Bivši predsednik Republike Francuske Žiskar d’Esten je početkom novembra, u svojstvu predsednika Konvencije za budućnost Evrope, izjavio da Turska nije evropska zemlja i da ne treba da uđe u Evropsku uniju. “Jeste Turska bliska Evropi, značajna je to zemlja sa istinskom elitom, ali nije evropska zemlja. Njena prestonica nije u Evropi i 95 odsto stanovništa ne živi u Evropi...Odmah će i Tunis tražiti ulazak. Moje je mišljenje da bi to bio kraj Evropske unije.”
       Reakcija Ankare bila je veoma glasna i žestoka.
       Ali bila je to već Turska sa islamističkom vladom posle nedavnog glasanja. Dakle, veoma loš trenutak za kandidaturu za ulazak u Evropu.
       Pre toga, da bi ušla u Evropsku uniju, Ankara je ukinula smrtnu kaznu i zakon koji nije dozvoljavao upotrebu jezika manjina i do izvesne mere dozvolila obrazovanje na kurdskom jeziku.
       Obično se naziv prestonice Ankare vezuje za reč anchor (kotva, sidro), to jest mesto gde se nastanjuje neko pleme. Danas se smatra da je verodostojnije da se poreklo imena Ankara traži u indoevropskom korenu ang, koji znači krivina, zavetrina, to jest mesto pogodno za naseljavanje.
       Najveći turski grad, a koji je u Evropi, jeste Istanbul, koji se u doba Vizantije zvao Konstantinopolis, a mi smo ga zvali Carigrad. Najjednostavnije je ustanoviti što smo ga mi zvali Carigrad. U njemu je stolovao turski vladar, sultan, po našem car. Carigrad je bio prestonica Turske od XV veka sve do 1920. kada Kemal Ataturk prestonicu prenosi u Ankaru.
       Današnji Istanbul zvao se Konstantinopol sve do 1930. godine, po Konstantinu Velikom koji ga je osnovao 328. godine posle Hrista na mestu starog Bizantiuma, kao novu prestonicu Rimskog carstva.
       Bizantijum je dobio ime po legendarnoj ličnosti Bizasa koji je 667. godine pre Hrista osnovao grčku koloniju, napuštajući sa svojim saplemenicima prenaseljene gradove Atine i Megare.
       Naziv Istanbul je grčkog porekla i znači “unutar grada”, ais ten polin.