NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

I mi smo samo ljudi

Napuštam Beograd bez ikakvih sumnji da je kurs reformi dobar, ali se pitam koliko brzo će biti sprovedene, jer bi rešavanje političkih pitanja moglo da potraje. Brine me recesija u svetu i mogući rat na Srednjem istoku. Pitam se da li će to obeshrabriti investitore da ovde dođu

      Kristijan Portman, direktor Svetske banke za Jugoslaviju i regionalni koordinator za jugoistočnu Evropu odlučno je prošle nedelje tvrdio u intervjuu NIN-u, da Beograd napušta bez ikakve sumnje u kurs reformi, ali nije negirao da je čovek koga muče izvesne brige. U vreme dok je boravio u Jugoslaviji, nastavljena je mučna rasprava o ustavnoj povelji buduće srpsko-crnogorske države, privremeno su se pomirili lideri dve najveće partije Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić, američki investitori rekli su srpskim ministrima iza zatvorenih vrata da domaći direktori i radnici precenjuju vrednost preduzeća u privatizaciji. U vazduhu je visila nepoznanica da li je MMF savetovao Narodnoj banci Jugoslavije da promeni kurs dinara.
       “Brine me tempo reformi, ali ne zato što one do sada nisu bile efikasne. Jasno je da postoje različita politička pitanja, ne samo pitanje ustavne povelje već i druga politička pitanja u Srbiji, čije će rešavanje možda duže potrajati. Brine me nezadovoljstvo radnika i štrajkovi u Srbiji. Brine me međunarodna ekonomija, mogući rat na Srednjem istoku i šta bi to moglo da znači za interes investitora za ovo područje. Ceo program za Jugoslaviju izgledao bi sasvim drugačije, ako se na tenderima za privatizaciju ne bi pojavio nijedan investitor”, kaže Portman koji se suočava s takvim problemom u susednoj Albaniji.
      
       Neuspeli septembarski predsednički izbori u Srbiji pokazali su, između ostalog, da su ljudi razočarani reformama i da žele predah. Bio je to slučaj i sa Bugarskom i Rumunijom za koje ste vi takođe zaduženi...
       - Mislim da ste se dotakli verovatno najtežeg pitanja reformi u tranziciji. Nema nekog čarobnog štapića koji bi namah mogao da promeni jednu takvu situaciju. To je veoma bolan proces, ali mislim da postoji dosta načina da se takva situacija popravi. Jedna od ključnih stvari je da ljudi koji sprovode reforme, objasne građanima u kakvoj situaciji je ekonomija, s kakvim problemima će se suočiti, i šta vlada namerava da uradi da ih reši, i to je prva lekcija koju smo naučili. Ako ljudi znaju šta ih čeka na kraju tranzicije, onda imaju više razumevanja za prepreke koje na tom putu stoje.
       Druga lekcija je da ima mnogo načina da se u tom procesu zaštite oni koji su u najtežoj situaciji. Ako povećate cenu struje, što je u Srbiji bilo apsolutno neophodno, i dalje imate prostora da pomognete najsiromašnijima tako što ćete im dati privremene popuste, stvoriti takav tarifni sistem u kome će osnovni troškovi struje za jedno domaćinstvo - kuvanje, pranje i grejanje - biti relativno niski, dok će za velike potrošače struja biti skuplja.
       Treća je, da ne možete sve te stvari primeniti odjednom, i da morate imati jasnu predstavu o redu poteza i prioritetima. Mislim da je ovdašnja vlada pronašla pravi red poteza. To što su ljudi i dalje zabrinuti i nezadovoljni, nimalo me ne iznenađuje. U celoj bivšoj Jugoslaviji ljudi su bili navikli na relativno vrlo visok standard, koji je, kao što sada znamo, bio neodrživ i doveo je do velike zaduženosti zemlje.
       Ako pogledamo godinu i po dana unatrag, šta vidimo? Inflacija je relativno niska. Penzioneri primaju redovno svoje prinadležnosti, plate u zdravstvu i školstvu su povećane, iako su još znatno niže od onoga što bismo voleli. Trend porasta je jasan, ali ljudi su nestrpljivi i to mi je sasvim razumljivo.
      
       Neki ekonomisti tvrde da reforme uopšte ne moraju biti toliko bolne. Drugi upozoravaju da smo sve bliži bugarsko-rumunskom scenariju naizmeničnih napredovanja i nazadovanja u reformama?
       - Ne bih voleo da u Bugarskoj neko to shvati kao kritiku tamošnjih reformi, ali ipak moram da kažem da je tempo kojim se ovde to radi daleko brži nego u mnogim drugim zemljama u tranziciji. Nemam apsolutno nikakvih primedbi na efikasnost vlade u tom delu.
      
