globalizacije.
       Svaki dan donosi Evropi nove brige koje naročito pogađaju tri najveće zemlje: Nemačku, Francusku i Italiju. Ovih dana nemačke banke javljaju da su u nevoljama a rast produktivnosti privrede zavisi od fondova koji su više prazni no puni. Francuska je na ivici da se suoči sa merama Evropske komisije zbog prekoračenja inflacije a odnedavno i zbog zajmova Elektrodistribuciji Francuske. U Italiji se vlada suočava sa slučajem “Fijat”.
       Još u maju, kada su problemi u “Fijatu” postali sve veći, uprkos otpuštanju 6 000 radinika (u januaru) dobijen je novi kredit od italijanskih banaka, koji je menadžerima “Fijata” samo vezao ruke i to u trenutku kad su izbili problemi i u drugim “Fijatovim” fabrikama, u Argentini, Turskoj, Brazilu, Poljskoj. U tim zemljama je tržište doživelo kolaps i slabi proizvodi izrađeni na starim mašinama bez velike kontrole neveštih radnika, jednostavno nisu mogli da se prodaju.
       Pred samim kolapsom “Fijat” je zaigrao na poslednju kartu. Za izvršnog šefa kompanije, u avgustu, postavljen je Gabriele Galatari (55), čovek koji radi za Anjelijeve od 1977. godine, a sedi u upravi “Fijata” od 1996. i poznat je kao izuzetan finansijski stručnjak. To nikoga nije iznenadilo, ali je sve začudilo zašto je Galatari pristao da se bavi poslom van struke. Slično se dogodilo 1980. kada je “Fijat” bio na ivici bankrotstva. Tada je za izvršnog šefa postavljen Čezare Romiti, koji je spasao “Fijat”, ali je Romiti bio iskusni industrijski menadžer.
       Galatari je, tvrde italijanske novine, suviše blizak Anjelijevima da bi preduzeo neke bolne odluke za patrijarha italijanskog porodičnog carstva. Možda je to i Anjelijev poslednji pokušaj da spase svoje propalo carstvo.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