       Imali smo i krizu u srpskom parlamentu. Mnogi zakoni su stajali u proceduri, što ometa zaokruživanje legalnog okvira za sprovođenje reformi.
       - Apsolutno. Uvideli smo, kao i cela međunarodna zajednica, da je poslednjih nekoliko meseci, pažnja svih kreatora reformi bila usmerena na politička pitanja, i u Srbiji i u Crnoj Gori zasebno, i na federalnom nivou. Tačno je da je to vreme trebalo ili moglo da bude iskorišćeno za rešavanje ekonomskih pitanja. Ali, takve promene fokusa se dešavaju. Bilo bi dobro da se političari ponovo okrenu ekonomiji.
      
       Prema upravo objavljenim prognozama Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, industrijska proizvodnja će ove godine porasti za dva i po, a ne planiranih tri odsto. U studiji Svetske banke posvećenoj desetogodišnjim prognozama razvoja, cifre su znatno optimističnije.
       - I dalje smo blizu te prognoze koja predviđa godišnji rast društvenog proizvoda od četiri odsto. Ipak, sasvim ste u pravu da su Srbiji potrebne visoke cifre rasta. To delom zavisi od napora srpske vlade, a delom od međunarodnih okolnosti. Studija Svetske banke napravljena je mnogo pre 11. septembra 2001. godine. Od tog datuma svet se promenio, privrede nekih od najvećih zemalja su u recesiji, ukupni izgledi u svetskoj ekonomiji nisu tako dobri kao što smo očekivali, i sve to treba uzeti u obzir.
      
       A da li ta recesija ima uticaja na činjenicu da za Jugoslaviju još nije sazvana nova donatorska konferencija?
       - Ne, nema nikakve veze. Recesija ima veze sa ulaskom privatnog kapitala, a ovde govorimo o nečemu drugom. Danas sam ručao sa predstavnicima zemalja donatora i oni smatraju da bi ubrzo trebalo organizovati donatorsku konferenciju. Većina njih radi na trogodišnjim programima donacija i zato sama konferencija nije bitna za tempo dobijanja novca. Konferencija služi samo da se svetu pokaže šta su Srbija, Crna Gora i Jugoslavija do sada uradile i šta nameravaju da urade.
      
       Ipak, do ovog trenutka kasni oko 100 miliona dolara obećane pomoći. Manji obim donacija ima izvesnog uticaja ne samo na rešavanje socijalnih pitanja nego i na probleme u pokrivanju veoma visokog spoljnotrgovinskog deficita, koji je opet nastao zbog nerealnog kursa dinara?
       - O kursu dinara ne želim da govorim, jer je ovih dana već bilo mnogo govora o tome.
       Pokrivanje deficita, u trenutku kad deo novca ne dolazi obećanim tempom, svakako predstavlja problem. Vlada je obećala, pre svega MMF-u i međunarodnoj zajednici, da će preduzeti mere da se deficiti smanje i verujem da će to biti i učinjeno.
      
       Nasuprot osećanju javnog mnjenja da srpska vlada nema dovoljno sluha za socijalnu stranu reformi, stižu kritike, pre svega investitora, da je vlada previše socijalno orijentisana i da su neke od tenderskih privatizacija propale, zbog preteranih zahteva sindikata.
       - Kad god dajem intervju u nekoj od zemalja u tranziciji, obično me pitaju zašto Svetska banka zastupa pristup u kome odnos prema zaposlenima nije fer, a stanovništvo ubrzano siromaši. To što je ovo pitanje postavljeno u sasvim suprotnom smeru, pokazuje da je ova vlada shvatila kakve su socijalne implikacije privatizacije i da vodi računa o njima.
       To je dobro, i istovremeno, nije dobro. Vlada i Agencija za privatizaciju trebalo bi da pogledaju kakve lekcije se mogu izvući iz dosadašnjih tenderskih i aukcijskih privatizacija i da vide kako da prilagode mehanizme u formiranju cene preduzeća ili u socijalnom delu tako da oni odgovaraju realnom stanju.
      
       Srbija polaže mnogo nade u to što leži u srcu Balkana - tržište sa nekoliko desetina miliona stanovnika - i veruje da bi to mogao biti jedan od glavnih aduta u privlačenju stranih investitora. Koliko je to uopšte bitno?
       - Ne verujem da je toliko važno biti “srce Balkana”, ali je veoma važno stvoriti zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi. Stanovnik sam EU i mislim da iskustvo koje smo mi stekli ukrupnjavanjem tržišta i skidanjem trgovinskih i drugih barijera, pokazuje da je to dobar put. Ljudi se mogu raspravljati u vezi sa tim, da li je Nemačka, Francuska ili Velika Britanija “srce Evrope”. Moja zemlja, Holandija, veoma je mala, ali joj to ništa nije smetalo da bude veoma uspešna i da iskoristi prednosti evropske integracije.
      
       Nije li, ipak, to insistiranje na integraciji jugoistočne Evrope prosto jedna moda koja ne vodi računa da je tu reč o zemljama koje potiču iz dva različita sistema, jednog stvorenog u bivšoj Jugoslaviji i drugog, sovjetsko-centralnoplanskog?
       - Mnogi ljudi su mi predočavali takvu vrstu argumenata. Ali, pogledajte u prošlost. Da li zaista verujete da su Luksemburg i Belgija ili Holandija i Danska bile toliko različite pre ulaska u EU? Svi mi smo proizvodili mleko, sir i meso. Uzmimo samo primer Holandije, mi smo imali mnogo krava i bili smo poznati po mleku, siru i puteru. Krave su i dalje tamo gde su bile, ali su ljudi shvatili da se zemlja može iskoristiti i za uzgajenje nečega drugog i tako smo pronašli gajenje cveća i u tome smo najbolji. Pre nekih 15, 20 godina to uopšte nije bila neka ozbiljna industrija, a danas se u njoj vrte milijarde dolara.
       Nekoliko godina živeo sam u jednoj afričkoj zemlji koja je deset puta siromašnija od bilo koje zemlje na Balkanu. I ta zemlja je, takođe, otkrila da bi mogla da gaji cveće i danas je jedan od ključnih snabdevača cveća za holandsko tržište. Ta zemlja verovatno nikada nije sanjala da će stvari krenuti takvim tokom, a jesu.
       Zato nemojte da vas to što zemlje na Balkanu sada proizvode slične stvari, zavara. Kad granice jednom budu otvorene, svaka od zemalja će naći proizvode za koje će se specijalizovati. Na primer, znam da Makedonija proizvodi možda najbolje povrće u regionu, neko drugi će otkriti da može da se takmiči sa francuskim vinima, kao što su to učinili Alžir ili Čile koji danas izvoze vino u EU.
      
       I onda ćemo jednom i mi, kao sada Grci, učiti kako da napravimo velike bljutave krastavce po merilima Evropske unije?
       - Hvala bogu, ne. Mislim da smo na tom pitanju upravo prošli pun krug i da je ljudima dosta jagoda od pola kile koje nemaju nikakav ukus i miris. U SAD se pojavila kompletno nova industrija, mali uzgajivači koji gaje jagode kakve su nekada bile i krastavce koji izgledaju i imaju ukus kao nekadašnji krastavci. Kupujem ih u supermarketu i plaćam pravo bogatstvo za njih. Srbija bi mogla da bude ta zemlja koja će u EU početi da izvozi pravi krompir i prodaje ga ljudima kojima je zlo od onog užasnog francuskog krompira. Kunem se, postoji tržište za sve.
      
       TANJA JAKOBI
      
      
Greše svi

Iako Svetska banka nije odgovorna za promašaje u Argentini, ipak se mora priznati da je sve do nedavnog kraha, ta zemlja bila jedan od vaših najboljih učenika. Zato se i ovde u Jugoslaviji pitamo da li je to što su sadašnje reforme u skladu sa najboljim receptima MMF i Svetske banke zaista garancija da će ljudi živeti bolje? Da li je moguće da su samo lokalne vlade krivci za promašaje?
       Ne, greške se prave na svim stranama. Kada bi imala prilike, Svetska banka bi verovatno danas mnogo toga učinila na drugačiji način nego što je to činila pre. To se odnosi i na mene lično. Da li nekad sumnjam da li je ono što preporučujemo zaista najbolje? Odgovor je - da. Ja sam samo ljudsko biće kao i svi drugi. Plaćen sam da dajem najbolje moguće savete koje mogu. Mislim da je najbolji način za pronalaženje dobrih rešenja veoma široka diskusija o svakom pitanju i otvaranje mogućnosti da svako izloži svoje argumente.
       Da, mi smo banka, i govorimo o novcu, ali nemojte misliti da je donošenje odluka jednosmeran proces. Naš pristup nije takav da nekome kažemo, “ili ćete uraditi tako kako smo rekli, ili nema para”.
       U Srbiji imate toliko veliki broj stručnih ljudi, sa sopstvenim iskustvima iz zemalja u tranziciji, da bi oni bez razmišljanja odbili svaki koncept za koji smatraju da je glup i pitali nas “gde ste ovo pronašli”?
       Da li ja verujem da će reforme u Srbiji i Crnoj Gori biti uspešne? Nadam se. Da li to mogu da garantujem? Ne. Uspesi i neuspesi su konstelacija različitih okolnosti. Mi smo zainteresovani za uspešan primer isto koliko i vi.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu